Ко призива бесконачни сукоб на Блиском истоку /видео/

Газа је територија мржње и перманентног сукоба, јер радикални елементи ни са једне стране не желе заједнички живот. Све то подгрева и амерички председник изјавама којима најављује могућност бесконачног сукоба на Блиском истоку.

Овако публициста Игор Ивановић коментарише изјаву Џозефа Бајдена да није реална идеја да ће Хамас одустати од нових напада на Израел и да ће операција у Гази бити завршена тек када Хамас више не буде имао капацитет да убија.

Припадници Хамаса релативно су флуидна категорија, каже наш саговорник и додаје да је то легитимна партија која је 2007. победила на изборима, коју је стварао и финансирао Израел са америчким обавештајцима да угуши Фатах, јер је он био секуларна организација. Он поставља питање шта уопште значи искоренити сваког припадника Хамаса када је неко за њих гласао. Бајденове речи, на несрећу, додаје наш саговорник, више звуче као да треба истребити палестинску идеју из Газе, него тачно одређене припаднике палестинског народа за које постоје несумњиви докази да су учествовали у неком терористичким акцијамау.

Хамас производ колективног Запада

Ивановић објашњава да се сви десни екстремистички, а нарочито верски радикални покрети финансирају из касе Сједињених Држава тајним путем што, како истиче, сазнајемо преко њихових обавештајаца који када испуне своју мисију, обично под притиском савести, проговоре у позним пензионерским данима. Тако смо и сазнали да је Хамас директан производ колективног Запада.

„Хамас има своје војно крило Ал Касам које би могло бити предмет дискусије о евентуалном истребљењу али је сам Хамас постао и део мишљења, конститутивни део сваког становника Газе у коме Фатах има много мање шанси, због тога што не садржи радикалну исламску компоненту. Идеологија на којој је Хамас добио изборе базирала се на три стуба: идеологија исламског сунитизма, антиционизам или непризнавање права Израелу на државу и палестински национализам. У случају Фатаха, чија се војна организација назива Палестински покрет отпора ствари су потпуно другачије,“ рекао је он.

Ивановић такође констатује да и поред редовних апела шефа руске дипломатије, не постоји воља да се створи независна палестинска држава, међународно призната, већ постоји воља да остане статус кво, а то је делимично призната палестинска држава са аутономијом и самоуправом на својим територијама. Он примећује да би Израел, да је хтео да примени Резолуцију 242 УН која је стара неколико деценија, то већ реализовао али да сви треба да буду свесни чињенице да не постоји ни воља свих Израелаца да признају Израел као државу.

Светски судија је – моћ

Саговорник Спутњика се осврну и на ситуација у Појасу Газе, која је изузетно лоша - прети опасност од епидемија и глади, а ствари су постале још горе од када су израелске снаге бомбардовале највећу болницу у граду Гази. Ивановић каже да у рату постоји правило по ком може да се гађа свака институцију која је злоупотребљена – ако неко постави минобацачко гнездо на врх болнице онда је то легитимна мета, али да се поставља питање колико је то доказиво.

„Да ли је болница гађана због ширења страха и панике међу становништвом или је гађан тачно одређени циљ пресудиће моћ. Међународно право није ништа друго него уобличавање светске моћи, како је дефинисао професор Ханс Моргентау, и ми живимо по тим законима. Докле год је Запад имао резолутну моћ, а више је у тој форми нема, он је пресуђивао на основу голих политичких интереса. То смо најбоље видели на сопственој кожи, а формирање међународних судова често се претварало у лакрдију. Постоје судови који се налазе на Западу, колоквијално су међународни, а служе да би осудили руског и сиријског председника и све оне лидере са чијим државама нису у добрим односима,“ објашњава Ивановић.

Истовремено, додаје он, на територијама тих западних држава постоји флагрантно кршење међународног права.

Идеја Израела јача од идеје власти

На питање колико има истине у томе да израелски премијер реагује на овако жесток начин како би сачувао своју позицију која у последње време није била стабилна, наш саговорник каже да је код Јевреја идеја Израела знатно јача од идеје власти. Бењамин Нетанијаху је био на власти, силазио, враћао се, а Израел за све то време добро зна који су му циљеви, наглашава он.

„Зато сматрам да то није био кључни мотив Нетанијахуа. Водећи израелски опозициони лидер Бени Ганц придружио се овој прелазној влади, влади израелског националног јединства тако да је њима много битније да палестинско друштво реше на начин који је од недавно постао модеран у светско - историјским процесима, а то је најнегативније - етничко чишћење,“ закључује Игор Ивановић.