Кад се Европа освести, желеће поново са Русијом, али плашим се да ће бити касно /видео/

Због понашања Запада, Русији није остало ништа друго него да се окрене Истоку. А када се Европа буде освестила, желеће да поново успостави везе са Русијом, али плашим се да ће бити касно, објашњава за Спутњик руски бизнисмен и истраживач Михаил Слипенчук.

Михаила Слипенчука тешко је укратко представити – спада у ред богатијих људи у Русији, а уједно је географ, истраживач, професор универзитета, спортиста – каратиста, политичар, а на ИМДБ је представљен као продуцент два документарна филма о Бајкалу. Понегде га представљају и као авантуристу. Ипак, за себе тврди да је пре свега географ.

Руси и Украјинци су један народ

Догађаји у Украјини су, како каже, за њега лично јако болни, јер његова породица води порекло из Украјине – Слипенчукови баба и деда су међу првим насељеницима Далеког истока из Украјине. Према његовим речима, на украјинским пространствима не води се рат против Украјинаца, ради се о идеолошком сукобу који траје већ пет стотина година – сукобу Запада против Русије, а у свему лежи, како каже, схватање између појмова нације и националности. Како каже, Руси су нација, а националности су Украјинци, Бурјати, Казаси, Јевреји, Белоруси и остали.

„Мој отац је Украјинац, али руски писац. Мајка Рускиња из Сибира. И проучавао сам шта је то нација, а шта националност. Велика је разлика између тога. Дуго сам о томе размишљао. И зачудићете се, одговор сам добио од Стаљина. Тешко је замислити да је он Рус, јер једним делом је Осетин, а другим Грузин. Али он је написао чланак у коме наводи четири критеријума о припадности нацији. Први и најважнији критеријум је јединство по основу језика. Други је јединство по основу културе. Треће, јединство по територији. Четврти критеријум је јединствена економија. И то је све. Као што можете да приметите не помиње се јединство по критеријуму генетике. Мој пријатељ је Татарин, жена Јеврејка, али моја деца су Руси. Значи, Рус је нација и ми то називамо руским светом. И то није империја, то је култура“, наводи Слипенчук.

Када говори о Русима и Украјинцима, наш саговорник инсистира да се ради о једном народу.

„Када сам био мали, моји деда и баба су разговарали на украјинском и читали су хумористички магазин „Крокодил“ који је излазио на украјинском. И мислио сам да све баке и деке говоре на украјинском. У Русији постоји много различитих наречја. У Поволожју наглашавају слово „о“. На северозападу, у Новгороду, сасвим се другачије акцентују речи. Лоше је то што људи гину. Али, када се промени украјинско руководство, надам се да ће схватити неке ствари, да ће се опаметити и да ће прекинути грађански рат у коме се браћа боре међусобно. У Русији се то већ догодило пре сто година. Старе грешке се не смеју понављати“, истиче он.

Још један корен сукоба Слипенчук налази у променама глобалних кластера економског развоја. Како каже, постоје амерички, европски и азијски кластери, а Русија се налази између азијског и европског кластера. У последњих двадесетак година, откако је Владимир Путин на власти у Русији, односи између Русије и Немачке постали су јако срдачни. Савез такве две државе може да доведе до тога да се формира нови кластер.

„Замислите да се у један котао ставе европска технологија и руски ресурси. И то се није допало америчком економском кластеру. Главни задатак је био растурити савез Русије и Немачке. Најбољи пример је експлозија на гасоводима Северни ток. Мислите да су то урадили Руси? Не. Немци? Не. Коме је то било исплативо? У том питању лежи и одговор.“, констатује Слипенчук.

Обогатио сам се да бих могао да путујем

За нашег саговорника географија је прва љубав, наука којом је целог живота желео да се бави.

„Понекад ни сам не знам како да се представим. Али, рекао бих да сам пре свега географ. Моји отац и стриц били су морепловци, а ја се највише осећам као географ“, каже он.

