Шта открива масовна гробница Пољака у Украјини, осим страшног злочина
© AFP 2023 / GENYA SAVILOV
Пратите нас
Масовна гробница Пољака убијених у Украјини за време Другог светског рата сведочанство је историје турбулентних односа два народа и њихових многобројних војних фракција које су се сучељавале, кажу историчари поводом недавно откривене гробнице пољских жртава злочина украјинских националиста.
Украјина је годинама одбијала да дозволи да истраживачи на њеној територији врше ископавања убијених Пољака за време Другог светског рата. После напокон добијене дозволе и четири месеца ископавања, пронађена је масовна гробница у Волинији која је само део зверстава која су украјински националисти вршили под влашћу нацистичке Немачке.
Организација украјинских националиста убила је око 100.000 људи за годину дана. Између 1943. и 1944. године, масакрирани су Пољаци из области Волиније и Источне Галиције. Ове две области су пре рата биле део пољске државе, док су данас у саставу Украјине. Долазак и окупација нацистичке Немачке украјинским колаборационистима само је дала подстицај да се сурово обрачунају са Пољацима, али су ти злочини након рата у СССР прећуткивањни ради „мира у кући“.
Овако историчар Небојша Дамњановић описује украјинско-пољске односе објашњавајући за Спутњик позадину украјинских злочина над Пољацима, попут Волињског масакра.
Како каже, о томе се дуго ћутало након завршетка рата, слично као што су се СФР Југославији, злочини народа који су улазили у састав веће државе, прикривани ради „мира у кући“. Злочини Хрвата и монструозност НДХ склањани су од очију и ушију југословенске јавности и слично томе, злочини украјинских националиста, које је предводио Степан Бандера, склањани су од совјетске јавности:
Пољаци су имали своје покрете отпора, није то био један јединствен покрет, а да не причамо о Украјини. Међутим, упоредо са тим трају и обрачуни разних украјинских борбених струја. То није једна струја. Степан Бандера и његов покрет, то је само једна од тих струја.
Истина тражена годинама
Масовна гробница Пољака у којој су убијени становници места Пужњики откривена је након четири месеца напорног рада, а на њеном проналаску радило се годинама. Проблем је био у томе што су украјинске владе годинама одбијале да дозволе пољским стручњацима тражење посмртних остатака својих убијених сународника. Ово је први пут за девет година да су у Украјини пронађени остаци Пољака које су убили украјински националисти, рекао је Пјотр Глински, пољски министар културе.
Ужасни злочини почињени су од стране ових украјинских сепаратиста. Они су развили посебну свест, па чак и неки жестоки национализам, након чега су вршили масакре над Пољацима, рекао је Дамњановић за Спутњик.
Он даље прича да је у условима Другог светског рата, када су и Украјина и Пољска биле под влашћу нацистичке Немачке , владала врло необична ситуација. Очекивало би се да, без обзира на замршену пољско-украјинску прошлост, Украјинци и Пољаци испоље неку врсту солидарности, поготово имајући у виду да је нацизам био претња свим Словенима, али то није био случај.
Нацистичка Немачка је као свој циљ истакла истребљење Руса, Срба и Пољака, али то није спречавало украјинске фракције да је подрже и окрену се против других Словена, истиче Дамњановић.
Улаз у концентрациони логор Аушвиц
© Sputnik / РИА Новости
Стварање нове нације
Историчар Чедомир Антић сагледава откриће гробнице са пољским жртвама украјинских националиста у ширем контексту вишедеценијских настојања да се створи нова нација – украјинска. Он верује да су и актуелна дешавања у украјинској кризи део тог процеса у рату који воде екстремисти изабрани од стране Запада 2014. године.
Откриће гробнице у Волонији у време историјски вероватно најбољих односа Украјине и Пољске, или боље речено украјинске државе и пољског народа, показује да је, без обзира што глобални Запад није извукао било какве поуке из догађаја протеклих деценија, историја источне Европе јако сложена и да она никако није неки „атачмент“ односно прилог историје Запада, говори Антић за Спутњик.
Историчар објашњава како Запад верује да читав свет треба да стане, прихвати њихове закључке и арбитрарне одлуке.
Сједињене Америчке Државе и водеће земље ЕУ уверене су данас да је до 1945. године сва њихова и прошлост других спаљена. Они су узели те године обнове и неупоредивог успона европских земаља, Америке и целог човечанства које су уследиле после 1945. године као неко време идеално и нулто. Они који су своје проблеме разрешили по цену вековних ратова, прогона, злочина који се од најстрашнијих злочина двадесетог и двадесет првог века разликују по томе што није било телевизије, новина и размажених западњака који тврде да то никад нису видели и чули… на тим злочинима они су изградили своје државе, закључује Антић.
