Мигранте у гето! Друштвени експеримент века у „држави благостања“

Данска спроводи друштвени експеримент века. Оваква оцена може да се прочита у данским новинама, али и у великим западним медијима који су били заинтригирани како ова земља, позната као „држава благостања“, намерава да реши проблем имиграната за које су дански политичари проценили да су превише гетоизирани и тако стварају „паралелна друштва“.

У основи, то је модернији концепт „хуманог“ пресељења, јер се неким грађанима и политичарима Данске не свиђа како им изгледају насеља са претежно имигрантском популацијом.

„Друштво благостања је у основи заједница заснована на међусобном поверењу којој сви доприносимо. А све то озбиљно изазивају паралелна друштва“, изјавила је дански премијер Мете Фредериксен.

У основи, Данска почиње истовремено да очекује пуну вредносно-културну интеграцију од имиграната, истовремено им ускраћујући нека од основних права која су загарантована свим осталим грађанима. Данска намерава да примени контроверзни закон који захтева смањење стамбеног простора у локалној социјалној станоградњи за 40 одсто до 2030. године, али то се не односи на све локације које се могу назвати гетима, већ на насеља у којима је више од половине становника незападног порекла (!) и имају ниска просечна примања, низак ниво образовања, велики број незапослених и натпросечну стопу криминала.

Мигранти чекају да уђу у воз за Копенхаген

© AFP 2023 / CARSTEN REHDER / DPA / AFP

Да су у питању сироти Данци, остали критеријуми за дефинисање „паралелног друштва“, односно неприхватљивог гета у примени новог експерименталног закона, били би занемарени. Дакле, Данска примењује закон заснован на етничко-расној селекцији, пише „Јутарњи лист“.

Страх од критичара

Шта значи „гето пакет“?

„Хиљаде људи мораће да напусте своје домове у наредним годинама због такозваног „гето пакета“. План је да се милијарде круна уложе у рушење јавних станова, припрему станова за продају приватницима и претварање породичних социјалних станова у атрактивније објекте за младе и старије. Циљ је да се такозвана гета претворе у обичне стамбене области без превише људи са социјалним проблемима као што су незапосленост и криминал. Сада, по први пут, мапе су одредиле колико ће људи у 15 „тврдих гета“ бити погођено свеобухватним планом. „Мандаг Морген“ је, у сарадњи са 15 стамбених насеља и низом општина, израчунао да је укупан број погођених 11.000 људи. То су породице, парови и самци који ће у наредним годинама морати да нађу друго место за стални живот. Осим тога, требало би да се нађе привремени смештај за више од 5.500 људи док им се домови не реновирају“, објашњавају у „Комуналу“.

„Јасно је да има оних који ће морати да се иселе из блокова који се руше. И разумем да може деловати наметљиво. Али постоји природна замена од 8-12 процената годишње становника који се иселе. Многи живе и на краткорочни уговор. Ни код њих нема изазова. Тако да је број оних који ће бити принудно исељени нешто мањи“, каже Каре Дибвад Бек за пословни недељник „Мандаг Морген“.

Највећи страх критичара великог данског социјалног експеримента са имигрантима је питање да ли би овакво решење могло да повећа проблем управо у делу имигрантске популације који је најосетљивији; међу најсиромашнијима и најмање образованима. С обзиром на то да би план данске владе требало да спроводе специфичне данске задруге за управљање насељима и зградама, неке од њих се жестоко боре да се њихова имовина не придружи већ утврђеној листи од 15 озлоглашених гета или, како их називају дански политичари – „паралелна друштва“.

Њихова је одговорност да плаћају накнаде, створе посебне центре за запошљавање у тој области и буквално од врата до врата позивају чланове имигрантских породица да добију образовање одобрено у њиховој земљи порекла. Идеја је да се радикално промени састав становништва, њихов образовни ниво и друштвени статус тако да гето више не буде гето. Неки од политичара објашњавају да је то покушај да се имигранти потпуно и истински интегришу у данско друштво.

Мигранти у Копенхагену

© AFP 2023 / SCANPIX DENMARK/ASGER LADEFOGED

У свакој демократији, па тако и у Данској, тешко је да се читаво друштво сложи у вези са јавним политикама, па је дегетоизација такође питање које изазива жестоке полемике. Очекује се и жестока правна битка, како би се доказало шта је (не)етично.

„Оваква пракса вођења социјалне политике булдожером, која удара по невинима и невинима, сада се доводи у питање. Закон о гету – Орвеловски преименован у Закон о паралелном друштву – сада мора бити тестиран на Европском суду правде. Ово је одлучио Источни виши суд у пресуди од 7. новембра, пошто би законска категоризација „незападних“ могла бити у супротности са директивом о једнаком етничком третману, која је у основи заснована на основном принципу владавине права да сви морају буду третирани једнако без обзира на расу или етничко порекло“, упозорава новинар Архус Стифстиденде, објашњавајући да би такозвана прејудицирајућа одлука Европског суда правде могла да има пресудан утицај на судске поступке који су у току, а самим тим и на планове рушења у погођеним стамбеним подручјима, укључујући Биспехавен и Гелеруп. Међутим, штета је велика и породице су биле принуђене да напусте своје домове.

Природна емиграција

Критичари данског социјалног експеримента даље поручују данској јавности да ако имају дилему у вези са тим „како је бити изложен расистичкој дискриминацији 2022. године, једноставно прочитају званичне планове развоја који су основа за конверзију стамбених округа. Овде можете прочитати, између осталог, о изазовима присиљавања садашњих становника да се преселе, названим „изазов поновног становања“, који се може ублажити такозваном „природном емиграцијом“, за коју се „мора очекивати да ће порасти током периода који ће увек садржати већу несигурност и неизвесност међу становницима као резултат неопходних промена“. Безлична и наизглед неутрална употреба језика прикрива напад“, каже Архус Стифстиденде, који тврди да ће се таква насилна политика двоструких стандарда (грађани са пуним правима и имигранти) показати незаконитом, али и контрапродуктивном јер ће доћи до контрареакције.

Велики дански друштвени експеримент, о којем се у данским медијима расправља о томе да ли ће се показати као мегауспех или епска политичка грешка, има посебну тежину јер се одвија у време када западне демократије имају жестоке полемике, чак и међусобне свађе око тога како решити проблем економских миграција.