Снежана Пауновић: Социјалисти не мењају партнера – са СНС бранимо неутралност и целовитост Србије

Опредељење СПС је да водимо Србију путем неутралности наспрам свега што се дешава у свету, да се бавимо сопственим националним интересом и очувањем суверенитета и територијалног интегритета. У том контексту, нећемо мењати партнера, јер СНС има апсолутно исте идеје и државотворни приступ проблемима са којима се Србија суочава. Ту нема дилеме.

То каже за Спутњик Снежана Пауновић, досадашњи шеф посланичке групе СПС и високи функционер те партије која на изборе излази на листи „Ивица Дачић – премијер Србије“.

Многи ипак сугеришу да бисте управо ви, по традицији, могли да будете језичак на ваги и да евентуално промените политичку страну и коалиционог партнера. Колико је то реално?

- У Србији је све реално иако се чини примарно немогућим али хоћу да срушим вештачки стваран мит да су Социјалисти „промискуитетна“ партија која стално мења стране. Као државотворна странка правили смо нелогичне, често неочекиване коалиције, били смо у обавези да ослушнемо шта је оно што грађани Србије хоће - а 2008. су желели демократе, а 2012. Томислава Николића. Сада остајемо са СНС.

СПС није била за ванредне парламентарне изборе – да ли је то можда и разлог што је и име изборне листе остало исто - "Ивица Дачић - премијер Србије" и да ли су његове шансе овог пута веће да заузме премијерску фотељу?

- Имамо лидера који зна шта значи бити премијер и како се тај посао ради и од њега не постоји бољи за ту функцију. На прошлим изборима СНС је добио веће поверење грађана, ми смо били мањински партнер који не мора нужно и није добио премијерско место. Социјалисти се могу понашати само у оном капацитету којим располажу. Не мислим да је Ана Брнабић лоше радила свој посао, нарочито не под унутрашњим и спољним притисцима које је трпела на дневном нивоу.

Шта је за СПС добар изборни резултат?

- Очекујемо победу. Ми учествујемо као странка која је некада у овој земљи имала апсолутну власт и ту амбицију имамо и даље али то зависи од поверења грађана. Сада се нисмо кандидовали да будемо на нижем нивоу него што смо били и сигурна сам да се то неће ни догодити.

У влади сте која подржава европски пут - има ли Србија алтернативу нарочито сада када нам из ЕУ траже дефакто признање такозване државе Косово?

- Увек постоји алтернатива. Стицајем околности после 5. октобра нисмо остали на власти због оптужби да смо желели да изолујемо Србију. Грађани су изабрали тај пут, а СПС је на путу очувања српског идентитета и државе уз апсолутно уважавање воље грађана ове земље. Одређене политичке групације чланство у БРИКС-у користе као озбиљну обману грађана, јер се формати ЕУ и БРИКС-а драстично разликују. Ми немамо разлога да се одрекнемо наших исконских пријатеља који пред СБ УН кажу да је Косово и Метохија наша јужна покрајина, а ту су пре свих Русија и Кина. С друге стране, не можемо да кажемо да се драстично променио однос САД али морамо да одвојимо државни став од америчких плаћеника. Косово је добило независност од крвавог новца трговине органима и наркотицима. Западни лидери који су нам пресудили 1999. и данас имају материјалне бенефите, али то не може да се сматра грехом целе ЕУ. Често чујем како је ова власт направила грешку и како преговоре треба вратити у УН – радоваћу се када будем чула како то урадити када смо их управо ми одатле изместили. То што ЕУ тражи признање је сасвим неважно, наше опредељење пута у Европу је природно, јер тамо припадамо. То, међутим, не значи да је било ко из СПС спреман да у било ком тренутку по цену признања Косова и Метохије као квазитворевине и независне државе уђе у ЕУ. То је апсолутно неприхватљиво. Верујем чврсто да таквог нема ни у СНС, а ни у патриотском блоку али у Србији сигурно има.

Многи овој власти замерају то што изнова пристаје на нове услове са Запада који су у вези са преговорима у Бриселу. Да ли бисте заузели другачији државни став да не морате да делите мишљење са партнерима - да ли бисте повукли јасније црвене линије?

- Када смо имали јасне црвене линије онда смо имали бомбардовање. Треба бити поштен према свима. Црвене линије СПС биле су апсолутно не свему што није саставни део Србије и онда смо добили санкције, 78 дана бомбардовања, хапшење председника ове земље, па ако хоћете и његово убиство у Хагу. Дакле, црвене линије Србије су скупе и плаћају се главом. Нажалост, они који су нас уцењивали тада, раде то и данас. О Бриселском споразуму и ЗСО морамо да разговарамо и нико не каже да су они лаки, а тежња да се заврше што пре јасно показује да смо ми у праву. Све и да формирају ЗСО, а знамо да неће, остаје отворено питање за самозваног лидера велике Албаније Аљбина Куртија – како планира да обезбеди повратак за 240.000 расељених Срба? Преговори нису политика узмицања, а алтернатива је да повучемо драстичне потезе за које нико на политичком небу Србије није спреман нити би то било мудро. Никада није паметно оружаним сукобом доћи до решења, јер гледајући шта се дешава и у Украјини и у Гази људске жртве не треба да се догоде. Људи који на КиМ свакодневно трпе терор су хероји овог доба, одлучили су да по сваку цену стану као браник Куртију и верујем да ово стање неће дуго трајати.

Страначко небо препуно је звезда које нису део ни једног сазвежђа, да ли СПС види неку странку данас која би евенутално након избора могла да вам се придружи?

- Немамо разлог да с тог политичког неба скупљамо „звездице,“ јер смо ми више од три деценије неговали звезде. Политички смо их едуковали, градили и створили одговорне политичаре и зато нисмо у позицији да морамо у „лов на звездице“. Мучно је сарађивати са људима који немају идеје и који су само критичари, на јако важне теме у протеклом периоду нисмо чули ниједан конкретан предлог док с друге стране са СНС имамо јако добру комуникацију.

Била је најављена посета лидера Ивице Дачића Москви. Можемо ли да очекујемо ће се он видети са Сергејом Лавровом пре избора?

- Не смем да будем оптимиста на ту тему, не зато што Дачић не би желео да се види са својим, пре свега, пријатељем, већ зато што кампања тражи његово присуство у Србији. Уверена сам, међутим, да ће се сусрести ако нађе времена, јер имају о чему да разговарају. Није тајна однос СПС према Русији као што није тајна ни да смо им 1999. веровали више него што смо имали разлога у време Бориса Јељцина. Да смо имали среће да имамо Владимира Путина вероватно би историјски ток био другачији. Нисмо неко ко ће се одрећи свог пријатељства са челницима Јединствене Русије који управљају том земљом. То није јерес, а онај ко то мисли нека са тим и живи.