За време СССР-а није било лако путовати по иностранству, али се могло путовати унутар земље – и тада је важила изрека да се из задовољства могло путовати само ако држава то плаћа. Касније, по распаду Совјетског Савеза, држава није финансирала путовања, поготово не географска истраживања. Држава, каже, није више финансирала науку у мери у којој је то радила у време СССР.

„И преда мном се појавио избор – или да променим професију, да потражим помоћ из иностранства, од неке невладине организације, или да одем из Русије. Или да сам зарадим новац и да сам финансиран своје подухвате и путовања. Гледао сам филм „Вол стрит“ рекао сам себи да ћу се, ако у Русији буде основана берза, бавити тиме, радити, зарадити и путовати. Тако сам постао финансијски стручњак, инвеститор и крупни предузетник. То је такође интересантно. Али, једног тренутка видео сам да сам се много бацио на бизнис и сетио сам се шта у ствари треба да радим“, прича Слипенчук.

Тако је почео да организује експедиције и то многе – на Северни и Јужни пол, као и истраживање Бајкалског језера. Слипенчук наводи и један интерсантан догађај који се догодио приликом експедиције на Арктик 2007.године.

„Тада су изнад нас на Северном полу летели НАТО авиони. Као депутат Руске државне Думе био сам председник руске делегације на Арктику и срео сам се са америчким сенатором са Аљаске, госпођом Марковски која ме је питала шта ми Руси радимо овде. Желимо ли да пободемо руску заставу и да желимо да докажемо да је Северни пол руски. Одговорио сам да ми само желимо да покажемо преимућства руске науке. Американци су поболи заставу на Месецу, али Месец није амерички“, каже он.

Дружење са Џејмсом Камероном на Бајкалском језеру

Током те експедиције добио је, каже, идеју да организује експедиције које би истраживале дно Бајкалског језера уз помоћ чувених подморница Мир 1 и Мир 2, конструисаних за истраживање великих дубина.

Бајкалско језеро највећи је природни резервоар питке воде на свету, а на питање зашто оно привлачи многобројне истраживаче, Слипенчук има посебну теорију.

„Када стојите на обали Бајкала, долази до узајамног деловања између воде у вама и воде са Бајкала. И тако се човек чисти. То је моја теорија. Наука тако нешто тек треба да докаже, али када си на Бајкалу, за четири сата се наспаваш. И то је јако добро јер онда имате много више слободног времена“, наводи он.

То је, према његовим речима и разлог због кога су се многи значајни људи спуштали на дно Бајкала – међу њима и Владимир Путин, бивши председник Монголије Цахин Елбегдор, као и прослављени амерички редитељ Џејмс Камерон, са којим се Слипенчук, како нам прича, јако пуно дружио. Камерон је, посматрајући богату природу језера, управо на Бајкалу добио инспирацију за снимање наставка филма „Аватар“.

Ученик руског Колумба 20. века српског порекла

Слипенчук је био један од ученика чувеног руског географа Андреја Капице, руског Колумба 20. века, како је познат у Русији. Капица је овај надимак стекао открићем субглацијалног слатководног језера Исток на Арктику. Бо је најмлађи декан у историји универзитета „Ломоносов“, оснивач екологије као науке у СССР-у и израдио је прву еколошку карту Совјетског Савеза.

„Капица је седамнаест година пратио моје сазревање, све до докторске дисертације. Сваке суботе позивао ме је кући. Његова супруга спремала је ручак, а нас двојица смо разговарали о књигама. Сваки пут, добијао сам књигу о којој је идуће суботе требало да разговарамо. Капицин пример и разговори са њим веома су ми проширили видике. Тада су ми се појавила нова интересовања – да испитујем Арктик и поларне крајеве“, објашњава Слипенчук.

Капица, син нобеловца Петра Капице, а рођени брат му је био познати совјетски физичар и новинар, додаје Слипенчук, био је српског порекла.

„Он је говорио да његови преци воде порекло из Србије. Говорио је такође да порекло његовог презимена има корене у прасловенској речи „капиш“, која означава место молитве боговима“, каже Слипенчук.