Баук пописа становништва кружи Балканом: Шта са Србима на КиМ?

Попис становништва за сваку земљу јесте основа за формирање друштвеног и политичког живота. Оно што јесте чудно у овом нашим балканским државама, односно, на пост- југословенском простору јесте да пописи по правили изазивају политичку буру, мишљења је историчар Лука Јовановић.

У тај контекст Јовановић сврстава и попис становништва на Косову и Метохији који је званично почео 1. новембра, a за који сумња да ће бити меродаван, бар кад је реч о Србима.

Шта смера Курти са Србима

„Пик пописа становништва биће у децембру око католичког Божића када Албанци који не живе на Косову и Метохији већ у иностранству долазе за празнике на КИМ, што значи да ће бити пописани као грађани који живе на КиМ. С друге стране, север Косова који чини нуклеус српске заједнице због ситуације неће бити обухваћен овим пописом, већ ће бити „придодат“ накнадно када пописна слика већ буде оформљена,“ истиче наш саговорник.

Како каже, чини се да је постала пракса да у околним државама региона сам попис становништва никада није урађен до краја и по прописима.

„На КиМ је деликатна ситуација јер је њиховим Уставом фактички обезбеђено да њихов парламент не може да донесе неку важнију одлуку а да за то нема сагласност мањина а у овом случају српска мањина је та која преовладава, с обзиром да има 10 загарантованих посланичких места. Чињеница да би попис могао да прикаже нереалну слику Приштина би могла да искористи за њихово политичко учешће,“ упозорава Јовановић.

Албанци са по четири држављанства

С друге стране, додаје он, ЕУ или надлежне организације би требале да се позабаве чињеницом да Албанци имају по неколико држављанстава, било да је у питању Северна Македонија, Црна Гора, КиМ или Албанија, чиме се фактички исти људи пописују као држављани у више држава,“ објашњава наш саговорник.

„Србима не иде на руку ни чињеница да они који су морали да избегну са КиМ, а пребивалиште им се још увек води у местима из којих су избегли, тешко да ће моћи да се врате и буду део пописа чиме се губи на структури и бројности Срба који су са Косова и Метохије,“ напомиње наш саговорник.

Другим речима, закључује Јовановић, умањењем броја Срба који живе на КИМ путем пописа води ка смањењу њихових како политичких тако и других могућности на Косову и Метохији.

Пописа становништва без Срба

Иначе, Аљбин Курти је од Европске уније добио 4,8 милиона евра како би се спровео попис становништва и утврдило колико људи укупно живи на Косову.

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. на Косову је први попис који су организовале институције самопроглашеног Косова који је усвојила Скупштина у Приштини. Тај попис није у потпуности ни обављен на територији четири општине на Северном Косову (Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и Северна Косовска Митровица), док га је највећи део српског становништва на осталој територији Косова и Метохије бојкотовао.

Данас, према неким проценама, на КиМ живи око 100 000 Срба, док се рачуна да на целом Косову живи око милион становника.