Чува наслеђе целе Србије, не само Тита: Да ли ће обновљени Музеј 25. мај постати споменик културе?

Поводом завршетка последње фазе радова на згради Музеја 25. мај, Музеј Југославије ће вечерас мултимедијалним догађајем „Обнова 2.0“ публици представити архитектонску, културну, друштвено-историјску, споменичку и уметничку вредност тог објекта.

Присутни ће моћи да се путем анимације упознају са садржајем депоа Музеја Југославије, да на одређен начин завире у њих и баце поглед на насумичан избор предмета који се тамо чувају, а музејска зграда ће уз помоћ анимације и дословно оживети.

„Желимо да чујемо мишљење грађана о томе што смо урадили, да ли то здање заслужује да буде споменик културе и зато смо одлучили да направимо необичан догађај за отварање као својеврсно оживљавање зграде“, каже за Спутњик директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић.

Музеј као експонат

Музеј 25. мај, који је некада био место одакле се обраћало првенствено младима, временом је постао експонат по себи, јединствен траг историјиских збивања, а тим музеја је одлучио да покаже својим суграђанима да се у њему крију и многобројна блага наше новије прошлости.

Неда Кнежевић испред Музеја 25. мај

© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије/Данило Матаруга

„Хтели смо да покажемо да музеј баштини и чува наслеђе целе Србије и да нас не везују само за Тита. Он јесте иницирао тај музеј, али је само три пута био у њему. Своје госте је углавном водио у Музеј савремене уметности, Народни музеј, Етнографски, Војни“, наводи Неда Кнежевић.

Мултимедијални догађај „Обнова 2.0“ састоји се из два сегмента - док први сегмент потенцира зграду Музеја као истакнути пример архитектуре, естетике, уметности и културе, али и ентузијазма групе људи да стварају грађевине које ће постати аутентичан сведок духа времена, други презентује анимиране предмете из музејске колекције, организоване у четири целине, које представљају четири музејска депоа.

Споменик културе

Музеј 25. мај, архитекте Михаила Мике Јанковића, отворен је 1962. године. Конципиран је као дело високе модерне и редак је пример тотал дизајна у архитектури Београда.

„Трудили смо се током реконструкције да сачувамо изворни изглед објекта. Музеј 25. мај пројектован као један од првих наменских музеја и током целе историје трајања није променио намену. Увек је био музеј. Та зграда има културно-историјску, споменичку и архитектонску вредност. Репрезентативни је примерак социјалистичке архитектуре, Микин потпис је од елемената екстеријера до ентеријера, а врхунски југословенски уметници су учествовали у улепшавању те зграде“, истиче директорка Кнежевић и додаје:

„Желимо да пошаљемо поруку да је архитектура такође део културног наслеђа и националног идентитета без обзира ком периоду припада и да овај објекат треба да буде проглашен спомеником културе“.

Обнова Музеја 25. мај

Током 2018. године започет је процес техничке ревитализације зграде Музеја 25. мај у складу са савременим потребама и највишим стандардима заштите.

Последња фаза обнове, започета 2022. и завршена у 2023. години, изведена је по пројекту архитекте Дејана Тодоровића и обухватила је радове на рестаурацији и конзервацији фасада и приступних платоа.

„Још 2013. смо конкурисали код Министарства финансија за капитални пројекат реконструкције целе зграде, али смо морали да сачекамо пошто су рађени Народни музеј и Музеј савремене уметности. У међувремену, зуб времена је учинио своје и кренуле су хаварије па два дана пре отварања изложбе 'Руска авангарда у Београду' у децембру 2015. пукла јевелика цев за грејање у главној згради изнад мапе Титових путовања. Након тога смо добили средства, која нису била довољна за реконструкцију целог објекта, тако да смо уместо тога кренули са санацијом термотехнике 2018, а потом смо предузели радове на ентеријеру и екстеријеру“, каже Кнежевић.

Завршена реконструкција Музеја 25. мај

© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије/Данило Матаруга

Током свих фаза реконструкције и обнове, целокупан фонд који баштини Музеј Југославије, налазио се у згради због чега је цео процес био, према речима директорке, доста трауматичан. Ипак нису одустајали, радови су се одвијали, а музеј је све време радио.

Нови уграђени материјали и системи значајно ће допринети очувању овог објекта и испуњењу његове основне функције баштињења културних добара и излагања.

„До сада нисмо неке предмете могли да излажемо јер нисмо имали услове за то. Морали смо да одустанемо и од неких гостујућих изложби, попут оне из МоМе, јер да бисте угостили такву изложбу морате да имате одговарајућу температуру, влагу и светлост у објекту“, истиче Неда Кнежевић.

Следећа Кућа цвећа

Као следећи пројекат директорка Музеја Југославије најављује реконструкцију Куће цвећа:

„Урађен је пројекат постојећег стања. Кућа цвећа је специфичнија од Музеја 25. мај. Мањи је објекат, али не сме ни у једном тренутку да се затвори. Радове морамо прилагодити посетиоцима који без ометања могу да улазе и обилазе гроб Јосипа Броза Тита“.