Велико такмичење почиње у Хрватској: Ко ће бити грубљи и неправеднији према Србима
© Tanjug / Тања Валич
Пратите нас
У Хрватској је почела борба за гласове, а са њом и такмичење у томе ко ће бити грубљи и неправичнији према тамошњем српском становништву. Најновији предлог подразумева да српска деца уче званични хрватски наратив о „српској агресији“ и „хрватском одбрамбеном рату“ деведесетих. Уз овај ишла су још два, подједнако нереална и некреативна предлога.
Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра „Веритас“, ове предлоге оцењује као „већ виђене“ и неостварљиве, будући да су противна закону.
„Удруга загребачких драговољаца бранитеља Вуковара“ изнела је три тачке пред хрватску Владу. Поред захтева хрватском Министарству науке и образовања да се у свим школама, поготово оним где већина деце припада српској националној мањини уведе јединствен образовни систем који ће их учити хрватској верзији историје, такође је затражено од Србије да исплати Хрватској накнаду ратне штете за деведесете. Трећи захтев потражује увођење кривичног дела „Кршење Декларације о Домовинском рату“ са казном до пет година затвора за негирање званичног хрватског наратива о сукобима с краја прошлог века.
Штрбац говори да ништа од ових предлога није ново и да се понављају годинама, некад чешће, некад ређе, али да се прича о правима Срба у Хрватској увек врати на тапет.
Он наглашава да се „у Хрватској избори губе или добијају у односу према Србима“, односно, да онај ко има жешћи и грубљи однос према српском становништву привлачи више гласача. Ово се посебно односи на групацију ветерана, којих је у Хрватској регистровано око пола милиона, уз њихове породице.
Српска деца уче хрватску историју
Кад је у питању школа, у хрватској се настава одвија по три модела – А, Б, Ц. По првом моделу, односно моделу А, учи се историја народа којем та мањина припада и ово се, објашњава Штрбац, не може забранити, јер то гарантује хрватски уставни закон о правима мањина. Упркос константним тежњама Хрвата да се ово право Србима укине, хрватски закони морали су да се ускладе са европским, па су такве тежње осуђене на пропаст. Међутим, иако законски дозвољено, Штрбац упозорава да се ово право у пракси не користи често.
Релативно мало српске деце у Хрватској похађа школу по А моделу и они већ уче званичну историју по хрватској верзији и наративу. Тешко је одржати се у Хрватској, а да размишљаш другачије, говори Штрбац.
Вуковар
© AP Photo / Darko Vojinovic
„Погрешно“ мишљење - пет година затвора
Тврдњу председника „Веритаса“ да је тешко одржати се у Хрватској уколико не делите „званично“ мишљење потврђује и други захтев који подразумева да се као кривично дело уведе казна за свакога ко негира државни наратив о рату деведесетих. Другим речима, појашњава Штрбац, уколико не кажете да се Хрватска бранила водећи „свети одбрамбени рат од мрског агресора“, односно Србије, могла би да вам буде изречена казна од пет година затвора.
Није први пут да чујем овако нешто. Слушам то последњих тридесет година, односно, од завршетка рата. Ово су предлагали и много већи ауторитети од ове опскурне организације за коју до сада нисам ни чуо. То су раније предлагали ауторитети из правосуђа што је било далеко више забрињавајуће него ово сада.
Табла "За дом спремни" у Јасеновцу
© AP Photo / Darko Bandic
Обештећење за ратове деведесетих
Наш саговорник објашњава зашто захтев за ратним репарацијама - трећи захтев, никада неће бити испуњен, односно, зашто Србија неће исплаћивати новац за штету проузроковану ратним дешавањима.
Обештећење које Хрватска тражи од Србије већ је изношено пред Међународни суд правде. Још 1999. године, Хрватска је поднела тужбу пред Међународним судом да је некадашња СРЈ, а садашња Србија починила геноцид над Хрватима у рату деведесетих. На ову тужбу, стигла је контратужба Србије да је Хрватска заправо починила геноцид над Србима у акцији „Олуја“. Суд је донео пресуду и њоме одбио и захтев за репарацију и оптужбе обе државе да је било геноцида, говори Штрбац за Спутњик.
Једини суд на свету који може доносити овакве пресуде и који има потребну надлежност за овакве случајеве јесте суд Уједињених нација, односно поменути Међународни суд правде. Налоге хрватског суда нико неће прихватити, српски суд неће никада прихватити овакав тужбени захтев, а Међународни суд их је већ одбио. Штрбац сматра како су Хрвати свесни да оваквим захтевима упућеним у празно неће ништа постићи, али да настављају да их користе како би покупили симпатије хрватског народа, уз понеки политички поен. Он подсећа да је наредна година „супер изборна“, односно да се избори одржавају на три нивоа – парламентарни, председнички и избори за ЕУ.
То се рециклира већ годинама, управо тако што се јаве мање или веће опскурне организације. Сматрам да иза овакве организације стоји Домовински покрет. Њега од пре годину дана води градоначелник Вуковара, Иван Пенава. Он се ових дана прославио плакатима и позивима поводом дефилеа у част вуковарских жртава. Направљен је позив где у средини доминира усташко слово „У“ и јасно се наглашава да су добродошли само они који поштују „ХОС“, односно хрватске одбрамбене снаге и традиције НДХ.
Штрбац предвиђа све већу и жешћу борбу поводом предстојеће вуковарске годишњице, као и изборне године. Ипак, он тврди да овакви испади нису нови и све њихове варијанте, већ су виђене. Остаје да се надамо да до њиховог спровођења, бар у скорије време, неће доћи.
