Кејт Мос, главна гошћа Сајма књига за Спутњик: Хиљаду жена које су промениле историју /фото/

Знала сам да су жене урадиле много тога што се приписује мушкарцима, али највише ме је изненадило како су жене које су много учиниле за науку једноставно избрисане из историје. Многи не знају да је управо жена прва дошла до сазнања о глобалном загревању или изумела машину за прање судова. Нема ничега што жене нису радиле. Оне су урадиле све.

Овако надахнуто за Спутњик говори британска књижевница Кејт Мос, гошћа Београдског сајма књига, чије је опсежно истраживање о значајним, а из историје избрисаним женама, под називом „Краљице ратнице и тихе револуционарке: Како су (и) жене изградиле свет“ објавила „Геопоетика“.

Жене изостављене из историје

Инспирисана судбином своје прабабе Лили Вотсон (1849-1932), својевремено признате књижевнице о којој се данас не може наћи ниједан податак, Кејт Мос, иначе велики заљубљеник у историју, одлучила је да се посвети истраживању и прикупљању имена свих оних жена које су намерно или ненамерно изостављене из историје, а дале су значајан допринос свету какав данас познајемо.

Претворивши се у својеврсног детектива, истовремено истражујући породичну историју, Кејт Мос је на друштвеним мрежама покренула кампању „Жене у историји“ и позвала људе из читавог света да предложе жене које сматрају значајним.

Књижевница Кејт Мос

© Фото : Марија Јаковљевић

Резултат је књига којом је обухватила скоро хиљаду жена - од мајки изума до првих жена у баровима, краљице ратнице и вође гусара, оне које су свој живот посветиле природним наукама или медицини, храбре жене које су се опирале дискриминацији и бориле се за своја уверења па све до неопеваних јунакиња сцена, платна и стадиона.

„Историју махом пишу мушкарци. Они су или намерно изоставили жене или нису сматрали да је важно оно што су оне постигле. Често докази о делима жена нису сачувани па када и дође до писања историје нема података о томе шта су оне чиниле. Заједно можемо жене вратити и то је циљ ове књиге и многих других“, наглашава Мос, награђивана списатељица, драматург и есејиста, ауторка десет романа и збирки приповедака, преведених на преко четрдесет језика и оснивач Бејлис женске награде за фикцију (некадашња Оранџ награда).

Историју пишу мушкарци

Мос бележи да је први писац у историји била жена - звала се Енхедуана и живела је у 23. веку пре нове ере у граду Уру у Сумерији, данашњи јужни Ирак.

Британска књижевница Кејт Мос представила на Сајму књига своје дело „Краљице ратнице и тихе револуционарке: Како су (и) жене изградиле свет“ у издању „Геопоетике“.

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Али жене су често током историје објављивале под туђим, мушким именима, па је тако Мери Ен Еванс писала као Џорџ Елиот, Сидони-Габријел Колет је објављивала под именом Вили, па чак и два најпознатија романа „Оркански висови“ Емили Бронте и „Франкештајн“ Мари Шели нису првобитно издати са именима њихових ауторки.

„Почела сам да се питам шта је историја, ко је ствара, ко одлучује ко је важан, а ко ће бити заборављен. Моја прабака је била славна у своје доба, а ипак историја је одлучила да није била важна. То ме је инспирисало да потражим и друге жене које су били значајне, а о њима нема ни трага у историји“, појаснила је Кејт Мос.

Наглашава да су жене и мушкарци изградили свет заједно:

„Када дође тренутак да се то забележи у историји, јављају се другачији приоритети. Понекад се намерно жене занемарују што видимо и у данашњем свету, рецимо у Авганистану, где су жене невидљиве. Дешава се и да људи који пишу историју долазе из религиозних институција или унверзитета где није било жена па нису ни приметили шта су оне чиниле. Постоји још један случај - достигнућа жена приписивана су мушкарцима са којима су или за које су радиле, што је врло присутно у науци“.

