А Дејтон? Сарајево и Запад разбијали Југославију, а сада Србима намећу празник из 1943.

Када се говори о Босни и Херцеговини, прва подела на коју људи помисле јесте она на српски део – Републику Српску, и на муслиманско-хрватски део, односно Федерацију БиХ. Међутим, подела о којој многи не размишљају, јесте она на Босну и Херцеговину након Другог светског рата и Босну и Херцеговину након рата који је трајао од 1992. до 1995. године.

Овако Дејан Мастиловић из Издавачке куће „Филип Вишњић“ објашњава разлоге због којих БиХ данас нема ни један заједнички државни празник.

Када Република Српска легитимно слави 9. јануар као Дан Републике, критике, оптужбе и негодовање стижу из Сарајева. Са друге стране, када Федерација БиХ слави 25. новембар као Дан државности, Сарајево без икаквог утемељења очекује да се слављу придружи и Бањалука.

Прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине, ЗАВНОБиХ одржано је 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду и Мастиловић додаје да је његова прослава могла имати смисла у Југославији, али да нема везе са тековинама на којима је изграђена данашња БиХ.

Југославија

© Flickr / rossbeane

Дејтон је био после НОБ

На тој седници је дефинисано да Босна и Херцеговина није држава ни Срба, ни Хрвата, ни муслимана, већ свих њих заједно. Непуних педесет година касније, дошло је до крвавог братоубилачког рата, када су муслимани и Хрвати покушали да се одвоје из заједничке државе и створе своју, национално и верски искључиву територију. Данашња држава Босна и Херцеговина насилно је одвојена од Југославије, а управо је Дејтонски споразум означио крај рата и формирао данашње ентитете. Сарајево, сматра Мастиловић, упорно бежи од историјских чињеница и Дејтонског споразума који је не само окончао крвави рат у Босни и Херцеговини, него и дефинисао данашња два босанскохерцеговачка ентитета.

Сарајевоско насеље Грбавица током рата у Босни и Херцеговини

© Фото : NARA&DVIDS/U.S. Army photo by Lt. Stacey Wyzkowski/Public domain

Сарајево нема рационалан разлог да се супротстави Републици Српској. Дејтон је неизбежна чињеница. То је био међународни скуп чије су последице биле формирање Босне и Херцеговине какву је данас знамо, односно земљу са две федералне јединице – Републиком Српском и Федерацијом БиХ, рекао је Мастиловић за Спутњик.

Ко држи чију страну

У јеку напада на председника Републике Српске Милорада Додика и у тренутку када се води судски процес против њега и најављује могуће хапшење, Запад, на челу са председником Америке, честита Федерацији БиХ њихов празник. Председник Бајден поручио је да његова земља „остаје чврсто предана суверенитету, територијалном интегритету и мултиетничком карактеру БиХ.

Честитку грађанима Федерације упутио је амерички државни секретар, Антони Блинкен, истичући да је САД „трајни партнер БиХ и да остаје предана заштити њеног суверенитета, територијалног интегритета и мултиетничког карактера“.

Дејтонски споразум је једино мерило

Мастиловић сматра да је у данашњој Босни и Херцеговини једина меродавна одредница и чувар мира управо Дејтонски споразум, од којег муслимани и Хрвати беже. Разлог због којег долази до непрекидних трзавица и порука о отцепљењу је тај што Федерација одбија да поштује устав и све остале анексе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, познатијег као Дејтонски споразум.

Држава не може функционисати због тога што Бошњаци мисле да они могу већински владати, али им устав успостављен Дејтонским споразумом то не дозвољава. РС је стекла међународно признање у Дејтону, има свог председника, своју владу и представља државу у правом смислу, закључује Мастиловић.

Потписивање Дејтонског споразума

© AP Photo / Jerome Delay/pool