Српски виолиниста на фестивалу у Русији: Руска култура фундаментални део светске културне баштине

Српски виолиниста и доцент Факултета музичке уметности у Београду Драган Средојевић учествује на 23. Међународној недељи конзерваторијума, која се одржава од 22. октобра до 2. новембра у Санкт Петербургу.

Средојевић ће на позив ректора конзерваторијума “Н.А.Римски-Корсаков“ у Санкт Петербургу, професора Алексеја Васиљева, бити гост ове реномиранe институције, која је уједно и најстарија музичка високообразовна установа у Русији.

„Фестивал исписује трећу деценију постојања, а током своје историје окупиоје представнике са 160 универзитета из целог света. Учесници су професори, научници, међународно признати уметници и одабрани студенти, који се током последње недеље октобра сваке године традиционално окупљају у Санкт Петербургу“, каже Средојевић за Спутњик.

Подстицати креативност код студената

Средојевић ће одржати мастерклас за студенте конзерваторијума „Н.А.Римски-Корсаков“ и концерт у знаменитој петербуршкој Филхармонији која носи име Дмитрија Шостаковича.

„Имаћу задовољство да изведем дела Баха и Шумана са пијанисткињом Ингом Дзекцер, професорком петербуршког Конзерваторијума. Након нас ће на сцену изаћи добитница златне медаље овогодишњег конкурса 'Чајковски', флаутисткиња Софија Виланд, а за крај концерта је планиран дует професора московског Конзерваторијума Александра Бондурјанског и професора Алексеја Васиљева из Санкт Петербурга“, најављује Средојевић.

Програм Међународне недеље конзерваторијума ће обухватити концерте, научне конференције, семинаре едукативног карактера, уметничке изложбе, промоције књига и друге садржаје, а учесници долазе из Белорусије, Казахстана, Кине, Турске и први пут из Омана и Либана.

„Верујем да је овако богат и пажљиво конципиран догађај изузетно важан за младе људе, као уметничка територија где могу да размењују искуства са својим колегама из других земаља. Сматрам да је неопходно да подстичемо критичко мишљење и креативност код студената, јер не постоји само један образац интерпретације. Када би то био случај, могло би се рећи да је музика као појава сиромашна и ограничена, а она то свакако није“, истиче најмлађи концертмајстор Лондонског симфонијског оркастра који је са 25 година добио позив да води тај чувени оркестар.

Незаборавне лекције руских педагога

Средојевић је своје академско образовање почео на Факултету музичке уметности, у класи проф. Марије Јокановић, а наставио на московском Конзерваторијуму П. И. Чајковски, у класама проф. Марине Јашвили и проф. Едуарда Грача, где је дипломирао за три године са највишим оценама.

„Радо се присећам својих студентских дана проведених у Москви. Да сам неким случајем био ускраћен за ову важну животну етапу, верујем да не бих био особа која сам данас. А толико тога је било – могао бих данима да говорим о незаборавним концертима и лекцијама великих педагога. Трудим се да својим студентима данас пренесм драгоцена искуства која сам стекао“.

Након завршених студија у Москви, на позив маестра Валерија Гергијева, наставио је каријеру као солиста једног од најпрестижнијих музичких колектива на свету - оркестра Маријинског театра из Санкт Петербурга, где је имао више од хиљаду наступа на најзначајнијим фестивалима и сценама широм света.

„Маријински театар је био природан, па можда и судбински наставак мог пута. Још као студент, долазио сам на концерте маестра Валерија Гергијева и вероватно интуитивно знао да ћу једног дана бити део овог прослављеног колектива. Сећам се да сам био потпуно хипнотисан када сам први пут чуо 'Слике са изложбе' Модеста Мусоргског – композицију коју сам у годинама које ће доћи изводио на највећим светским фестивалима са оркестром Маријинског театра“.

Дела руских уметника ванвременска

Средојевић истиче да је руска култура фундаментални и неодвојиви део светске културне баштине:

„Карнеги Хол у Њујорку отворен је 'Шестом симфонијом' Чајковског, а сам композитор био је том приликом за диригентским пултом. Здравомислећи и духовно потентни људи широм света диве се музици Моцарта, стиховима Пушкина, сликама Монеа. Било би наивно веровати да нешто што је ванвременско и узвишено може бити злоупотребљено зарад нечијих тренутних политичких интереса“.

Средојевић је наступао на водећим фестивалима и у најеминентнијим концертним дворанама света као што су Карнеги Хол у Њјујорку, Сантори Хол у Токију, Бакингемска палата у Лондону, Европски парламент у Бриселу, Бољшој театар у Москви, Маријински театар у Санкт Петербургу, Ла Скала у Милану, Кенеди центар у Вашингтону, Волт Дизни Хол у Лос Анђелесу, Израелска Опера у Тел Авиву, Палата лепих уметности у Мексику, Национални центар уметности у Пекингу, Национални центар уметности у Сеулу....

Поред активне извођачке каријере, Средојевић је веома посвећен и педагошком раду:

„Увек смо имали младе таленте са великим потенцијалом. Оно што нам недостаје је нова зграда факултета са концертном двораном, савременим музичким студиом, довољним бројем учионица и инструмената. Факултет музичке уметности као централна државна високошколска институција мора имати одговарајуће услове за рад. За сада имамо обећања и наду да ће она у догледној будућности бити реализована“.