Стиже нови диктат: Брисел захтева од Србије да нанесе непоправљиву штету – себи

Уколико би Србија прихватила диктат Европске комисије и увела визе грађанима Русије, Кине, Турске, Белорусије и Азербејџана, за кратко време нанела би себи ненадокнадиву штету, сматра политиколог др Александар Гајић.

Европска комисија објавила је извештај о механизму за суспензију виза у ком се наводи да је Србија прошле године пооштрила визну политику, али се од ње очекује додатно усклађивање са визном политиком Европске уније.

Како је наведено, координисаним напорима са ЕУ, Србија је увела визе за држављане Бурундија, Туниса, Гвинеје Бисао, Индије, Боливије и Кубе. Међутим, из Европске комисије истичу да је потребно увести визе за држављане још 16 земаља, међу којима су Русија, Кина, Турска, Белорусија и Азербејџан.

Усклађивање визног режима: Притисак Брисела на Србију

Усклађивање спољне и безбедносне политике јесте обавеза земље кандидата у процесу придруживања ЕУ и очекује се да у неком времену до приступања та земља усклади визни режим са ЕУ, каже за Спутњик др Александар Гајић, научни саветник Института за европске студије.

Међутим, нигде није прецизирано до кад би то требало учинити. То би се могло учинити непосредно пред приступање ЕУ, односно кад то поглавље буде остало као оно које би требало затворити. Зато Србија има суверено право да одлучује о томе кад ће и на који начин уредити визни режим са трећим земљама, које нису чланице ЕУ.

„У овом конкретном случају, имајући у виду које су земље апострофиране као „проблематичне“, односно којима би требало увести визни режим, очигледно је да се ради о једном политичком притиску Брисела. Без обзира на то што су европске интеграције крајње успорене и доведене под знак питања, а и квалитет испуњавања услова је под знаком питања пошто видимо да се форсирају Украјина и Молдавија које не поседују ни елементарне претпоставке да постану чланице ЕУ, наспрам земаља које су у процесу придруживања више од десет година, јасно је да се овде ради о захтеву који представља један вид политичког притиска. Пре свега, према Русији и другим земљама Совјетског Савеза са којима Србија има безвизни режим“.

Кина као прва економија света на ову листу земаља придодата је као велика глобална сила коју би Србија по диктату из Брисела требало да третира исто као и чланице ЕУ, додаје Гајић.

„А то би за Србију која има значајан број кинеских инвестиција у овом тренутку значило одустајање од реализације постојећих кинеских инвестиционих пројеката, ако би се придржавали свега онога што ЕУ од нас тражи. Јер, перспектива односа Брисела према Пекингу није дубље развијање сарадње него ускраћивање погодности које Кина има, посебно у неким стратешким инвестицијама, на простору Европске уније.“

Србија би себи нанела ненадокнадиву штету

На листи се налази и Турска као важна регионална сила на простору источног Средоземља и Балкана, тако да је очигледно да је реч о политичком захтеву Брисела који је у супротности са интересима Србије.

„На овај начин се од Србије тражи да она сама себи ускрати могућност сарадње са свим тим земљама и њиховим грађанима. И да се промет људи, робе и капитала ограничи у условима у којима је криза све дубља, и у којима Србија мора да користи маневарски простор који има. И искористи све односе који јој доносе некакву добробит и унапреди своју позицију у савременим међународним односима. У том смислу, Србија би, по мом мишљењу, морала да се одупре овим притисцима јер постоји маневарски простор, а придруживања ЕУ неће бити ни сутра, ни за годину, ни за три. Са овим земљама ми имамо важне билатералне односе, а неке од њих су нам изузетно важне у међународним односима“.

Србија би слепим придржавањем, односно чињењем онога што јој се из Брисела сугерише у кратком року нанела себи врло велику штету коју нико не би надокнадио, закључио је Гајић.