Емир Кустурица: Када изговорено за Спутњик постане књига /видео/

Књига „Кад мртве душе марширају“ је збир мојих реакција на време у коме се живи, збир мојих страхова који су њоме добили литерарну форму.

Овим речима прослављени редитељ и писац Емир Кустурица објаснио је главно својство своје нове књиге представљене данас на Међународном београдском сајму књига. Према речима издавача, сви који „имају храбрости да се боре за слободу – на правом су месту“.

Кад мртве душе марширају

„Хорхе Луис Борхес је говорио о књигама као сурогату усмене књижевности. Све ово у овој мојој књизи је мање-више било изговорено. Ја сам за Спутњик из недеље у недељу говорио у видео снимцима одређене ствари које су биле у складу са оним што је чинио Свети Амброзије када је гласно читање претворио у читање у себи и гледао преко књиге у даљину“, рекао је Кустурица.

„Кад мртве душе марширају“ постаје занимљива, сматра њен аутор, утолико више што нас враћа у време када Питагора није записивао, него само говорио и када је Платон упозоравао да писана реч може бити злокобно оружје у дечијим рукама.

„Борхес се сећа Јулија Цезара који је спалио Александријску библиотеку и не може да му опрости, а истовремено се сети Бернарда Шоа и његове драме у којој неко каже 'Људи хоће да спале Александријску библиотеку', а Јулије Цезар одговара 'Нек је спали, то је свакако историја бешчашћа'. У мом случају ако, не дај Боже, сутра спале књиге у овом храму културе и све више тржишта, остаје запис на видеу. Али ако се ослонимо на видео запис, онда за једно сто година можда од тих записа не буде ништа“.

Подсетио је Кустурица да није само Јулије Цезар спаљивао књиге и једини реаговао на писану књижевност:

„Си Шуан, који је направио Кинески зид, спалио је сву дотадашњу литературу. Неки кажу да је хтео да избрише из меморије све на шта би се у будућности могли позивати владари, сећајући се онога што је било. Колико видимо Кина је после својих династија и те паљевине једног од владара постала хегемон. Мањи број народа ужива у ономе у чему се највише може уживати, а то је духовно оплемењење Светог Амброзија који гледа у књигу и преко ње у будућност“.

Случај Новака Ђоковића корак ка дигиталном затвору

Осврћући се на прошлогодишњу депортацију Новака Ђоковића са „Аустралијан опена“, Кустурица пише:

„Није ли свет одавно постао затвор у коме бодљикаве жице више нису најизразитији симбол неслободе? Нису ли казне за оне који не желе да се вакцинишу само један корак светске владе ка остваривању идеје о планетарној доминацији и остваривању, како је већ негде речено, дигиталног затвора? Притвор у коме се налазио Новак Ђоковић само је изразита слика поменуте намере. Ко се то тамо нама успротивио, ко жели слободно да прескаче ограде, које смо ми исковали?“.

Кустурица у својој новој књизи разматра и питања ко је подигао невидљиве ограде у коме се данас налази читав свет, да ли су окови новог света и дигиталног затвора у којем се налазимо само природна последица последње фазе пропасти запада или је то већ неко пре 73 године прецизно испланирао и спроводи свој план, у каквој су вези Клаус Шваб и његова екипа из Давоса са пропашћу филма, ко је сачувао нацистичке научнике по окончању Другог светског рата и ко је неговао нацистичку идеологију која је и тада, можда и сада има у центру један јединствен план – сатирање Русије, словенских народа, да ли је специјална операција у Украјини почела 24. фебруара 2022. године или много раније.

„У свијету који креира неколико краљевских породица, те Ротшилди, Рокфелери и шачица новобогаташа, диригентску палицу држи Клаус Шваб са својом екипом из Давоса. У том свијету себичности и похлепе, док мртве душе марширају свуда око нас, и стјенице у биоскопским салама се филигрантски слажу са компостацијом људи, неминовно је да ишчезавају духовност и умјетност и да са њима нестају и умјетнички, ауторски филм. Биоскопска врата су затворена, завесе су навучене, изненађена и помало уплашена мраком, публика се утишала и са надом очекује да филмска слика побједи таму и заигра на платну. Мрак је као што знамо, најгушћи пред свитање“, пише Кустурица.

Брзи крај хомосапиенса

Он је подсетио да израелски историчар Јувал Ноа Харари најављује брзи крај хомосапиенса:

Кустурица: У свијету себичности и похлепе, док мртве душе марширају свуда око нас, неминовно је да ишчезавају духовност и умјетност

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Када се сетимо филма 'Терминатор' у коме се стављају плочице испод коже или 'Матрикса', видимо да нема ниједне тачке до које смо стигли у Давосу, а да није била најављена у Холивуду и то уз нашу акламацију. Мислим да чак и у Србији прихватамо будућност без селективности, јер немамо ни снагу ни инструменте да свој пут одаберемо и да тај пут не буде онако како жели Клаус Шваб“.

Кустурица упозорава на оне који нам „прете не само укидањем кромпира, лука и парадајза него нас компостирају – стављају нас у позицију да ми будемо ђубре“:

„Наша перспектива да будемо добри уопште није подељена између нашег избора да ли ћемо бити добри или лоши. Америчка фирма, која врши компостирање човека, када умре не чека да испусти душу, него га одмах ставља у поступак сушења и после тога млевења, а онда после тога постајемо добро ђубриште за врт. То што смо ђубре уопште није атрибут, односно неваљала ствар, него се током живота припремамо за то да будемо боље или лошије ђубре“.

Живимо у времену, примећује Кустурица, у коме оно што пишемо може да буде изговорено и имамо несрећу што ће ускоро моћи да нам ставе у уста све оно што никад нисмо ни помислили:

„Изгледаће потпуно реално да говоримо све оно што није требало да кажемо. У том сплету несрећа, које нас окружују, ова књига је сурогат усмене књижевности и сви моји страхови и све моје идеје су добиле литералну форму, а 'Катена мунди' је нашла начин да 35 векова раздора између усмене књижевности и писане речи претвори у књигу са којом се ја потпуно слажем“.