Аустријски стручњак: Србија би требало своју неутралност да унесе у Устав – Финска и Шведска греше

Србија и Молдавија имају самопроглашену неутралност засновану на одлукама на државном нивоу, одлукама скупштине. Та неутралност се лакше и брже може променити. Боље је ако је неутралност снажнија, ако је унета у устав, јер се она не може тако тек тако променити, а и то ће бити лакше препознато у међународној заједници.

Ово је у разговору за РТС поручио професор Факултета политичких наука у Бечу Хајнц Гертнер који је прошле недеље боравио у Београду као гост Института за европске студије.

Он истиче да придруживање Шведске и Финске НАТО није добра идеја, јер сада Финска мења свој положај неутралне земље и тампон зоне ‒ у НАТО земљу.

Гертнер је и председавајући Саветодавног одбора Међународног института за мир, а током протеклих деценија био је на челу тимова за израду стратешких докуменат Министарства одбране Аустрије. Данас, када се у свету воде бројни ратови, и расте претња од избијања нуклеарног рата, Хајнц Гертнер у разговору за „Око магазин“ каже да у Европи није остало много војно неутралних земаља.

„Сада их више и нема толико много, јер је Финска сада чланица НАТО, а Шведска само што то није постала. То значи да је водећа европска неутрална земља сада Аустрија, а ту су такође и Ирска, Малта и Кипар. Међутим, иако је то тако, мањи квантитет не значи и мањи квалитет. Земље Европске уније које су задржале неутралност сада имају додатне обавезе. Те обавезе су раније биле расподељене између земаља које су биле, а више нису неутралне, што значи да је сада већи терет на онима које су остале неутралне“, наводи Гертнер.

На питање, зашто не наводи и Србију као неутралну земљу, он каже:

„Поменуо сам само оне земље које су чланице ЕУ. Постоји више врста неутралности. И Швајцарска је неутрална земља, а није чланица Европске уније, али је неутралност Швајцарске и Аустрије веома снажна, јер је она утемељена на њиховим уставима и међународном праву. Са друге стране, постоје и оне земље чија је неутралност самопроглашена и таква неутралност нема исту снагу. Рецимо, у Финској и Шведској она је била заснована на историјским искуствима и традицији и зато су ове земље лако могле да је се одрекну и постану чланице НАТО. Србија и, на пример, Молдавија, такође имају самопроглашену неутралност засновану на одлукама на државном нивоу, одлукама скупштине, па чак донекле и на уставу и та неутралност се лакше и брже може променити. Боље је ако је неутралност снажнија, јер се она не може тако тек тако променити, али и зато што ће то бити лакше препознато у међународној заједници“.

Гертнер истиче да је могуће да Србија остане на путу неутралности и у овим тешким ратним временима:

„Рекао бих да то јесте могуће. Ако погледамо принципе аустријске неутралности, они се могу сачувати и њих треба сачувати, пре свега у ратним временима, али и у периоду поларизације снага у свету. То значи да неутралне земље не треба да се прикључују војним савезима, не треба да за стално стационирају стране трупе на својој територији и не треба да учествују у ратовима ван својих граница. Наравно, треба да бране себе и своје границе онако како је то дозвољено Повељом Уједињених нација. Та начела треба задржати“.

Наравно, истиче аустријски професор, неутралност не значи да увек треба бити неутралан кад је реч о вредностима.

„Неутралне земље имају право да дигну глас ако се негде дешава геноцид, етничко чишћење, рат, кршење људских права, али у исто време оне морају нешто и да понуде. Морају да понуде предлоге, политичка решења, посредовање или место за одржавање састанака. Морају да буду од користи. Неутралност, дакле, мора да буде кредибилна, а то значи да начела неутралности морају бити сачувана, али и корисна, што значи да нешто мора да се понуди. У ратним временима је увек важно да неутралне земље постоје да би понудиле посредовање и друга решења“, рекао је између осталог Гертнер.

Он истиче да између 75 и 80 одсто Аустријанаца подржава неутралност.

„Са друге стране, ако погледамо мњење међу елитом, већина припадника елитних кругова друштва би вероватно желела да се одрекнемо неутралности. Они тврде да неутралност није у складу са чланством у ЕУ, али то није ваљан аргумент. Кад земља једном престане да буде неутрална, кад се једном одрекне неутралности, отвара се пут ка чланству у НАТО. Дакле, постоје само две опције – неутралност или чланство у НАТО-у. Медији и неки од припадника елитних кругова не говоре истину. Они кажу: „Европска унија“, а многи од њих, заправо, мисле: „НАТО“. Аустрија је задовољна чланством у Европској унији. Не постоји ниједан разлог због ког бисмо морали да бирамо између Европске уније и неутралности. НАТО је већ нешто сасвим друго“, рекао је овај стручњак.