Не у наше име! Шта је у позадини светског крика против катаклизме у Гази /видео/

Рат на Блиском истоку изазвао је поделе у свету али мање по критеријуму ко је за Израел, а ко за Палестинце, више по томе ко је за поштовање међународног права, а ко не. Та позиција је, истиче правни стручњак Бранко Павловић, добра и за Србију која се и сама залаже за поштовање међународног права кад су у питању њени проблеми.

Већина земаља у свету, од муслиманских преко афричких, латиноамеричких до великих сила као што су Кина и Русија залаже се за то да у сукобу Израела и Палестинаца треба ићи ка политичком решењу, а то је, подсећа Павловић, палестинска држава са Источним Јерусалимом као главним градом и повлачење Израела на границе које је имао пре рата из 1967. године - без тога није могућ одрживи мир.

„То се онда тумачи као да су те земље на страни Палестинаца, а оне само осуђују вишедеценијско кршење бројних резолуција Савета безбедности УН. У том смислу владе Израела и САД постају све више изоловане на међународом плану“, констатује експерт.

Етничко чишћење Газе

Понашање Израела у Гази је, децидан је Павловић, без сумње етничко чишћење - страдања у Гази су страшна и Израел ту губи симпатије, па зато Јевреји у Америци излазе са паролом „не у наше име“.

„Постоји изузетно опасна смеша владе Бењамина Нетанијахуа који брани свој опстанак на власти чак и по цену тога да Палестинце пребаци у синајски део Египта и да онда каже да је урадио нешто за Јевреје, а у ствари их води у пропаст, али и још екстремнијих елемената унутар његове владе“, напомиње Павловић.

За пуковника Мићу Живојновића нема дилеме да се дешавања на простору Израела могу окарактерисати као потпуно непоштовање принципа међународног права али и ратног права и права у рату, а сматра да ће сукоб трајати док год то буду желели у Пентагону.

„Америка се поклизнула у Украјини, а повратак изгубљене моћи је потражила у латентном сукобу на Блиском истоку стајући на страну Израела и тиме довела до новог етничког чишћења становништва из Газе и целог простора Палестине“, упозорава Живојновић уз опаску да један број Јевреја позива и Нетанијахуа и америчког председника Џозефа Бајдена да не говоре у њихово име и да не увлаче цео јеврејски народ у врло лоше понашање Израела према палестинским цивилима.

Кључна позиција Америке

Павловић се слаже да је у читавој кризи на Блиском истоку кључна позиција Америке - ако она буде доливала уље на ватру онда је ту могућност брзог ширења сукоба готово извесна, али и да Нетанијахуова влада штитећи Јевреје и Израел у ствари вуче у суноврат позицију и Израела и Јевреја свуда у свету.

„Кад побијете преко 3000 деце за месец дана, а укупне израелске жртве, војне и цивилне, су биле око 1400, па преко тога побијете још 7000 људи од чега огроман број цивила – а нису Хамасове снаге на петом спрату неке зграде у Гази, него цивили - онда се наравно сви грозе тога, а негодује читав муслимански свет који иначе осећа да долази до промена на светском нивоу“, образлаже Павловић и додаје да позиција Америке да може да поврати углед и моћ тако што ће довести носаче авиона у Средоземље представља наивну рачуницу која је погубна и за сам јеврејски народ.

Саговорници Спутњика указују и на опасност од ширења сукоба, о чему говоре упозорења из Турске и Ирана упућена Западу и Израелу.

„Турска, Иран и Саудијска Арабија воде рачуна да овај сукоб остане у границама у којима се тренутно води. Међутим, уколико Израел под усмерењем Америке крене у жешћу офанзиву и тиме покуша да испровоцира Иран и Турску онда ће Блиски исток горети у тој мери да прети и светски рат“, упозорава Живојновић. Притом, како каже, Иран и Турска су војно веома моћни – Техеран располаже и нуклеарном технологијом, макар и мирнодопском, док Турска има велики потенцијал у људству као и савремену војну технику, посебно ПВО средства.

Два разлога за забринутост

Према речима Павловића, свет поводом сукоба на Блиском истоку има два разлога за забринутост: један је да се он конвенционално не прошири где би у њега биле увучене врло велике регионалне силе, а друга је што у влади Израела има људи, попут суспендованог министра културе, који позивају да се баци атомска бомба на цивилно становништво.

Употреба таквих средстава које је заговарао израелски министар, према речима Живојновића, несумњиво би значила увођење и других држава у рат и изазвала несагледиву еколошку катастрофу на шта би реаговале и велике силе:

„Не би се то завршило само осудом, то би се завршило оружаним сукобом ширих размера јер би људи били принуђени да се бране. С друге стране, Израел без сумње поседује одређени број ракета који могу да носе и нуклеарне бојеве главе па изјава министра није говор у празно и на то не треба гледати као на празну пушку већ се припремити да је и тако нешто могуће.“

Брану за овакве катастрофичне сценарије Павловић види у ставу Русије и Кине која је, како истиче, подржала све руске предлоге резолуција у Савету безбедности УН с позивима на обуставу сукоба: Кина и Русија имају јединствену међународну позицију, а специфичност Русије је да може да разговара са свима - имају добре односе и са Израелом и са Хамасом, имају изузетно добре односе са Ираном и веома добре односе са Турском, одличне односе с Египтом, Саудијском Арабијом...

„Али док се не дође на позицију да Израел поштује међународно право када би иза тога стали и Кина и Русија и те међународно признате границе не би смео да пипне нико, нема мира и нема решења“, поручује Павловић.