Међународни дан против фашизма и антисемитизма

Деветог новембра многе земље широм света обележавају Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма. Овај догађај од раних ‘90-их координише Европска мрежа против национализма, расизма, фашизма и подршке мигрантима и избеглицама (UNITED).

Европска мрежа обједињује више од 560 организација из 46 европских земаља, укључујући локална удружења и националне и међународне невладине организације.

„Кристална ноћ“ била је серија јеврејских погрома које су нацисти организовали у ноћи између 9. и 10. новембра 1938. у Немачкој и Аустрији. То је прва масовна акција физичког насиља Трећег рајха над Јеврејима. Нацисти су 9. новембра 1938. убили више од 90 људи (према другим изворима, до две хиљаде људи). Према различитим проценама, ухваћено је и послато у концентрационе логоре од 3,5 до 30 хиљада Јевреја. Око 300 синагога (према другим изворима око 1,5 хиљада) спаљено је до темеља, а хиљаде јеврејских излога је разбијено – одакле и историјски назив погрома.

Према оценама историчара, скоро потпуно одсуство реакције на погром како у самој Немачкој, тако и у другим европским земљама дало је нацистима одрешене руке и послужило као подстицај за почетак физичког истребљења свих европских Јевреја.

„Кристална ноћ“ била је прекретница у судбини немачког и аустријског јеврејства и увод у један од најстрашнијих злочина нацистичког режима – масовног истребљења јеврејског народа – Холокауст.

Након што је фашизам, који је свету донео небројене патње и милионе жртава, поражен заједничким снагама 1945. године, народи свих земаља, а пре свега оних који су највише страдали, надали су се да није поражена само фашистичка војна армада, већ да је искорењена и њена идеологија која је позивала на убијање људи на основу вере, етничке припадности, боје коже и сексуалне оријентације. Али то се није догодило.

Глобализација светске привреде, миграција више милиона људи из различитих земаља света у регионе са вишим степеном економског развоја (пре свега у земље западне Европе и САД), ширење националистичких и верских екстремистичких погледа и с тим повезани пораст међународног тероризма – све је то изазвало раст ксенофобије која није заобишла ни најразвијеније земље. Често се националистичке тенденције заснивају на идеологији која је већ била испробана у прошлости. Као резултат тога, почетком XXI века у различитим регионима света учестале су појаве ксенофобије, национализма, антисемитизма и расизма – свега што чини појам „фашизам“.

Кључну улогу у расту неонацистичких и екстремистичких националистичких осећања у страним земљама игра политика попустљивости према екстремно десничарским групама и коришћење неонацизма у сопствене политичке сврхе.

Покушаји да се оправда нацизам упаковани су у псеудонаучне идеје, а старе расистичке теорије продају се јавности под маском новог научног приступа. Та дејства су у многоме узрокована тежњом владајућих елита ових земаља да изграде сопствену верзију националне историје као противтежу оне која се ширила током совјетског периода. Као резултат тога, уз успостављање историјске правде, присталице хитлеровског нацизма, екстремни националисти који нису били директно повезани са нацистичким режимом у Немачкој, често постају национални хероји.

Према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, у читавом низу европских земаља, пре свега у Украјини и балтичким државама, постало је норма фалсификовање историје и правдање нацистичких злочина. Гробови војника Црвене армије се скрнаве и воде се бесомучни напади на совјетску спомен баштину.

Према речима члана Савета за људска права при председнику Русије Александра Брода, од 2014. године фашизам у Украјини постао је лајтмотив украјинске политике, а за то време забележено је формирање концентрационих логора и прогони неистомишљеника. Кијевски режим затворио је десетине опозиционих медија, забележени су случајеви антисемитизма, верске нетрпељивости и дискриминаторни закони против руског језика.

Председник Федерације јеврејских општина Русије рабин Александар Борода изјавио је да се у Сједињеним Америчким Државама, европским земљама и бившем СССР-у примећује пораст антисемитских осећања изазван ревизијом резултата Другог светског рата.

Како је навео заменик секретара Савета безбедности Русије Александар Венедиктов, упечатљив пример систематског рада Запада на подстицању неонацистичких осећања широм света било је одавање почасти ветерану СС дивизије „Галиција“ у канадском парламенту.

На седници парламента Канаде је у част посете украјинског председника Владимира Зеленског 22. септембра, између осталих, присутан био и 98-годишњи Јарослав Хунка, кога је председавајући Доњег дома парламента уз аплауз представио као „борца за независност Украјине од Руса током Другог светског рата“. Испоставило се да је Хунка бивши припадник добровољачке дивизије „Галиција“ СС трупа, у којој су били украјински неонацисти и која не само да се борила против Црвене армије, већ је била позната и по зверствима над Јеврејима, Пољацима, Белорусима и Словацима. Касније су се канадске власти извиниле због овог инцидента.

