Његошев дан – црногорски празник културе, први пут се слави два дана

Његошев дан – црногорски празник културе први пут се слави као државни званични празник ове године и том поводом су нерадни дани 13. и 14. новембар.

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић честитао је Његошев дан свим грађанима Црне Горе, поручивши да је са правом постао државни празник културе.

„Траг који је Његош оставио на самом бићу нашег народа је неизбрисив и његово стваралаштво представља кичму народне културе, писмености и духовности“, истакао је Мандић.

Према његовим ријечима, проглашењем дана рођења Петра II Петровића Његоша за државни празник, прекинут је негативан однос бивших власти које су овог владарског и литерарног горостаса константно срозавале.

„Његош је као личност био ујединитељ. Он је кроз свјетовну и духовну власт чинио све да својим сународницима донесе мир и братску слогу. Зато имамо дужност да се овом великану одужимо тако што ћемо стварати бољу будућност кроз очување традиције и идеја разумијевања, толеранције и суживота у нашој земљи“, закључио је Мандић.

Његошев дан није само прилика да се сјетимо дјела нашег великог пјесника и владара, већ и тренутак када заједно славимо оно најљепше што Црна Гора има да понуди – своју културу, историју и духовност, поручио је потпредсједник Владе Алекса Бечић.

„Док прослављамо Његошев дан – црногорски празник културе, част ми је и задовољство што могу да упутим искрене честитке свима вама у име оних који су допринијели установљењу овог значајног празника. Као предлагач Закона, заједно са мојим колегама и у улози предсједника Скупштине у вријеме када је овај празник установљен, осјећам посебан понос што имам прилику да вам честитам Његошев дан - дан који симболизује богатство и снагу црногорске културе. Тај дан у Скупштини, када смо Његошев дан прогласили празником културе, био је дан када смо се као народ ујединили у слављењу наше заједничке баштине и националног поноса", пише у честитки.

Бечић је поручио да Његошев дух и његове бесмртне ријечи треба да наставе да нас инспиришу, подучавају и воде ка будућности у којој ће црногорска култура цвјетати и бити препозната и цијењена у цијелом свијету.

„Нека овај дан буде светионик који нас води ка заједничким циљевима и вриједностима, подсјећајући нас на важност заједништва, мудрости и хуманости. Свим срцем вам желим срећан Његошев дан – црногорски празник културе“, закључио је Бечић.

Зашто пишу послије Његоша

У оквиру манифестације „Дани Његошеви“ одржан је јуче и округли сто на тему „Његош и подјеле у Црној Гори“.

Предсједница Скупштине Главног града Јелена Боровинић Бојовић казала је да је право вријеме да се подсјетимо мисли Матије Бећковића – „Боже мили чуда великога, зашто пишу послије Његоша“.

Она сматра да је Његош био дубоко и болно свјестан црногорских подјела. Много је, каже, тежио ка томе да се помири народ у Црној Гори.

Казала је да се нада да ће и наш народ успјети данас да постигне ововремене велике циљеве, и велике идеје.

Књижевник Милутин Мићовић казао је да је Црна Гора природно препуна супротности, често и експлозивних.

„Проблем Црне Горе посљедњих 30 година је што је у једном народу био онемогућен разговор. Тај је институционални неразговор стварао озбиљне подјеле, и довео до често и неразумијевања“, казао је Мићовић.

Подсјећа на ријечи „ако нећеш брата за брата, хоћеш туђина за господара“.

„То се и дешавало у Црној Гори посљедњих деценија. Овај округли сто има и амбицију да позове Црну Гору на разговор. Није то питање ни српства ни црногорства, циљ је духовно утемељење човјека“, казао је Мићовић.

Историчар проф. др Будимир Алексић казао је да су програмиране идентитетске подјеле у црногорском православном народу. Он је нагласио да смо у ранијим временима врло често свједочили насиљу над културним и историјским идентитетом нашег народа.

„Подјеле су евидентне и институционализоване, и најбоље се виде у приступу Његошу. У посљедњих 30 година често видимо идеолошки приступ Његошевом дјелу и насљеђу, кроз покушај наметања новог идентитета православном народу на овим просторима“, рекао је Алексић.

Он каже да смо имали прилику да чујемо „да Његош није ни написао ‘Горски вијенац‘ већ Сима Милутиновић“, те бројне друге манипулативне тезе.

„Наши преци су у тешким условима, на подловћенском камену, сачували српски национални идентитет“, констатовао је Алексић.

Он сматра да у Његошевој Црној Гори, постоје вриједности као што су - јунаштво, традиција...

"У посљедњих 30 година свједочимо покушају да се потре Његошево насљеђе и идентитет", казао је Алексић.

Његоша да не употребљава дневна политика

Како је истакао др Радоје Фемић, Његоша често злоупотребљава дневна политика, и често се његово дјело ставља у неки дневнополитички контекст.

„Управо у временима искушења може се наћи и одговор на питање шта је Његошево насљеђе и колико је оно ванвременско. Намјерно се ствара нека конфузија о томе шта је човјеков идентитет“, казао је Фемић, подсјећајући на ријечи да је „Његошева Црна Гора узидана у темеље српства“.

По оцјени др Дарка Ђога, важно је да Његошевска парадигма односа према отаџбини буде жива и присутна.

„Систематски су постављани односи Црне Горе према прошлости, а систематски су постављани да буду и односи према ипак садашњости и будућности. Ако се сјетимо првих снажних формулација о црногорској аутореферентности, видјећемо осјећај не само свјетске револуције, него и безтемељне прогресије“, сматра Ђого.

Он је истакао да се о Његошу може говорити као о човјеку који је вјесник прогреса у Европи. Његова дјела, истакао је, надилазе политичке фрагментације. Ђого је рекао и да у Црној Гори сазријева осјећај да напретка нема без коријена и Његошевог насљеђа.

Из угла проф. др Радмила Маројевића, у Његошевим дјелима уопште нема негације ислама. Он сматра да је Његошево дјело предмет многих лажних тумачења и интерпретација.

„У бројним тумачењима Његошевих дјела видјећете примјере да се његови стихови перфидно погрешно тумаче“, казао је Маројевић.

Говорио је и Срећко Црногорац, који је нагласио да наша унутрашња спорења и наше подјеле у Црној Гори, нијесу ни по чему изузетни.

„Сасвим је замислимо да наредне генерације неће патити од подјела, онакве какве ми гледамо данас. Надајмо се да ће тако и бити“, истакао је Црногорац.