Србија још није сломљена: Зато „пријатељи“ крећу у акцију

Притисци на Србију да уведе санкције Русији понављају се у циклусима. Сада се то питање поново актуелизује кроз нон-пејпер „Пријатеља Западног Балкана“, као и кроз изјаве европских званичника. Јер, Србија није сломљена на Косову и Метохији.

С обзиром да је Србија до сада одолела притисцима да се питање Косова и Метохије реши у складу са интересима бриселске бирократије и Запада, питање увођења санкција Русији ставља се у исту раван са косовскометохијским питањем, објашњава спољнополитички коментатор и некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.

Задатак Брисела – елиминисати балканску енклаву

Отуда и све чешћи захтеви да се спољна политика држава Западног Балкана усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ. Ове захтеве налазимо у нон-пејперу који је упутила група седам чланица ЕУ која себе назива „Пријатељима Западног Балкана“ – Хрватска, Чешка, Аустрија, Словенија, Грчка, Италија и Словачка – али и у изјавама европских званичника попут Жозепа Бореља.

Такође, тема састанка шефова дипломатије европских и балканских држава било је управо то – усклађивање спољне политике кандидата са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Према Миливојевићевим речима, пошто је очигледно да бриселска бирократија не може да са косовскометохијским питањем направи одлучујући пробој, питање антируских санкција поново је извучено из рукава, а нон-пејпер га поново ставља у жижу јавности.

Наш саговорник подсећа да је усклађивање спољне политике држава кандидата са спољном и безбедносном политиком ЕУ заузела централно место у политици Брисела од почетка руске специјалне војне операције у Украјини.

За Србију, пак, централно питање је питање Косова и Метохије, али нон-пејпер ова два питања изједначава. Задатак за „Пријатеље Западног Балкана“ утолико је лакши јер је усклађивање спољних и безбедносних политика централно геополитичко питање уколико се Западни Балкан посматра као целина.

„Пошто је немогуће да се питање санкција Русији наметне кавкаским државама, овде где је Западни Балкан заокружен са НАТО и западним утицајима, ту је тај централни покушај да се ова енклава елиминише пред неки већи расплет у Украјини и односима Запада и Русије у наредној години“, објашњава Миливојевић.

Међутим, Србија ће остати доследна свом ставу промовисаном још пре две године и неће увести санкције Русији, додаје он.

Штап и шаргарепа за Западни Балкан

Услов за усклађивањем спољних политика везује се за „шаргарепу“, сматра Миливојевић – тако „Пријатељи Западног Балкана“ позивају „да се оснажи и убрза приступни процес“, а на институције ЕУ апелују „да представе јасан програм за поступну и убрзану интеграцију с конкретним правним корацима до 2024. године, која ће бити заснована на правичним и ригорозним условима и принципима“.

Међутим, ствари су мало другачије. Миливојевић сматра да је тако снажно инсистирање на усклађивању спољних политика држава кандидата са званичном бриселском политиком, мотивисано другачијим разлозима.

Најпре, у Украјини се ствари не одвијају онако како су циљеве зацртали у Бриселу и Вашингтону, тако да Брисел опет активира питање увођења антируских санкција.

„Очигледно је да се ствари у Украјини не развијају у складу са западним интересима. Зато је важно да се Западни Балкан елиминише пре него што дође до расплета који је на видику, нарочито после отварања блискоисточне кризе“, истиче Миливојевић.

Друго, Србија није једини проблем Бриселу на Западном Балкану. У БиХ половина државе је за увођење антируских санкција, а половина је против.

Трећи разлог је унутрашње природе – државе окупљене у групу „Пријатељи Западног Балкана“ желе да се, ослањајући се на поновну реактуелизацију проблема проширења ЕУ појачају подршку приступа Западног Балкана, јер тиме штите неке своје интересе.

Подсећамо, група седам земаља коју чине Хрватска, Словенија, Аустрија, Чешка Република, Грчка, Италија и Словачка позвала је на унапређење сарадње са партнерима са западног Балкана у областима заједничке спољне и безбедносне политике, као и на убрзање приступног процеса с тим земљама, наведено је у нон-пејперу које су ове земље поднеле пред почетак самита министара спољних послова ЕУ са министрима спољних послова држава Западног Балкана.

У документу се наводи да ЕУ треба да дода нови подстицај у погледу јачања сарадње у подручју заједничке спољне и безбедносне политике, као и да треба појачати дијалог са земљама Западног Балкана.