Зоран Кнежевић: САНУ остаје национална академија, дубоко укорењена у наш народ

Српска академија наука и уметности обележава данас 182. године од основања, а председник ове институције академик Зоран Кнежевић истакао је у својој поздравној речи да САНУ остаје национална академија, дубоко укорењена у наш народ.

Кнежевић је поздравио председника Србије Александра Вучића, патријарха СПЦ Порфирија, министарку културе Мају Гојковић, и остале госте свечаности у САНУ.

Кнежевић је, како је напоменуо, покушао да одговори на питање које се повремено јавља у јавности, а понекад и у малициозном контексту оспоравања смисла и права Академије на само њено постојање.

Обележавање 182 године од оснивања Српске академије наука и уметности

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Покушаћу, дакле, да дам једно, нужно редуковано и поједностављено, виђење улоге Академије у савременом друштву и један могући одговор на питање које се неретко поставља, а то је да ли су националне академије заправо анахроне институције! Српска академија наука и уметности, као уосталом и већина институција ове врсте, може се одредити као дом највиших стремљења и специфичног друштвеног положаја, при чему ми себе видимо у двострукој улози: радној и почасној“, казао је Кнежевић.

Како је у говору поручио „ако се академија ограничи само на своју репрезентативну, почасну улогу, и ако се анахроним сматра такав начин одавања почасти људима који су остварили значајне научне и уметничке резултате и дали важне доприносе својој средини, свом народу или, зашто не, целокупној људској заједници, онда су и академије ваљда анахроне институције“.

„Ако, међутим, академије у одговарајућем друштвеном окружењу постану центри у којима се сусрећу и преламају актуелни стваралачки и интелектуални потенцијали и токови, ако делују као стварне „највише научне и уметничке институције“ у свом окружењу, онда не само да то нису анахроне институције, већ оне представљају природни саставни део савремене академске заједнице и сваког цивилизованог друштва. Наравно, академије морају да прате збивања у науци и уметности, појаву нових научних дисциплина и уметничких праваца, да се тим променама, са мером опреза, па и пожељне конзервативности, постепено али континуирано прилагођавају, како би успешно одговориле изазовима времена“, изјавио је Кнежевић.

За њега нема дилеме да у Српској академији наука и уметности и међу њеним члановима постоји јасна и пуна свест о свим изазовима и тешкоћама са којима се наша држава и народ, али и цело човечанство, суочавају у овим изузетно турбулентним временима у којима смо сведоци убрзаног растакања до сада постојећег система међународних односа, а да се при том не наслућују чак ни обриси неког новог система који би надоместио овај нестајући.

Обележавање 182 године од оснивања Српске академије наука и уметности

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„САНУ и њени чланови настоје да кроз своје активности препознају и разумеју те трендове и изазове и да понуде научно засноване одговоре на низ отворених питања са којима се сви суочавамо: од опште људских проблема климатских промена, загађења и еколошке перспективе наше планете, сиромаштва и неједнакости у развоју, положаја и улоге малих држава у светском поретку, до низа проблема који посебно погађају наш народ и нашу средину, као што су питање Косова и Метохије, положај нашег народа у суседним државама, очување духовног и материјалног наслеђа нашег народа, питања старења наше популације и демографске будућности Србије, здравља и лечења нашег становништва, енергетске безбедности и изазова које собом носи вештачка интелигенција, стварања здраве средине у којој ће одрастати наши потомци...“, рекао је он.

Према његовим речима „већ и само летимична анализа активности САНУ у протеклом периоду показује да су управо те кључне теме доминирале у активностима академика и да је одржан низ веома значајних и успешних научних скупова, расправа, трибина и предавања на којима су ова и друга кључна питања разматрана и давани предлози за њихово разрешавање или макар за покушаје померања неких од њих са мртве тачке“.

