Балкански Бермудски троугао који повезује глупост

Глупост заиста јесте космичка сила и указује се на безброј начина, али сам ја демократично настројен кад читам о небулозама у свету, било да долазе из великих англоамеричких портала или из локалних, углавном хрватских и босанскохерцеговачких, пише у новој књизи Мухарем Баздуљ.

Реч је о два кратка романа „Цијели дан киши у Загребу“ и „Сарајевски гробови“ која је „Службени гласник“ објавио у једној књизи са различитим насловним странама.

„Идеја ми је била да направим нешто што ће бити ново и мени. Волим кратак роман или дужу новелу попут Андрићеве 'Проклете авлије' - књиге које се могу прочитати из једног седења. Горан Петровић је прошле године објавио два романа у истом дану, али у два тома и онда ми је пало на памет да направим још нешто шмекерскије. Прва Кишова књига су два романа у истом тому, али имају једне корице“, објашњава Баздуљ откуд два романа у једном тому.

Оба романа, додаје аутор, имају брз ритам и унутар приче трилерски лајтмотив који вуче читаоце да виде шта ће бити.

Балкански Бермудски троугао - Београд, Загреб, Сарајево

Уредница у „Службеном гласнику“ Гордана Милосављевић Стојановић истиче да се Баздуљеви романи читају брзо и лако, али дуго памте:

„Оно што је заједничко овим романима јесте топографија која је дубоко уткана у Баздуљеву књижевност. То је нека врста балканског Бермудског троугла – Београд, Загреб, Сарајево. Та три града су доминантна у ова два романа и наравно Травник као место Баздуљевог рођења и одакле једна од прича креће. То што се лако читају значи да имају све елементе занимљивог романа са динамиком филмског сценарија“.

Два кратка романа „Цијели дан киши у Загребу“ и „Сарајевски гробови“ која је „Службени гласник“ објавио у једној књизи са различитим насловним странама

© Sputnik / Лола Ђорђевић

У роману „Цијели дан киши у Загребу“ преплићу се догађаји из Травника, Сарајева и Загреба, предратна, ратна и послератна дешавања временски дефинишу причу, док се садржај распетљава попут трилера чија је окосница убиство.

Роман „Сарајевски гробови“ почиње у Београду. Прича се гради кроз приповедачев однос с мајком, личну реминисценцију на догађаје и породичну историју, које обликују спољашња дешавања, али и дубоки унутрашњи сукоби.

Обични људи живе необичне животе

„Поред приче главних јунака имамо подтекст који нам дубоко анализира простор и време у коме живимо – крај 20. и почетак 21. века, све што нам се догађало и што нам се дешава. Дневне приче и људске судбине и у једном и у другом роману указују нам на филозофско тумачење простора у коме живимо. Можда живот напише понекад занимљивије приче него што писци смисле, али овде је писац маштовитији од живота показујући нам да бизарне дневне ствари, које можемо срести на насловним странама имају дубоке корене у стварности и геополитичким ситуацијама. Обични људи живе необичне животе захваљујући топографији у којој се налазе и која их на различите начине вуче на једну или другу страну, отварајући им нека нова животна поглавља, а затварајући стара“, истиче уредница.

Идеја ми је била да направим нешто што ће бити ново и мени

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Милосављевић указује и на модерност форме Мухарема Баздуља подсетивши на његову књигу написану у форми једне реченице:

„Оно што њега чини једним од најзначајнијих писаца са ових простора јесте језик који користи, начин на који говори и дубока укорењеност у класичну књижевност. Сваки његов експеримент на нивоу форме, не значи да је експеримент на нивоу садржаја, о чему сведоче и романи пред нама“.