Вештачка интелигенција по први пут самостално открила и класификовала супернову

Вештачка интелигенција (АИ) би, по свој прилици, могла да одигра велику улогу у евентуалном проналаску трагова живота у свемиру. Како су саопштили са америчког Универзитета Нортвестерн, вештачка интелигенција коју је развио тим научника сама је тражила, детектовала, потврдила, класификовала и објавила откриће супернове.

Људи, како се наводи, нису имали никаквог утицаја на њен рад.

Наиме, АИ алат Bright Transient Survey Bot (БТСбот) развијен је помоћу 1,4 милиона фотографија из готово 16 хиљада извора, а омогућава аутоматизацију целог процеса откривања експлозије звезда. Такође, он драматично повећава брзину откривања супернова и елеминише могућност људске грешке.

“Уклањање људи из процеса даје више времена истраживачком тиму да анализира своја запажања и развије нове хипотезе за објашњење порекла космичких експлозија које посматрамо”, рекао је Адам Милер, астроном са Нортвестерна и један од водећих истраживача у развоју БТСбота.

Његов колега, Набил Рехемтула, који је водио развој овог алата вештачке интелигенције, истакао је да ће им он помоћи да боље разумеју животне циклусе звезда и порекло елемената који их стварају.

БТСбот је новооткривену супернову пронашао у подацима роботске камере Zwicky Transient Facility (ЗТФ), која свака два дана скенира северно небо. Колико је нови алат вештачке интелигенције брз најбоље говори податак да је ЗТФ снимио експлозију супернове 3. октобра, а БТСбот ју је детектовао међу подацима само два дана касније. Након анализе података, он је потврдио иницијално откриће и класификовао догађај као супернову, а потом и објавио извештај 7. октобра.

Астрономима иначе за прегледање и анализу таквог сета података треба и до 2000 радних сати, па ће им коришћење бота у великој мери олакшати посао и убрзати нове проналаске.

“Када је све укључено и ради како треба, ми заправо не радимо ништа”, каже Рехемтула.

“Увече заспимо, а ујутро видимо да БТСбот и други АИ непоколебљиво раде свој посао”, истиче.