Нису му одолели ни Јонеско, ни Елијаде, ни Сиоран: Дани Петруа Крдуа, сањара који је успео немогуће

Књижевна општина Вршац (КОВ) тринаести пут организује манифестацију „Дани Петруа Крдуа“ посвећену промовисању најбоље поезије, у знак сећања на чувеног песника, преводиоца и издавача.

Под слоганом „Двојезичко песничко сањарење“ данас су у Вршцу знаменити људи од пера верни Књижевној општини говорили о песништву Петруа Крдуа, његовом прегалаштву и посвећености врхунској књижевности, о достигнућима Књижевне општине под његовим визионарским и маштовитим уредништвом, као и о не мање успешним данашњим достигнућима.

Петру Крду је наследивши Васка Попу на месту уредника КОВ-а успео немогуће - да од малог војвођанског места створи светску књижевну метрополу:

„Прослављени песник Васко Попа основао је Књижевну општину Вршац 1972. године. Тада је замисао била да окупи око себе завичајне писце. Организовани су књижевни сусрети, штампане су књиге, довођени су инострани писци. Прва књига коју је КОВ штампао била је 'Вршачка даворија' Милана Токина, присећа се Ана Крду, супруга Петруа Крдуа која наставља неговање његове заоставштине.

Осамдесетих година Петру Крду почиње такорећи ново раздобље Књижевне општине Вршац на Попиној традицији, али са својим изразом и идејама.

„Његова идеја била је да отвори Књижевну општину не само према свету, што она већ јесте била, већ да све више домаћих писаца, најугледнијих, буде укључено у активности КОВ-а“, истиче Ана Крду за Спутњик.

Захваљујући Крдуовој посвећености, водећи писци и есејисти су објављивали своја дела у једној малој издавачкој кући:

„Петру је био јако посвећен књижевности. Она је била његов живот. Он није знао за свадбе, крштења, знао је за Књижевну општину Вршац и то је био његов живот. Та посвећеност, марљивост, знање, његова харизма...Све је то радио са таквом љубављу, да му нико није могао одолети, чак ни наши великани. Ако Петру каже – 'Ја бих вас хтео у КОВ-у', нису могли да одбију“.

Посећивао своје писце по Европи

У време када се није много путовао, Крду је одлазио у Пољску, Румунију, Чешку, Француску, посећујући писце чија дела је објављивао.

„На неким путовањима сам га пратила. Пет-шест пута је био код Емила Сиорана, ја сам три пута била и сваки пут смо невероватно срдачно били примљени. Били смо и код Елијадеа, Јонескуа, Робера Мартоа. То су све пријатељства одржавана годинама и ти људи су заиста били одушевљени његовим знањем, познавањем светске књижевности и том љубављу и давањем себе за врхунску књижевност“, истиче Ана Крду.

Факсимил Сиорановог писма Петру Крдуу

© Фото : Архива КОВ-а

Петру Крду је пријатељевао са великанима 20. века, а имао је посебан пророчки дар - умео је да препозна и међу првима награди писце који су касније добијали Нобелову награду. Међу њима су Вислава Шимборска, Томас Транстремер, Петер Хандке...

„Пуно је читао и био упућен у оно што се дешава на пољу поезије у свету. Транстремер је 20 година након наше награде добио Нобелову, нажалост неколико месеци након Петруове смрти. Могу мислити колико би био срећан да је то доживео. Шимборска је нама даровала, без ауторских права, три своје књиге које су објављене у библиотеци 'Атлас ветрова'. Четврту смо објавили после њене смрти у библиотеци 'Несаница' и то је био први превод те њене књиге у свету. Хадкеа смо објавили давних дана“, каже Ана Крду.

Није било лако, додаје Ана Крду, објављивати значајна дела великих писаца сопственим средствима захваљујући неисцрпном Петруовом ентизијазму.

Волео и крадљивце књига

Био је то редак посвећеник који је једноставно волео књиге, писце и читаоце, па чак и крадљивце књига:

„Код нас је ситуација таква да нема свако новца да плати добру књигу. Људи који воле културу нису увек при новцу, а њему је било драго да људи воле књигу па је крађу тумачио као племенити чин. Једном је на Сајму књига потрчао за крадљивцем и када га је стигао, питао га је шта је узео. Када му је збуњени човек показао, рекао му је `свака част, добар избор` и понудио му још два – три наслова бесплатно“.

Књижевна општина Вршац наставља пут свог дугогодишњег уредника, а да је његов дух још увек присутан, као и његово дело, сведочи чињеница да је КОВ поводом 35 година библиотеке „Атлас ветрова“ објавио „Румунске песме“ Паула Целана у преводу Петруа Крдуа, а ускоро ће почети и објављивање целокупних Сиоранових дела, такође у Крдуовом преводу.

О томе ће бити речи и на 13. „Данима Петруа Крдуа“ на којим ће главни уредник КОВ-а, проф. др Михајло Пантић говорити и о издавачком концепту, новим успесима и идејама које ће одржати и повећати реноме ове мале-велике издавачке куће. Биће речи и о улози и значају малих издавачких кућа које негују врхунску књижевност упркос чињеници да је то понекад на ивици опстанка, као и о 35 година постојања чувене библиотеке „Атлас ветрова“ Књижевне општине Вршац у којој су објављивана дела најзначајнијих светских писаца.