„Они су наши!“ – селектор Србије за Спутњик после историјског успеха говорио и о тандему из Русије

Српска шаховска репрезентација Србије постала је првак Европе у тимској конкуренцији што је највећи успех у историји наше земље, ма које име носила. Сада селектор Миодраг Перуновић за Спутњик коментарише историјски резултат и хвали доскорашње Русе Александра Преткеа и Алексеја Сарану.

Србији су спектакуларан успех донели, пре свих, руски шахисти који наступају за српски тим на прве две табле, Алексеј Сарана и Александар Претке.

Чланови репрезентације која је остварила историјски резултат који није успела ни Југославија су још Роберт Маркуш, Александар Инђић и Велимир Ивић, на челу са селектором Миодрагом Перуновићем.

Управо је Перуновић у разговору за Спутњик објаснио историјске обрисе овог успеха оствареног у Будви. У последњем колу Србија је играла против Грчке и на крају успела да заврши као прва у Европи, испред Немачке и Јерменије.

Колико је ово био јак турнир говори чињеница да је Норвешка са по многима најбољим играчем у историји Магнусом Карлсеном завршила као 13.

„Враћамо се са најсјајнијим одличјем, пуни утисака, еуфорични, још се утисци нису ни слегли. У суштини, нисмо вероватно ни свесни шта смо учинили. Србија, па ни Југославија, никада није била првак Европе, то довољно говори само за себе и посебно нас издваја. Србија од свог постанка није имала успеха. Југославија је 1989. освојила сребро на Европском првенству. Значи 34 године није било медаље, а и када је била било је у Југославији“, каже Перуновић за Спутњик.

Велику промену у целој причи праве појачања из руских редова - Претке и Сарана.

„Њихов долазак је направио промену. Говорићу о њима, али их нећу звати Русима, они су сада наши. А, морам да вам кажем и по томе како су се понашали, како су играли, опредељени за тим, какви су момци – то је за сваку похвалу. То их дефинитивно и чини нашима. Када правите екипу, морате да гледате и профил играча, колико су тимски опредељени, како се понашају, колико им је стало до тимског успеха. Шахисти су често сами по себи особењаци. Ови момци то нису, били су од првог дана уз саигаче, дали допринос“.

Прва табла Србије био је Претке, по избору селектора Перуновића.

„Претке је имао добру ролу у Српској лиги, а после тога је на Гран Свис турнир, један од најјачих на свету могао до Турнир кандидата. Имао је тамо феноменалну ролу, све време је водио и изгубио је на крају од Видита из Индије. И тада сам видео да је у потпуности спреман да буде прва табла. Причао сам са њим и са Сараном, могао сам да радим и на своју руку, али сам се консултовао са играчима. То је дало сјајан резултат на крају. Претке је до последњег меча играо сјајно. И на крају је у последњем мечу против Грчке, изгубио, а имао је реми. Остаје жал, јер да је победио био би први на првој табли, а не Магнус Карлсен“.

На другој табли играо је Сарана.

„Он је исто супер дечко. Посебан је куриозитет да је актуелни индивидуални првак Европе, актуелни тимски првак Европе, најбоља друга табла на првенству Европе и освајач златне медаље на Олимпијским и спортским играма у Сингапуру. Доминирао је на свим нивоима, скоро као Ђоковић, а-ха-ха. Заиста је луцидношћу белим фигурама, чудним стилом, давио противнике, добио све партије, а то много значи. За брзопотезне партије он је змај. Претке и Сарану су донели много, значе много, од старта до краја је њихова појава и понашање било на највишем нивоу. Мислим да сам са овим момцима успео да створимо лепу атмосферу, заједно смо шетали, дружили се, причали стално“.

Како селектор Србије оцењује ситуацију да је наш тим завршио као први, а Норвежани са Карлсеном тако ниско?

„Магнус је имао најбољи резултат на првој табли. Не може бољи резултат нити играч. Али, остали нису били довољно добри. Аријан Тари је разочарао, а преостала двојица нису ни Таријев ниво. Када погледате нашу екипу, имали сте петорицу савршено распоређених играча“.

Трећу таблу је носио добро познати и искусни Александар Инђић, четврту Маркуш, а пети члан је био Ивић.

„Инђа је био трећа табла, до овог турнира био је прва табла и био је одличан. Просто када имате њега на трећој, то је као да имате стену. Али, рецимо у појединим ситуацијама је форсирао па је доживео пораз због превелике жеље. Међутим, против Грчке је потпуно преокренуо, победио и испао јунак. Много ми је драго због њега, страшан је момак, храбар је јако. Маркуш је био сјајна четврта табла, морам да га похвалим, био је најбољи појединац тима, једини без пораза уз Сарану. Ради се о одличном играчу, правом тимском, тешко губи, као такав је потребан екипи. Што се Веље тиче, порасли су нам апетити када се пласирао на Светском купу у најбољих 16, па је уследио период стагнације, али ми је сада вратио са три узастопне победе“.

Сада се поставља питање, каква је ближа, односно даља будућност српског шаха?

„Волео бих да овај резултат и медијска помпа дају неки подстицај младим играчима, да шах постане још популарнији. Да се стручни рад са младим играчима повећа. Како би они могли да наследе садашње европске прваке. Охрабрује на пример да је Вера Вујовић, девојчица прва на светској листи за играчице до 12 година. Наравно, чека је велики рад. Али, слика дечака од 14 до 20 година, не види се неко вансеријски. Зато, апелујем да се са децом ради више и да они сами раде више како би дошли до највећих резултата. А, заиста смо овога пута направили велики успех“.

На крају, можемо да констатујемо да је Србија била најбоља у Европи на турниру где су учествовали играчи као што су Магнус Карлсен (Норвешка), Ричард Рапорт (Румунија), чувени Широв за Шпанију, Адамс и Хаувел за Енглеску, Мамађаров и Раџабов (Азербејџан), Војташек (Пољска).

Можемо да будемо поносни!