„Без претензија да тврдимо да смо на све њих успели да пронађемо праве одговоре, мислим да се ипак ради о значајним активностима.На успех или неуспех Академије у креирању друштвене свести, на њен мањи или већи уплив на друштвене токове, научни и уметнички углед, она у највећој мери сама утиче, својим радом и активностима које спроводи, вредностима које промовише и стандардима које примењује. Већ сам у више наврата истицао да су у том смислу у претходном периоду учињени значајни позитивни помаци и да је САНУ постала узорна, добро организована и функционална установа у жижи културног, научног, уметничког и, уопште, интелектуалног живота у српској средини. У том окружењу је и њен ауторитет неупитан, уважава се оно што Академија чини и шта има да каже; изван њега нешто мање, а има и оних, срећом релативно малобројних, појединаца који њен рад критикују и оспоравају“, казао је Кнежевић.

Како Кнежевић истиче постоји посебан аспект друштвене улоге Академије који се, како сведоче иницијативе које долазе из међународних академијских асоцијација, односи на све институције овог типа у Европи и свету.

Обележавање 182 године од оснивања Српске академије наука и уметности

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Тај аспект се се састоји у дилеми: Да ли су и у којој мери доносиоци одлука спремни да саслушају добронамерне и научно утемељене оцене и савете својих врхунских научника, формиране, између осталог и кроз националне академије, али онда и одговорности академија за савете које дају. Односе Академије са државом треба упорно и пажљиво неговати и одржавати, пре свега путем отвореног и искреног дијалога, односно преко непосредне сарадње у пословима у којима компетенције Академије могу да буду од користи држави и друштву. Наравно, уз уважавање различитости друштвених оквира у којима делујемо и са примесом политичке уздржаности која проистиче из природе саме Академије, односно потребе да она буде независна и у служби пре свега општег, а не било којег партикуларног интереса. Оно што са извесношћу могу да потврдим, то је да САНУ остаје национална академија, дубоко укорењена у наш народ и друштво и да је спремна да пружи сваку могућу научну и стручну помоћ у тражењу одговора на поменута, као и сва друга значајна питања“, казао је Кнежевић.

Према његовим речима све планиране активности се остварују, Академија нормално послује, нема већих проблема, кашњења или одлагања бројних догађаја.

Обележавање 182 године од оснивања Српске академије наука и уметности

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Академија је добро организована у оперативном смислу и да наше службе добро обављају своје задатке. У том су периоду остварени и неки значајни успеси, од којих би овом приликом издвојио награде добијене на 66. међународном београдском сајму књига, када је издавачка продукција САНУ овенчана Наградом за издавачки подухват године за монументално тротомно издање „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности“, уредничким, слободан сам да кажем, подвигом академика Живорада Чековића, као и Дипломом УЛУПУДС-а за допринос историји уметности за 2023. годину за Трећи том Речника ликовних уметности и архитектуре, уређивачког тима на челу са академиком Миланом Лојаницом“, рекао је Кнежевић и додао да Академија наставља да буде веома присутна и у научном окружењу, путем учешћа њених чланова у бројним радним телима министарстава, саветима и управним одборима фондова, универзитета, факултета и института, у реализацији научних пројеката, међународној сарадњи.

„Изванредно добро организоване и посећене изложбе и концерти у нашим Галеријама, омажи истакнутим уметницима и ствараоцима и бројни други уметнички садржаји и догађања, део су оних активности Академије које јој без икакве сумње обезбеђују статус центра културних збивања највишег ранга у нашој средини“, казао је Кнежевић.

Он је поручио да није, ни мало случајно што је ново руководство Српске академије наука и уметности прву посету уопште у свом мандату учинило управо Академији наука и умјетности Републике Српске, чиме је настављена раније успостављена добра пракса редовних сусрета двају руководстава.