Према експертима УН за људска права, 2021. година – као и претходна 2020, 2019. и 2018. година – била је година историјски високог нивоа антисемитизма широм света.

Према извештају Одељења за борбу против антисемитизма Светске ционистичке организације за 2022. годину, већина инцидената представљала су пропаганду мржње према Јеврејима на интернету и другим средствима (39 одсто, што је 15 одсто више у односу на 2021. годину). На другом месту су акти вандализма над јеврејском имовином и организацијама (28 одсто), на трећем – физичко насиље над Јеврејима (14 одсто). Следе инциденти вербалне агресије (11 одсто) и акције делегитимизације Јевреја и Израела (7 одсто), а затим демонстрације (1 одсто).

Током 2022. године највећи удео антисемитских инцидената догодио се у европским земљама – 46 одсто од укупног броја. САД су на другом месту (39 одсто), док је ниво антисемитизма у САД повећан, док се у Европи, напротив, смањио у односу на 2021. годину (47,7 одсто у Европи и 33 одсто у САД). Током протекле деценије у Русији је забележен стални пад броја антисемитских инцидената.

Због ескалације палестинско-израелског сукоба 7. октобра 2023. Европу је захватио талас антиизраелских протеста. Тако је лондонска полиција забележила „масовно повећање“ броја инцидената везаних за антисемитизам.

Немачки званичници саопштили су о „застрашујућим размерама антисемитизма“ и огромним исламистичким демонстрацијама у Берлину и другим немачким градовима. Француске власти су извршиле више од 400 привођења и забележиле више од 800 аката антисемитизма од ескалације палестинско-израелског сукоба. У Холандији је повећан број извештаја о антисемитским инцидентима. Стални представник Израела у УН Гилад Ердан изјавио је да је у свету дошло до „невиђеног пораста антисемитизма“.

Од 2005. године Русија сваке године подноси Генералној скупштини УН нацрт резолуције о борби против величања нацизма. Међутим, свих ових година само су САД редовно гласале против, а од 2014. им се придружила и Украјина. Године 2022. неке земље, укључујући Немачку, Италију и Јапан, такође су се биле против резолуције. У новембру 2023. године Трећи комитет Генералне скупштине УН усвојио је руску резолуцију о борби против величања нацизма. За документ је гласало 112 земаља, 50 је било против, укључујући Украјину, САД, Велику Британију, Немачку и Канаду.

У циљу повећања ефикасности супротстављања нацизму, екстремизму, фашизму и другим поступцима који вређају сећање на десетине милиона жртава страдалих у Другом светском рату у Русији, председник Русије је 5. маја 2014. године потписао закон којим се уводи казна до пет година затвора за рехабилитацију нацизма, порицање чињеница утврђених пресудом Нирнбершког трибунала, као и за ширење лажних информација о активностима СССР-а током Другог светског рата.

Председник Русије је 4. новембра 2014. године потписао Закон о изменама и допунама члана 6. Савезног закона о овековечавању победе совјетског народа у Другом светском рату 1941-1945. и члан 20.3. Закона о административним прекршајима Руске Федерације.

Изменама је проширен круг организација за које је утврђена административна одговорност за пропаганду и јавно истицање атрибута и симбола. Списак ових организација допуњен је организацијама које су сарађивале са фашистичким организацијама и покретима, као и онима које сарађују са међународним или страним организацијама или њиховим представницима који негирају пресуду Нирнбершког трибунала, као и пресуде националних, војних или окупационих трибунала на основу пресуде Нирнбершког трибунала или донете у време Другог светског рата.

У априлу 2021. године председник Русије Владимир Путин потписао је Закон о изменама и допунама члана 354 Кривичног законика Руске Федерације, према којем грађани могу добити до пет година затвора за рехабилитацију нацизма преко интернета и јавно ширење лажних информација о ветеранима и понижавање њихове части и достојанства.

У јулу 2022. године председник Русије је потписао Закон о изменама и допунама Кривичног законика Руске Федерације и Законика о кривичном поступку Руске Федерације.

Према овом документу, пропаганда или јавно истицање нацистичких атрибута или симбола, односно атрибута или симбола сличних нацистичким атрибутима или симболима, може се казнити са до четири године затвора.

На Међународни дан борбе против фашизма организују се јавне расправе, састанци очевидаца, демонстрације, кампање са плакатима, комеморативни и културни догађаји како би се помогло у ширењу свести о догађајима „Кристалне ноћи“ 1938. и стварању уједињеног фронта против идеологија мржње и насиља.