Сећање на Бранка Цвејића: Господин Београђанин, велики глумац

Цвеја не би био срећан ако бисмо промоцију књиге о њему претворили у продужетак комеморације. Желео би да говоримо о позоришту и његовој истрајности и оданости театру у који је уградио своју енергију и љубав.

Овим речима позоришног критичара Александра Милосављевића почела је промоција књиге „Са Цвејом“ коју је приредила Бека Вучо, а објавио „Клио“.

Сачињена од низа ауторских текстова књига „Са Цвејом“ представља важан документ о једном изузетном уметнику Бранку Цвејићу (1946-2022).

Сећања његових пријатеља и колега воде од времена када је Бранко Цвејић закорачио у свет уметности, преко незаборавних представа у његовом Југословенском драмском позоришту које је водио са изузетном посвећеношћу као ретко који управник – од Банета Бумбара у серији „Грлом у јагоде“ до последњих улога.

Бранко Цвејић - симбол једног времена

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Управо на сцени Југословенског драмског позоришта у коју је уградио себе, као глумац и директор, данас су се окупили његови пријатељи присетивши се многобројних анегдота и потврдивши тиме да је он и даље са нама.

„Господство, лежерност, другарство“ су речи којима су сви драмски уметници, данас окупљени у ЈДП-у описали Бранка Цвејића.

Када је бесна Марија Црнобори јурила Цвеју

„Играли смо 'Елизабету, краљицу од Енглеске'. Тале отишао на неку тезгу, снимао, па је Цвеја ускочио као замена у улози 'меког гласа'. Треба нешто да каже док Елизабета осуђује своје љубавнике и заверенике на смрт. Отворен је део пода, ту су неке решетке, она одозго бије – страшна Марија Црнобори, велики дух овог позоришта – и када осуди, треба да се чује 'Нека живи Елизабета, краљица од Енглеске'. Чује се туп ударац секире која одсеца главу. Цвеја уместо Талета каже 'Нека живи Елизабета, краљица од Енглеске, ијаооо“. Он је у својој опуштености оставио руку на пању и Сима га звекне. Он урличе у тој озбиљној представи. После представе Марија Црнобори га јури ходницима мислећи да је намерно направио. Једва је преживео тај ничим изазван атак једног великог етичког духа који је имала Марија Црнобори“, испричао је глумац Војислав Брајовић, који је као студент са Цвејићем дошао у ЈДП 1968. године када су заиграли у хору стараца.

Представљена књига "Са Цвејом" на сцени Југословенског драмског позоришта

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Десет или дванаест хиљада

Македонски редитељ Слободан Унковски је насмејао окупљене присетивши се како се цењкао са Цвејићем око хонорара:

„Желео сам да говорим о Цвејином ентузијазму у продукцији представа, о брзој вожњи и полицији која нас заустављала, убеђивању Бате Живојиновића да игра у представи у којој треба да гледа филм 'Валтер брани Сарајево', о еуфорији или депресији после премијере, али све је то смештено у овој дивној књизи па сам одлучио да говорим о нечем другом. Директор позоришта ради са људима, али ради и са парама, па сам ја хтео тај део Цвејиног рада да дам на анализу на личном примеру“.

Пошто је са Цвејићем потписао десетак уговора, прошао је, како је рекао, све фазе договарања и преживљавања - од потписивања, преко исплате до коментара после тога:

„Договорили смо хонорар 12.000 нечега. При крају су пробе и одем код њега да видим шта је са хонораром. Озбиљан састанак и он ће мени – 'Колико смо рекли, 10.000?'. Знао сам да је то почетак игре и да је преузео улогу продуцента и управника великог ЈДП-а. 'Десет', понавља он да не би заборавио. 'Дванаест', понављам ја да не бих заборавио. 'Дванаест никада није било. Нико никада није добио дванаест', каже Цвеја. Ја га подсетим да је рекао толико пре два месеца. 'Хоћеш да нас отераш у ликвидацију?', на то ће он мени. И тако смо понављали 10 па 12. Нико не жури. Попијемо кафу па настављамо. Он не пушта, ја не попуштам. И када смо се уморили – дванаест. Ничија победа. Потписује и додаје – 'Ово само да не кваримо односе'. После више месеци у Скопљу возим га колима и Цвеја се окреће сапутницима и каже – 'Овај ауто је од оног хонорара'“.

Уградио је свој живот у Југословенско драмско позориште

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Ти мени личиш на Брус Лија

Нову генерацију глумаца које је у ЈДП довео Бојан Ступица, чувене Бојанове бебе, у позоришту на Цветном тргу дочекала је те 1968. глумица Бранка Петрић одушевљена њиховом мисијом да руше постојеће конвенције. Међу њима је био и Бранко Цвејић:

„Волела сам твој хедонизам. Био си фантастичан и брз возач. Сећам се једном смо стигли из Љубљане за непуних сат времена. Спајао си зараћене просторе бивше нам домовине, борио се да нам позориште не промени име. Имао си став према ономе што те окружује и што живиш. Гостовање у Македонији, једно од првих послератних, само сте ти и Јован Ћирилов знали колико је то било тешко организовати. Колико стрпљења наћи најбољи аутобус (јер на лошији ниси хтео да пристанеш) наравно за столом за друштвене игре у којима си био мајстор. Не једанпут сам ти рекла – 'Ти мени личиш на Брус Лија'“, поручила је глумица Бранка Петрић.

Господин Београђанин из кога је прштао медитерански темперамент

© Sputnik / Марија Јаковљевић

Бане Бумбар – дух грађанског живота

Редитељ Горчин Стојановић се присетио да је свој први уговор још као студент потписао са Цвејићем и нагласио да је он био „господин Београђанин из кога је прштао медитерански темперамент“.

Испричао је Стојановић и када је Цвејић возио 160-170 на сат желећи да обори рекорд Светозара Цветковића који је остварио на путу Београд- Ријека, па су остали без горива на сред пута, али и када га је Цвејић позвао једне вечери телефоном само да похвали његов филм који је управо погледао са супругом Весном у биоскопу:

„Научио ме је једној другој врсти позоришне етике и дубоке оданости театру. Био је озбиљан господин лишен било какве егоистичке површности“.

Филмски редитељ Стефан Арсенијевић истакао је Цвејићеву улогу Банета Бумбара у серији „Грлом у јагоде“:

„Остварио је више од 150 улога у филмовима и серијама, али прво чега се сви сетимо јесте Бане Бумбар. Чаробна је та серија. Била је моје уточиште деведесетих у земљи која се распадала. Његова улога је била потпуно модерна и сведена. Није желео да буде наметљив, већ је пожртвовано играо за свој тим. Та серија је значајна мала историја грађанског живота и Цвеја ће увек бити отелотворење тог грађанског духа“.