Хандке, Прилепин, Улицка.. Како је стваран углед Сајма књига у Београду, чиме ће сад да нас изненади

Углед Београдског сајма књига уз домаће писце стварали су и светски аутори Петер Хандке, Захар Прилепин, Људмила Улицка. И ове године биће тако.

Говори се како ће телевизија, мобилни телефони и све оно што нам је доступно на интернету заменити књигу, да ће дигитална издања заменити папирну књигу. Ипак једна од слатких мука сваког кречења станова јесте где ћемо са књигама, како да их очистимо од прашине, које да задржимо, које да поклонимо.

За Сању Милић, уметничку директорку Међународног београдског сајма књига, који данас почиње 66. пут, нема дилеме:

„Књига је нешто што је природно за човека. Не можемо све да учимо са екрана. Дешава се да цркну оптички каблови па немамо интернет. Шта онда радимо када не можемо да гледамо ТВ, идемо на интернет? Па наравно, читаћемо - шта год да читамо“.

Филолог по образовању, новинар по професији, признаје да највише воли поезију, драму и куваре:

„И то су књиге које не иду у библиотеку када кречим. Све остале, осим речника наравно, иду у библиотеку. Дођу друге, замене их“.

Сајам није само велика књижара

Више од 400 директих излагача представиће своја нова, али и стара, популарна и читана издања – од класика до бестселера, од романа до поезије, од популарне науке до кувара.

Као и сваке године избор је велики, али Сања Милић за Спутњик наглашава да Сајам књига не сме бити само једна велика књижара:

„Лепо је што можемо да купимо књиге по повољнијим ценама, али важни су програми да када дођете са породицом, прошетате, купите књиге, онда седнете у салу за дечије програме 'Јован Јовановић Змај' и ваша деца упознају Уроша Петровића, Јасминку Петровић, Бранка Стевановића, Весну Алексић. Поједете сендвич и наставите да шетате даље“.

Око шездесет програма је Сања Милић осмислила са својим сарадницима – за децу и одрасле, укључила писце, издаваче, теоретичаре, критичаре, преводиоце, библиотекаре, ликовне уметнике и графичаре из читаве Србије:

„Мени су важни и они људи који су обично у другом плану као што је рецимо Мирјана Грбић, преводилац са руског језика, која ће учествовати у програму 'Како долазимо до добрих књига'. Преводилац је прва особа која се сретне са књижевним текстом и веома је важна приликом одлучивања, заједно са издавачем и уредником, да ли ће нека књига бити преведена, да ли ће стићи до читалаца. Водим рачуна да сваке године имам трибину у којој ће улествовати библиотекари, али и они који се баве науком о књижевности. Издања која се баве науком и теоријом су често осуђена на нека мање видљива места у књижарама или их уопште нема. Чинимо видљивим за публику књиге које нису у првом плану књижара“.

Занимљиви програми за децу на Сајму књига

© Фото : Спутњику уступио Сајам књига

Писци и дијалози, књижевност из свих углова

То не значи да Сајам занемарује популарна издања и успешне писце:

„Бавимо се и делом писаца који иза себе имају добар успех па ћемо тако у оквиру програма 'Писци и тумачења' Душан Ковачевић говорити о свом делу заједно са професором Михајлом Пантићем који изучава његово дело, а разговор ће водити Слађана Илић која је била уредница одабраних дела академика Ковачевића. Имамо и важан програм 'Дијалози награђених' у коме ће дијалог водити актуелни добитник Борине награде Владимир Пиштало и лауреат Виталове награде Владимир Кецмановић“.

Уметничка директорка Сајма књига скреће пажњу и на теме којим ће се из различитих углова бавити попут вештачке интелигенције, моделима популаризације науке, наука о књижевности и уметности, однос књижевности и медија:

„Настојала сам да на трибинама не поставим истомишљенике и људе из исте професије па да посетиоци слушају предавања. Ово није збир књижевних вечери, већ осмишљен програм који настоји да буде продубљен, свеобухватан, да укључи различите генерације, поетике, професије које су везане за књигу“.

Књига страх и саосећање

Атрактивни су и програми посвећен деци па ће тако млади читаоци моћи да присуствују низу разговора насловљених „Како се пише омиљена књига“, а разматраће се и теме „Има ли новца у књижевности за децу“, „Књижевност за децу и осећање страха и саосећање“ и „Могу ли књиге за децу да лече“;

„Бавимо се катарзичном и васпитном улогом књижевности – како мали читалац да се ослободи осећања страха уз помоћ књига, како да деца уче и како да саосећају са другим људима. Те теме су данас изузетно значајне“.

Бавимо се катарзичном и васпитном улогом књижевности

© Фото : Спутњику уступио Сајам књига

Сајам књига угостиће британску књижевницу Кејт Мос, британског историчара и писца Сајмона Сибага Монтефјореа, веома популарног у свету и читаног у Србији, и Португалца Жоаа Торда, добитника награде „Жозе Сарамаго“:

„Често људи чекају да неко тамо наградама потврди доброг писца, али Сајам књига је, рецимо, довео Петера Хандкеа много пре него што је добио Нобелову награду и не само њега. Добар сајам књига треба да доведе писца до читалаца, јер читаоци често много боље знају од критичара шта ваља у преведеној књижевности. Они верују уредницима издавачких кућа који им препоручују књиге и шире захватају када бирају шта ће читати. То је важно и ми морамо да будемо отворен сајам. Када уђете у хол Сајма видите фотографије Захара Прилепина који је долазио више пута, Људмилу Улицку, и многе друге који су долазили и који су важни за светску књижевност“.

Сања Милић на почетку деветодневног Сајма књига, а у складу са слоганом „Живеле књиге“ поручује: „Време књиге је увек и књиге ће увек живети. Ми морамо живети да би живеле књиге, а ми ћемо квалитетно и интелигентно живети ако будемо читали“.