Пројекат „Алмакос“ уноси страх - из Северне Македоније до Велике Албаније

Уколико Северна Македонија изађе из иницијативе „Отворени Балкан“, како је најавио шеф албанске дипломатије Бујар Османи, македонски Албанци ће активирати пројекат „Алмакос“, који подразумева уједињење Албаније, Северне Македоније и тзв. Косова. А уколико се то догоди пројекат „Велике Албаније“ биће прогуран на мала врата.

На овај начин изјаву македонског шефа дипломатије Бујара Османија, да ће Скопље преиспитати учешће у Отвореном Балкану уколико буде доказано да је Србија на било који начин умешана у догађаје у Бањској, коментарише председник Демократске заједнице Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић.

Како се албанска машта претвара у стварност

Према његовим речима, албанска политичка елита у Северној Македонији догађаје у бањској злоупотребљава како би реафирмисала пројекат Алмакос, наизглед заборављен, а први пут промовисан 2006. од стране тадашње водеће политичке партије македонских Албанаца – Партије демократског просперитета (ПДП).

Отворени Балкан не одговара македонским Албанцима, уз то Скопље још није почело преговоре о учлањењу у ЕУ – то су околности у којима Албанци прете поновним активирањем Алмакоса, каже Стоилковић.

„То је продужетак исте, старе приче – уцене према грађанима Македоније. И до сада су у томе успевали. Страх је увек надвладавао код Македонаца и код других и Албанци су на тај начин гурали своју причу. Како јуче, тако и данас, а ако се ствари не промене, биће тако и сутра“, констатује он.

Идеју о стварању Алмакоса пласирана је 2006, а један од лидера те странке Исмет Рамадани тврдио је тада да се не ради о стварању Велике Албаније, већ о политичко-економској заједници сличној оној коју су својевремено створиле земље Бенелукса, а била би створена пошто би косовско питање било решено.

Међутим, Стоилковић тврди да се ради о формирању Велике Албаније. Шта би друго могло да значи, када је и Аљбин Курти, када је недавно боравио у Северној Македонији промовисао управо идеју Велике Албаније. А Курти је, каже Стоилковић, најпопуларнији политичар међу македонским Албанцима. Ако најпопуларнији политичар у албанском бирачком телу у Северној Македонији промовише идеју Велике Албаније, онда прича о Алмакосу није без основа.

„Све ове идеје, око Алмакоса, Велике Албаније, на први поглед изгледају као ствар маште. Али, ми већ дуго живимо на ивици између маште и реалности. И живот на тој ивици показао је да машта полако, али сигурно, колико год била ненормална, постаје реалност“, објашњава Стоилковић.

Стварање Велике Албаније тактиком „кувања жабе“

Тактиком „кувања жабе“, грађани губе додир са реалношћу и пројекти као што је Алмакос добијају на значају. Зато би, додаје он, треба што пре стати на пут почетним потезима стварања Алмакоса.

„То што сада нешто људима личи на нормално, пре кратког времена било је ненормално. Тако и ове идеје. Када пласирају идеје, оне личе као да су „пале с Марса“, али временом, та ненормалност полако задобија подршку, пре свега захваљујући међународној заједници и токовима међународно-политичких односа који су наклоњени Албанцима и иду у прилог стварању великоалбанске државе“, истиче Стоилковић.

Пројекту стварања Алмакоса жестоко ће се успротивити Македонци, сматра наш саговорник. Македонци су заинтересовани за регионалну сарадњу, која, између осталог, подразумева и сарадњу са Србијом. Уз то, добар део грађана Северне Македоније наклоњен је Србији.

Међутим, Албанци, који чине 25 одсто становништва Северне Македоније, управљају, према Стоилковићевим речима, са више од половине државних ресурса. Та чињеница, комбинована са праксом да ненормално постане нормално, иде у прилог ставу да ће Албанци учинити све да Скопље изађе из Отвореног Балкана и да идеја Алмакоса буде остварена.