Обележавање 182 године од оснивања Српске академије наука и уметности

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Чланови руководства САНУ боравили су у радној посети Црногорској академији наука и умјетности у Подгорици, наши су представници присуствовали свечаној академији поводом Дана Аустријске академије наука у Бечу, учествовали на састанку академија и универзитета у оквиру Берлинског процеса у Тирани, на скупу академија подунавског региона у Љубљани, на скуповима и састанцима организованим од стране међународних асоцијација посвећених разним темама везаним за светске токове развоја и афирмације науке итд. Очекују нас посете делегација Словенске академије знаности ин умјетности, председника Аустријске академије, поверено нам је да у Београду организујемо наредну конференцију академија подунавског региона. Ова жива међународна активност резултовала је договорима о конкретним облицима сарадње формализованим у оквиру потписаних споразума између академија, при чему су усаглашени начини и правци даљег развоја научне и уметничке сарадње и реализације заједничких пројеката, скупова, изложби, концерата и слично“, казао је Кнежевић.

Председник САНУ се осврнуо на предстојеће изборе за нове редовне и дописне чланове Српске академије наука и уметности.

„Они ће бити одржани наредне године, док је ова година била посвећена припремама избора и даљем унапређењу Статутом дефинисаних изборних правила и процедура. Мислим да се за те наше процедуре и критеријуме сада већ са приличном сигурношћу може рећи да су и довољно јасни и транспарентни, добро познати и бар у основи у једном дужем временском периоду углавном исти, при чему се заснивају на начелу пријема оних који то својим научним или уметничким стваралаштвом, али и другим квалитетима, несумњиво заслужују“, казао је Кнежевић.

Како каже, подаци о бројном стању чланства Академије кажу да је мање академика данас мање него што их је било у предвечерје претходних избора.

„Академија постаје све старија, да се критично смањио број чланова у више одељења, да имамо несразмерно мали број жена у нашем чланству, па постаје јасно да на предстојећим изборима треба имати довољно и мудрости и свести како бисмо ову нашу дугорочно гледано неповољну ситуацију и тренд бар почели да поправљамо. Не смемо, међутим, да заборавимо да је сваки облик позитивне дискриминације при избору нових чланова у супротности са самом суштином академије и да неприкосновени критеријум за избор у њено чланство мора да буде само и једино научни, односно уметнички допринос кандидата“, казао је Кнежевић.

Добитници награде „Медаља САНУ“ академици Владимир Костић и Гојко Суботић

Овогодишњи добитници „Медаље САНУ“ су, из области природних и техничких наука академик Владимир С. Костић, а из области друштвених и хуманистичких наука академик Гојко Суботић.

Чланови Председништва САНУ, на седници одржаној 25. октобра, усвојили су предлог Комисије о додели награде.

Како је рекао потпредседник Зоран Поповић у кратком образложењу Комисије, награда академику Владимиру Костићу додељења је, јер је научни опус Костића веома богат, а кључни резултати истраживања су публиковани у најпрестижнијим светским часописима из области неурологије.

Поповић је рекао да је Костић вишеструко награђиван, а издваја се Октобарска награда града Београда из 1988. и 1994. године.

Владимир Костић рођен је у Београду, 18. октобра 1953. године, српски је неуролог, универзитетски професор и академик.

Костић је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик, а био је председник САНУ од 2015 године до 2023. године.

Потпредседник САНУ Милорад Марковић рекао је да је академику Гојку Суботићу Комисија доделила награду на основу вредности његовог научног доприноса.

Гојко Суботић рођен је у Босанској Градишки 1931. године, српски је историчар уметности, академик и научни саветник Византолошког института САНУ.

Јануара 1978. године постао је директор Музеја примењене уметности у Београду, а од октобра 1979. године до пензије, августа 1998. године, радио је у Византолошком институту Српске академије наука и уметности.

Добитник је Октобарске награде града Београда 1981, награде за културу Вукове задужбине 1999 и више других признања за стручни рад у служби заштите споменика културе.

Синод Српске православне цркве доделио му је Орден Светога Саве првог реда 1998, а Номархион Атике са градом Атином почасну титулу Амбасадора хеленизма 1999.

Гојко Суботић након што му је Милорад Марковић уручио рекао да му остаје да изрази захвалност и да је посебно срећан, што је указана и част академику Костићу.