Крунски налаз: Ту се крије цела историја Срба - уз германско копље и ровови из Великог рата

У утврђењу Хисар, на брду изнад Прокупља које крије тајне многих народа, пронађен је један од највреднијих археолошких налаза у Европи, германско копље. Нова истраживања Сање Црнобрње Красић потврдила су теорију да Хисар, најстарији олтар у нашој земљи, крије целу историју Срба. О томе сведоче откривени ровови из Великог рата.

Нова истраживања споменичког комплекса Хисар, који чине црква Светог Прокопија, Југ Богданова црква и само утврђење трају већ три сезоне. Претходна су се дешавала давне 1970, кренуло се од храмова, а десет година касније радило се и на самом утврђењу, цитадели из 14. века.

Све је стајало до 2021. када се Сањи Црнобрњи Красић остварио сан сваког археолога, крунски налаз, открила је германско копље за који би сваки германски народ дао све. Дао би сваки музеј у свету.

Артефакт који је пронашла осветлио је Хисар, утврђење које је готово скривено, иако су поједине грађевине одавно истражене, Латинска црква и римске терме поред цркве Светог Прокопија подигнуте у 10. и 11. веку.

„У нашој јавности није довољно истакнут значај цркве Светог Прокопија, јер је то једна од две најстарије цркве у Срба, поред цркве Светог Петра у Расу она је најстарија, и даље живућа, служећа црква у Прокупљу. Дакле, у овом подручју живе Срби, али је оно у тим тренуцима место превласти Бугарске и Византије. Смењивали су се, јер је ово било гранично подручје, тако је и црква започета у бугарском, а завршена у византијском стилу“.

Реконструкција утврђења на Хисару

© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић

Најстарији олтар у Србији

Црква Светог Прокопија је у 14. веку добила јужни брод, са важним разлогом, 1386. године Турци су освојили Ниш, тада су у Прокупље донете мошти Светог Прокопија и похрањене у скривницу, управо у новоизграђеном јужном броду. Тада је Прокупље добило име.

У 19. веку дозидан је северни брод, тако да је црква данас петобродна базилика, прислоњена уз брдо. Улаз у цркву је, необично, са северне стране, било је простора за регуларни улаз са запада, али се верује да су на том подручју пострадали ранохришћански мученици, да су се на гробу једног од њих дешавала чуда, зато је положај цркве такав.

„Одмах поред је Латинска Југ-Богданова црква, из 14. века, саграђена на темељима рановизантијске базилике из 6. века, која је пак саграђена на Херкуловом храму из 1. века. Тај простор је мистичан, кроз векове представља место где се људи моле“, каже Црнобрња Красић.

Копље за које би Европа дала све

На простору Хисара она је пронашла апсолутно уникатан налаз, нигде, у комплетној германској археологији нема сличног – копље које очарава својом лепотом.

Највероватније је припадало племену Острогота и доказ је велике сеобе народа, када су племена са простора данашње Русије, Украјине, Молдавије, са обала Црног мора, Јерменије, Кавказа похрлила ка Европи. Балкан им је био изузетно важна станица.

„Посебно за остроготског принца Теодориха Великог који је након боравка у Нишу око 470. године, када је вероватно похарао и Хисар, отишао у Италију и тамо основао Острогорско краљевство. У Шпанији је основано Визиготско, Остроготи су источни, а Визиготи западни Готи. Све време се кроз ту германску културу провлаче традиције, занатске вештине које су они носили из своје прапостојбине, углавном са Црног мора“.

Врх копља из 5. века је од челика пореклом са истока, вероватно из Дамаска. Тулац од гвожђа које је облепљено сребрном фолијом, а потом су на њему урађене златне апликације у виду шаховских поља и волута. Ту је и апликација у коју су уметани стаклићи.

„Док га је носио великодостојник Острогота испред војске, копље је светлуцало, показивало где је вођа. То је инсигнија, не бојно копље. Србија није препознала важност овог налаза, колико је Европа. Копље је нека врста капитала у културној политици, можете са њим да објасните да су неки важни људи кроз историју итекако видели важност овог простора и ове културе“, каже Сања Црнобрња Красић, виши кустос Народног музеја Топлице.

Копље је је тренутно могуће видети искључиво на интернету, од изузетне је вредности, чува се у државним трезорима. За њега се управо ради посебна безбедносна витрина, план је да се у мају следеће године представи, прво у Нишу како би се подигла свест о важности културних центара на југу Србије, а касније и у Београду.

„Налаз германског копља је круна кад уложите себе до краја, кад изгорите и посветите се хиљаду посто. Утврђење Хисар је тешко за истраживање, треба да замислите шуму са гомилом камења и грађевинског шута који је у жилама корења. Слојеви иду и до три метра дубине , каже Црнобрња Красић и додаје да је због тога посао спор.

Љубав према српској баштини

Дуго се мислило да је Хисар само цитадела, мала тврђава, заправо је велика, са најмање три линије бедема, а насељаван је и у бронзано доба.

Сања Црнобрња Красић, виши кустос, археолог Народног музеја Топлице

© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић

Савремена технологија много помаже. Прошле године, уз подршку Министарства културе, локалитет је снимљен из авиона. Растлиње се компјутерски уклони, па археолози добијају праву конфигурацију терена, што много помаже током даље стратегије истраживања.

Сада покушавају да дефинишу систем целог утврђења, да испрате трасе бедема, али раде и на дефинисању објекта у коме је копље пронађено. Наравно, очекује се још германских налаза, али не тог калибра. Да би објаснила колико је копље вредно, овај археолог каже да је велепоседник морао да прода два средњевековна села да би га добио.

Наша саговорница додаје да од овог копља Србија може много да научи, оно је, по начину украшавања, потпуно германско, припадници тог народа ишли су за њим, за својом баштином, за својом културом.

„Они су сви ишли за тим копљем зато што га препознају као свој предмет. Јако је важно да увек гајимо љубав према сопственој баштини и да је пропознајемо. Кад видите нешто што је специфично за ваш родни крај, ви се добро осећате, морално и борбено сте на много вишем нивоу, него када идете за симболом који не осећате“, каже и додаје да такав симбол треба да постане црква Светог Прокопија, недовољно позната као - друга најстарија црква у Срба.

Још једном јој се посрећило

Споменички комплекс Хисар категорисан је као локалитет од великог значаја, а план њеног тима је да конкурише и постане локалитет од изузетног значаја. Тако би имао другачији систем финансирања истраживања и што је још важније, заштите.

Последње откриће археолога, уз средњевековне бедеме су насипани земљани грудобрани и укопавани ровови у Великом рату

© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић

„Само постојање цркве Светог Прокопија је довољно да се локалитет прогласи за изузетно значајан“, каже стручњак који последњих недеља није силазио са Хисара.

Ових дана још једном јој се посрећило, откривајући бедеме, открила је ровове из Првог светског рата.

„Није далека прошлост, али је врло занимљиво, јер се на Хисару лепо види како изгледају ровови и грудобрани из Првог светског рата. То зрачи, на посебан начин. Наша војска је искористила старе бедеме, уз које је правила земљане насипе, грудобране, своје пролазе. Пронашли смо и метке. Успела сам да се саживим са тренутком кад је наша војска бранила Прокупље“, каже наша саговорница и додаје да ће овај налаз представити на посебан начин.