Хрватском тужилаштву достављен документарни филм о злочинима у Лори

Хрватским тужиоцима је достављен документарни филм „Зло прољеће“ Радио-Телевизије Никшић из 2022. године, у коме су обједињена свједочења о заробљавању и злостављању групе војника из Црне Горе у логору „Лора“ у Сплиту, наводе у саопштењу из Акције за људска права (ХРА).

Истичу да свједочења у филму Радио-Телевизије Никшић представљају потенцијално важне доказе за истрагу.

(ХРА) и Документа – Центар за суочавање с прошлошћу, затражили су од Државног одвјетништва Републике Хрватске (ДОРХ) да обавијести јавност о резултатима истраге страдања заробљених војних резервиста из Црне Горе у војно-истражном центру „Лора“ у Сплиту, у предмету под називом „Лора 3“. Ради се о четрнаест припадника тзв. никшићко-шавничке групе, чија су права штитила Женевске конвенције и закони Републике Хрватске.

„Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту (ЖДОС) од 2007. године истражује околности страдања 14 припадника Југословенске народне армије (ЈНА) из Црне Горе, који су на херцеговачком ратишту заробљени 1992. и спроведени у „Лору“: Радивоја Петковића, Неђељка Јанковића, Миљана Шушића, Ратка Симовића, Душка Баровића, Боривоја Зиројевића, Драгомана Докнића, Радомира Вулића, Милоша Перуновића, Ранка Вујовића, Павла Поповића, Драгана Јаковљевића, Луке Газиводе и Луке Аџића.Међународни црвени крст је од њих 14, у Лори евидентирао само Луку Аџића, који је у августу 1992. године размијењен у веома тешком психофизичком стању. Годину дана касније, Аџић је умро у Никшићу. Посмртни остаци осталих 12 припадника ове групе пронађени су на различитим локацијама у Босни и Херцеговини код Дувна, Мостара и Требиња. Тијело Милоша Перуновића још није пронађено“, саопштавају из ХРА.

Сви поменути војници били су ратни заробљеници, који су, у складу са међународним хуманитарним правом, заслуживали заштиту од мучења и убијања.

„За 16 година рада на овом предмету, ЖДОС је информисало јавност само да „спроводи криминалистичко истраживање“ у предмету Лора 3, који се односи на заробљенике из Црне Горе доведене у Војно истражни центар Лора у Сплиту. То истраживање до данас није резултирало ниједним оптужењем, успркос поновљеним захтјевима активиста Тончија Мајића и Радана Николића, иако је за то постојао основ.Примјера ради, у предметима „Лора 1 и 2“, за страдање и мучење заробљеника из Србије, по командној одговорности је већ осуђен Томислав Дуић, заповједник Војно-истражног центра Лора. Командна одговорност се могла примијенити и овдје, јер бројна свједочења говоре о свирепом мучењу и затвореника из Црне Горе, такође у Лори. Ова свједочења, која су објављена 2022. године у документарном филму Телевизије Никшић „Зло прољеће ‘92“ у Црној Гори, достављена су ДОРХ-у. Преживјели затвореници из Лоре свједочили су о тешким злостављањима у блоку Ц, у коме су се налазили и заробљеници из Црне Горе“, наведено је у саопштењу.

Из ХРА истичу да је један од преживјелих заробљеника који је свједочио и Веселин Бојовић из Црне Горе.

„Осим о тешком злостављању припадника никшићко-шавничке групе, он је говорио и о патњама које је лично преживио. Сматрамо да предмет „Лора 3“ мора обухватити и све црногорске држављане, као што је Бојовић, који су у том логору били изложени мучењу и, могуће, преживјели.Апелујемо да се истрага у овом предмету учини транспарентном, тако да се и породице жртава и јавност упознају са предузетим радњама државног одвјетништва у овом предмету у протеклих 16 година, као и разлозима који спречавају да дође до процесуирања одговорних за страдање црногорских ратних заробљеника“, закључују из ХРА у саопштењу.