Вратимо у историју све значајне жене

Подвлачи да јој није била намера да изостави дивне мушкарце, већ да жене врати тамо где припадају:

„Циљ ми је био да обухватим жене из целога света и из различитих периода историје. Кад погледате стари Египат, античку Грчку или Сумер пронаћи ћете значајне жене у свим областима живота“.

Признала је да много другачије размишља у односу на своју прабаку, која је била једна викторијанска дама у Енглеској, врло религиозна, веровала је у моћ речи и писања, али је била против права гласа за жене и нови свет након рата је био врло збуњујућ за њу:

„Ипак је веома важно да све жене вратимо у историју свеједно да ли се слажемо или не са њиховим ставовима. Дешавало се толико пута током историје, па чак и данас имамо случајеве да се женама брани да се образују, пишу или објављују под својим именом. Када друштво хоће да потисне жену, прво јој забрани да похађа школу, пише, говори у своје име. Тако контролише њен живот. Зато је важно писање. Свака жена у свакој култури има своју причу. Морамо наставити да ослобађамо те гласове, да се они чују, јер ако жене не буду могле да говоре, много прича ће бити изгубљено“.

Кејт Мос: Вратићу се у Србију са допуњеним издањем књиге у коме ће бити и значајне Српкиње

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Жене пирати

Пронашла је Кејт Мос жене у свим сферама људског постојања и делања, а посебно су је одушевеле жене пирати:

„Волим приче Ен Бони и Мери Рид које су у 18. веку пловиле Карипским морем обучене као мушкарци и биле су опасније од било ког другог пирата. Ми знамо да су жене снажне и моћне, али често када говоримо о прошлости, мислимо да су само бринуле о домаћинству. Ове две жене нам показују да то није тако. Инспирисала ме је и Рејчел Касон у Америци која је говорила о ефектима загађења или Афроамериканка Роса Паркс која је одбила да уступи белцу место у аутобусу. За мене је важно да пронађем све оне жене које заслужују да буду у књизи тик уз оне чија имена су позната и славна“.

Све њих повезује, каже британска књижевница, одлучност да истрају у ономе што су сматрале својим позивом чак и када је цело друштво било против њих:

„Мислим да је важно да жене буду своје. Неке желе да буду на сцени или предводе војску, друге су много срећније када мењају свет из позадине. Важно је само дозволити женама да остваре свој потенцијал. Неке тихе револуцинарке су заборављене јер их нико није приметио. Тек после извесног времена схватите шта су постигле, попут правница које су успеле да промене законе како би учиниле женама живот бољим или лекарке које су успешније лечиле пацијенте од својих мушких колега. Њихова имена можда никада неће бити позната иако су промениле туђе животе“.

Права се брзо одузимају

Истиче да положај жена данас назадује подједнако као што напредује:

„То видимо у свим земљама. Погледајте шта се дешава у Америци па и у другим земљама где се женама одузима право на избор када су њихова тела у питању. Видимо догађаје у Ирану са полицијом која брине о моралу. Пре десет година људи би рекли да нам не треба феминизам. Сада не, јер виде да права женама могу бити брзо одузета. Потребно је стално да понављамо да мушкарци и жене морају имати једнаке шансе и да буду третирани исто. Волела бих да људи кажу да нам не треба феминизам, али није тако“.

За крај разговора за Спутњик Кејт Мос обећава да ће се вратити у Србију са другим допуњеним издањем своје књиге „Краљице ратнице и тихе револуционарке: Како су (и) жене изградиле свет“ у које ће уврстити и Српкиње:

„ Много се лоше осећам због тога. Ослонила сам се превише на кампању на друштвеним мрежама и нико из Србије ми се није обратио са предлогом жена које бих уврстила у књигу. Требало је то да приметим. Надам се да ћу док сам овде сазнати о вашим значајним женама“.