Пиксијев „рингишпил“ и голеада коју вреди репризирати /видео/

Квалификације за велика такмичења су увек биле занимљиве за фудбалске репрезентације наше земље, под којим год именом се затекла. Србија пред собом сада има дуел са Бугарском, а сада већ далеке 1996. године Југославија је на путу ка Мундијалу декласирала Малту.

За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје, аутор капиталног дела „Повратни пас“.

Драган Стојић - Повратни пас

© Фото

У мечу играном за три бода, нацију и селектора Слободана Сантрача, југословенски играчи су „малтешке витезове“, на мечу одиграном у оквиру квалификација за Светско првенство у Француској 1998. године, рутински претворили у дружину „из краја“ наоружану пластичним пиштољима.

Екипа је ускраћена за повређеног Бранка Брновића, народ за директан ТВ пренос, само је листа стрелаца продужена, јер смо забележили најубедљивију победу у званичним утамицама од распада СФРЈ.

У року од два минута је тешко везати кравату, неком и пертлу, а наши су за толико времена извели напад за вођство.

Зоран Мирковић је незадрживо продро по десној страни, вешто је избацио из игре једног играча Малте, пре уласка у казнени простор полувисоко упутио лопту на пет метара, тамо где се обично налази нападач. Саво Милошевић није успео да је захвати, a гостујући играчи су је само „качили“, да би на крају Лоренс Атард демонстрирао вештину Лоренса од Арабије на Гренланду, уистину случајно погодивши с три метра доњи десни угао свог колеге, ком је фалила шака Шекила О'Нила не би ли спречио аутогол.

Оно што су сви знали пре почетка меча, да су „црвени“ сувише зелени за „плаве“, па су наши „бојили“ до краја полувремена по свом укусу, с тим што су за нијансу остајали непрецизни, тако да су Саво Милошевић, Дејан Савићевић и Драган Стојковић потрошили четкице на неуспешне покушаје. А онда је штафелај наместио Предраг Мијатовић.

Геније Савићевић је близу централног круга добио лопту од Стојковића, у свом стилу „отресао“ чувара и освојио довољно простора, на 30. метру од голмана Клуета одиграо удесно свом земљаку, који је наставио кретање и искоса са 7-8 метара приземном дијагоналом дозволио десној стативи да одигра улогу проводаџије спајањем лопте и мреже за сигурних 2:0 у 39. минуту. Првенац МВП-ја Примере у дресу СРЈ.

Дејо се појављивао у дечјој емисији „Фазони и форе“, очигледно их је савладао, јер је пред сам одлазак у свлачионицу филигрантски проиграо Стојковића на супротном, левом боку, маестро из Паси Пољане улази пред гол, залама једном, двапут и кад се и рингишпилу завртело у глави, неометан, са 12-13 метара, страховитим ударцем по средини гола погађа мрежу испод саме пречке за троструки плус наше репрезентације.

Да је сусрет окончан тад, сви би задовољни и срећни напустили стадион сем Сава Милошевића. Голеада, а његовог имена нема на листи стрелаца. Не иде, стварно.

Зато у фудбалу постоји и друго полувреме, у њега уденут 68. минут.

На центаршут Синише Михајловића слева, истрчао је Дејвид Клует, пожелео да лопту пригрли на „петерцу“, али му се провукла као љубавнице кроз руке Казанове и Дон Жуана, дошла до нашег голгетера, који ју с пар метара лагано пикнуо преко гол- линије – 4:0

Пикси Стојковић се 20 минута пре краја Ричарду Бухађеру у казненој зони вешто подметнуо, а малтешка „ласица“ се упецала на ово кукавичје јаје и кад је покушала да га однесе стартом с леђа, судија Албрехт јој је, додуше престрого, „стао на реп“, оценивши да је непрописно заустављен наш капитен. Пенал у корист наше репрезентације.

Дејан Савићевић је преузео одговорност, шутирао из све снаге високо, по средини гола, чак и да је Милорад Косановић испред мреже поставио Дамбо хоботницу, побегла би назад, на дно Индијског океана, од страха – 5:0 у 70. минуту.

Играчи са острва географски смештеног у Северној Африци су већ били печени попут фтире, Савићевић је додао адитив који им никако није пријао. Тај додатак зове се гол.

Синиша Михајловић је по ко зна који пут у каријери извео корнер с леве стране, неко од гостујућих играча се саплео о ногу нашем, лопта се из шеснаестерца одбија на 17 метара, Геније је примирује телом, пушта да се одбије од земље и лансира је у горњи десни угао брзином муње, па је на семафору бљеснуло: Југославија 6 – Малта 0, 72. минут игре.

„Малтешки витезови“ су завршили на штиту, наши једва да су исукали мачеве из корица.

Онако јуначки.