Нарушени режим исхране и сна - мања успешност деце у школи, гојазност; Укинути поподневну смену

Нарушени режим исхране и сна снижава успешност деце у школи и води ка расту депресивних расположења, зависности од хране и гојазности, саопштили су научници Уралског универзитета „Борис Јељцин“. Резултати су објављени у часопису „Nutrients“.

Гојазност међу децом представља озбиљан медицински и друштвени проблем. Према подацима Светске здравствене организације, у последњих 40 година број тинејџера који пате од претеране тежине порастао је десет пута. Обично се истраживања о узроцима гојазности заснивају на искуствима одраслих, запослених људи, али и када су деца у питању такође постоје одређене специфичности.

Руски научници истражили су циркадијални ритам више од 12.000 ученика од 12 до 18 година.

Анализиране су везе између циркадијалног ритма (биолошки ритам у организму човека, који регулише бројне неоурохуморалне процесе у мозгу и на тај начин контролише и усклађује дневно ноћне и бројне друге функције), исхране и успешности ученика.

„Десет одсто испитаника имало је превелику масу тела, а 6,4 недовољну. Код 2,2 одсто ученика регистровани су знаци висцералне гојазности, код 20,2 одсто била је присутна умерена или изражена депресија, а код 5,3 зависност од хране“, рекла је доцент катедре клиничке психологије и психофизиологије на Уралском универзитету Олга Дорогина.

Она је констатовала да код тинејџера поред раста и развоја организма значајно се повећава и оптерећеност школским обавезама, тако да ако дете недовољно спава или се неправилно храни то може довести до погоршања његовог емоционалног стања и мање успешности.

Резултати истраживања су показали да тинејџери са нижим оценама и депресијом чешће пате од зависности од хране – услед унутрашњих преживљавања они или прескачу доручак или касно вечерају.

Такође, сматрају научници, постоји велика вероватноћа да гојазност поприми хроничан карактер.

Сада се у научној заједници воде расправе о могућности ограничавања хране као средства спречавања гојазности. Подаци Уралског универзитета показују, међутим, да гладовање може имати негативне последице по психо-емоционално стање и когнитивне функције деце.

Према мишљењу руских научника, учење у поподневној смени такође је фактор ризика појаве гојазности. Пребацивање фазе сна на касније време има негативан утицај на дијету, односно промену време главног оброка.

Ако је дете касно легло да спава ујутру му се неће доручковати а када се, пред ручак, појави глад, велика је вероватноћа да ће појести нешто на брзину али штетно – храну са великим бројем калорија, високим постотком масти и шећера.

Након спроведеног истраживања научници су препоручили реорганизацију образовног процеса и узимање у обзир особености исхране разних узраста. У идеалном случају одустало би се од наставе у поподневној смени.