Запад поново шаље Србе на Сремски фронт: Жртвујте државу и народ за – ништа!

У тренутку када је ЕУ у највећој кризи, од Срба се тражи да за њу погину. Као на Сремском фронту када је Други светски рат био већ добијен – сада Брисел, свестан да касније неће бити у стању да условљава Србију, тражи од ње да жртвује Косово и Метохију пропалој европској идеји.

Европској унији, чини се, веома се жури да разреши косовски чвор и то на штету Србије и српског народа, наравно. Само што је последња рунда преговора пропала захваљујући Аљбину Куртију, специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан, Мирослав Лајчак најављује нови састанак главних преговарача, као да се до сада ништа није догодило. А први пут у Бриселу, Запад је тражио од председника Србије Александра Вучића да стави потпис практично на - независно Косово.

Последњи тренутак за капитулацију Србије

Европска унија је постала политички импотентна организација, која је крња од 2016, када је иступањем Велике Британије из ње, почео процес њеног распада, тврди др Стеван Гајић, професор на Московском државном универзитету за међународне студије. Она може да се иживљава искључиво над Србијом и на још неколико малих држава.

„У том смислу и Урсула фон дер Лајен долази у Београд, искључиво са два задатка. Један је да се призна независност Косова и Метохије, други је увођење санкција Русији. Све остале приче биће маска и у то смислу треба гледати и на Лајчакову иницијативу. Они мисле да је сада последњи тренутак, јер време ради за Србију, да се догоди капитулација“, каже је Гајић.

Суштински, Брисел више ни на шта не може самостално да утиче, јер нема независну спољну политику – од почетка украјинске кризе, САД са ЕУ раде шта год пожеле, тако да Србија остаје једини објекат њеног иживљавања, додаје Гајић.

С обзиром да ЕУ никада није била толико политички слаба као до сада, Србији се отвара маневарски простор да одбије ултиматуме који стижу из Брисела, па и онај који је Лајчак изрекао након што је најавио скори нови састанак преговарачких страна. Специјални изасланик ЕУ за Балкан је, подсећамо, оптужио Србију, која, како је рекао, има много нерешених обавеза из споразума, залаже се за паралелну примену договореног, а фокус би требало да буде на „унапређењу имплементације Споразума без предуслова или одлагања“.

Лајчак се, како је написао на друштвеним мрежама, залаже за примену приступа који су промовисали немачки канцелар Олаф Шолц, француски председник Емануел Макрон и председница италијанске владе Ђорђа Мелони, да формалности не би требало да стоје на путу примени договореног.

„Србија треба да игнорише ЕУ и да чека, да каже да није време ни за какве преговоре, ни за какве уступке и спровођење планова које није усвојила Скупштина. Дакле, ништа од тога Србија не треба да ради“, категоричан је Гајић.

Што се самог Лајчака тиче, овај, како Гајић каже, апаратчик НАТО, неодољиво подсећа на аустроугарске специјалце који су крајем претпрошлог и почетком прошлог века оперисали на Балкану против српских националних интереса.

Касније ће бити теже…

Суштина убрзавања притисака Брисела да се косовско питање реши што пре је у томе што су у Бриселу свесни да, што време више протиче, неће бити у стању да истом снагом условљавају Србију да прихвати косовску независност. Зато им се и жури и зато Мирослав Лајчак најављује да ће ускоро поново позвати главне преговараче у Брисел, каже научни саветник Института за европске студије, др Александар Гајић.

Преговори се убрзавају, а преговарачи поново позивају у Брисел само зато да би се Србија приморала да учини оно што јој није у интересу – да без формалног признања косовске независности не спречава учлањење Приштине у УН, да јој пренесе још читав низ ингеренција и прихвати је као суверену државу, а да са друге стране Приштина не буде натерана да испуни обавезе из 2013, каже Гајић.

„Суштина приче је да се тај притисак појача и да се дође до тог исхода што пре јер касније то неће више бити ни тако лако, ни тако изводљиво, а питање је и да ли ће уопште бити изводљиво“, наводи Гајић.

Од избора у ЕУ ситуација ће се изменити, од пролећа почиње изборна кампања у САД, ситуација у Украјини ће се развијати на штету Запада, док ситуација на Блиском истоку прети широм ескалацијом, додаје Гајић.

„У тој ситуацији ће унутрашње нестабилности и у ЕУ и у САД, као и промена односа снага у регионалним сукобима спутати капацитете ЕУ и САД. То не значи да они неће бити присутни на Балкану, да неће слати емисаре, али ће њихова тежина, јачина утицаја, притисака и претњи бити много слабија, а простор за деловање Србије биће много већи. Са другим субјектима ће моћи да се договара и да се изналазе алтернативе да се са притисцима и уценама лакше може изаћи на крај“, сматра Гајић.

Што се тиче тога што лидери Немачке, Француске и Италије траже да формалности не би требало да стоје на путу примени договореног, наш саговорник напомиње да европски лидери траже да Србија не поштује суштинске ствари и пита се како примена неких споразума може да се извршава без примене споразума потписаних пре десет година.

„То је један од видова дипломатског маневрисања где се, под изговором формалности, које су наводно небитне, приморава српска страна да иде даље у уступцима, а да се не обазиру на то што приштинска страна никакве уступке не чини“, закључује Гајић.