Под будним оком С-300: ОДКБ има решење за НАТО

Стварање заједничког система безбедности тј. јединственог система противваздушне одбране земаља чланица ОДКБ-а је у овом тренутку неопходно, посебно у светлу интензивирања деструктивних активности НАТО-а, под руководством Сједињених Држава и терористичких претњи у региону, оцењују руски експерти.

Стварање система противваздушне одбране у оквиру јединствене стратегије ојачаће позиције свих земаља-чланица организације, а за Русију ће то повећати безбедносну зону за заштиту сопствених граница, истичу стручњаци, коментаришући најаву руског председника Владимир Путин о могућем формирању заједничког система ПВО у оквиру ОДКБ-а.

„Првобитно је било речи о стварању регионалних система ПВО са Киргизијом и са Белорусијом, а сада се већ говори о томе да ће бити створен не регионални, него јединствени заједнички систем противваздушне одбране, који ће, колико схватам, бити изграђен на системима С-300, које ће Русија предати или је већ предала чланицама ОДКБ-а“, каже руски експерт Јуриј Кнутов.

Такав систем се ствара уз учешће Белорусије, Киргизије, Казахстана и Таџикистана и у том погледу је већ урађено доста. Русија је већ испоручила два дивизиона система противваздушне одбране С-300 Таџикистану, што је осам лансера. Москва је такође С-300 пребацила у Казахстан и Белорусију, а Минску је чак предала и модерније системе С-400 „Тријумф“. Поред тога, планирано је и да се заврши стварање руско-јерменског регионалног система противваздушне одбране, док је споразум између Русије и Киргистана о стварању заједничког система ПВО почетком овог месеца ступио на снагу.

У суштини, тај процес формирања таквог јединственог одбрамбеног безбедносног система треба тек да се развије и ово питање ће земље-чланице ОДКБ-а још разматрати.

Постоји значајан напредак у формирању јединственог система ПВО земаља-чланица ОДКБ-а, изјавио је председник Русије Владимир Путин

© Sputnik / Mikhail Klimentyev

/

Уђи у базу фотографија

Борба против тероризма и НАТО претњи

Војни експерти су сигурни да ће стварање јединственог система ПВО у оквиру ОДКБ-а значајно отежати борбено планирање НАТО-а и смањити ефикасност могуће употребе наоружања како против Русије, тако и против других земаља чланица ОДКБ-а.

„На основу тих система биће обезбеђена контрола ваздушног простора, благовремено ћемо откривати ако дође до нарушавања граница чланова ОДКБ-а и ако затреба моћи ћемо да их уништимо или приморамо на принудно слетање. Односно, ово је систем који вам, с једне стране, омогућава да обезбедите ваздушни простор сваке земље чланице организације, а са друге стране, омогућава да се противник уочи на десетинама, а можда и стотинама километара удаљености од граница ОДКБ-а и на време реагује...“, каже Кнутов.

Експерт истиче да НАТО ствара озбиљне претње на руским границама, а такође и на границама других земаља чланица ОДКБ-а. Алијанса редовно изводи вежбе у близини руских граница и чак подстиче Украјину да појача војне акције против Русије, што негативно утиче на глобалну безбедност, док поједине НАТО земље настављају да се милитаризују. Тако је, рецимо, Пољска обећала да ће створити најјачу копнену војску у Европи, повећала је увоз наоружања и опреме, а такође повећава број својих оружаних снага.

„То су претње које долазе од НАТО блока и Украјине. И то се не односи само на Русију, већ уопште на Савезну државу Русије и Белорусије, а такође имамо и претње које постоје у Централној Азији и то, пре свега, по Таџикистан, Туркменистан и делимично Киргизију. Те претње долазе из суседних држава, пре свега из Авганистана, од Исламске државе, терористичке организације забрањене у Русији. Постоји могућност да неки региони, укључујући и војне аеродроме, потпадну под њихову контролу, а такође постоји опасност од употребе авијације, отмице хеликоптера, и десанта на територији ових држава уз помоћ тих хеликоптера. Због тога постоји потреба да се контролише ваздушни простор и поседују активна средства за борбу против противничких летелица“, каже Кнутов.

Да ли је ОДКБ евроазијски НАТО?

Кнутов категорички одбацује тврдње појединих експерата који оцењују да се формирање јединствене заједничке противваздушне одбране може протумачити као сигнал о стварању евроазијског или постсовјетског НАТО-а. Он напомиње да је НАТО војно-политичка организација, док Организација Уговора о колективној безбедности „има другачије циљеве“, пре свега то је борба против тероризма.

„Не постоје планови за велике војне операције ОДКБ-а и оне се никада не увежбавају. Током вежби које се изводе увежбавају се противтерористичке активности или се увежбава елиминисање последица неких ванредних ситуација. Према томе, не бих поредио те две организације“, изричит је експерт.

ОДКБ је структура створена да штити интересе земаља које су њене чланице, додао је Кнутов. Другим речима, за разлику од НАТО-а који је агресиван и офанзиван, ОДКБ је организација одбрамбеног карактера, никоме не представља претњу и увек се залаже за дијалог уз међусобно поштовање.

„Сада, током специјалне војне операције у Украјини, Русија је стекла јединствено искуство у вођењу борбених дејстава, какво нема ниједна земља ОДКБ-а и када се одржавају заједничке вежбе Русија дели то борбено искуство које је стекла у последње време, а које је, практично, од велике вредности и за друге земље ОДКБ-а“, каже Кнутов.

У четвртак је у Минску одржана седница Савета колективне безбедности Организације Уговора о колективној безбедности, коме су присуствовали сви лидери земаља-чланица те организације, осим премијера Јерменије Никола Пашињана, који је одбио да учествује на састанку.

„Руководство Јерменије води погрешну политику верујући да Запад може да притекне у помоћ Јеревану ако избије нека озбиљна ситуација, рецимо, ако се поново дође до сукоба са Азербејџаном... Ако дође до сукоба ниједна НАТО земља неће послати своје трупе да одбрани Јерменију од инвазије Азербејџана или било ког другог непријатеља. Запад ће оружје испоручивати да би се ратовало до последњег Јерменина, као што се сада боре са Русијом до последњег Украјинца“, закључио је Кнутов.