https://sputnikportal.rs/20231127/blago-saborne-crkve-hrama-slave-i-nacionalnog-panteona-jedinstveni-svedok-istorije-srpskog-naroda-dejana-vukovic-1164324863.html

Благо Саборне цркве - јединствени сведок историје српског народа /фото/

Sputnik Србија

Црквено небо под којим је крунисан краљ Петар I Карађорђевић, Ручни крст митрополита Михаила, Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, Престони крст краља... 27.11.2023, Sputnik Србија

2023-11-27T17:48+0100

култура

српска православна црква

црква

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/1b/1164318585_0:143:3135:1906_1920x0_80_0_0_f981689ce3995523afb15b093a8046e4.jpg

Посетиоци Саборне цркве су претходних дана имали прилику да у Саборној цркви виде и Престони крст обновљене Патријаршије познатог златара Стевана Јевтовића, Барјак кројачког београдског еснафа, Венчила кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије, Целивајуће иконе сликара Уроша Кнежевића и Николе Марковића и Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновића професор др Вук Даутовић најављује да ће та привремена поставка ускоро постати стална на галерији Саборне цркве.Историја српског народаЈедан од тројице аутора недавно објављене монографије „Ризница Саборне цркве“ др Вук Даутовић (уз др Игора Борозана и ђакона Будимира Кокотовића) каже за Спутњик да та ризница представља опредмећену историју српског народа.Први пут је од Другог светског рата јавности приказан Балдахин (Црквено небо) под којим је крунисан краљ Петар Први Карађорђевић и предмети којима је први српски краљ у нововековној историји миропомазан у Саборној цркви.„Балдахин није направљен за крунисање. Потиче из времена изградње Саборне цркве. Када је Стева Тодоровић приказао венчање кнеза Милана и кнегиње Наталије, исти тај балдахин се појављује пред дверима где су венчани, тако да он обједињује прошлост обе династије. Саборна црква и јесте место дугог династичког континуитета и јако важно место где су хиротонисане бројне владике, између осталих свети владика Николај Велимировић“, истиче Даутовић.У сефу Саборне цркве је пронађен прибор којим је краљ Петар миропомазан:„Тацна је израђена у Бечу 1833. године. Из половине 19. века, вероватно из Пеште потиче посуда која је била намењена за миру, а миросаљка је рађена у московској радионици“.Утицај царске РусијеВажан сегмент ризнице су предмети везани за царску Русију као пре свега моћну православну империју која је имала утицај на шири православни круг и то присуство се види, напомиње Даутовић, и у чињеници да су многи свештеници школовани на кијевској и москвосковској духовној академији и као руски питомци су преносили оно што су били актуелни токови руског богословља.Даутовић издваја Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, у сребрном окову са дивним графикама из 18. века:„Оно је требало да буде послато манастиру на Светој гори, међутим књиге су некада, попут људи, биле заробљаване, па пише да су га београдски Турци откупили из заробљеништва и поклонили Саборној цркви. Бројна јеванђеља су стигла из Русије. Важно је и литургијско сребро које је било у употреби. И до данас су неки предмети остали у употреби.“Руско-византијски стил, који се развија средином 19. века захваљујући академику Федору Григоријевичу Солнцеву, као комбинација фолклорног наслеђа из даље прошлости са елементима хришћанства и духовности преузетих из византијског културног круга, утицао је на национални стил у Србији и одразио се и на богослужбене предмете:„Сонцев је за једну прилику радио сребрни сервис који је израдила чувена руска радионица Сазиков за венчање једног великог руског кнеза. То су први радови руског – византијског стила у сребру што прелази на литургијско посуђе. Овде можемо видети Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновић“.У Ризници Саборне цркве налазе се предмети који потичу од касног 17. до првих деценија 19. века када је стара Саборна црква срушена (1836) да би данашња била сазидана:„Увод у ову нашу изложбу је Престони крст на коме стоји 1657. као година његовог настанка и обликовања. Кнез Милош Обреновић поклонио је овај и још један грчки крст старој Саборној цркви. После Другог српског устанка Милош обнавља цркве и вероватно су тада ови крстови постали део црквеног инвентара. Сачуване су и бројне књиге, а једна од најдрагоценијих је Грчко јеванђеље које је 1728. штампано у венецијанској штампарији Николаса Сароса“.Саборна црква – симбол националног идентитетаИсторичар уметности, проф. др Игор Борозан, који је приликом израде монографије био задужен за архитектуру и сликарство, наглашава да је Саборна црква уобличена средином 19. века које можемо назвати херојским добом младе српске државе:Саборан црква је мајка цркава у 19. веку и кроз читав 20. век.„То је црква кроз коју се преламају, не само црквена уметност и духовност, црквено појање и музика, него и многоструки сложени, верски, династички, национални односи. Она је најјавнији простор у 19. и 20. веку у нашој престоници, самим тим је толико важна за разумевање односа који надилазе саму уметност“, наглашава Борозан.

https://sputnikportal.rs/20231126/kako-je-milos-usnio-pobedu-nad-turcima-pa-je-na-mestu-gde-je-zaspao---nikla-crkva--1164063810.html

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

2023

Дејана Вуковић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg

Дејана Вуковић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/1b/1164318585_202:0:2933:2048_1920x0_80_0_0_103308125dc2f653e6d632ac6d445501.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

Дејана Вуковић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg

култура, српска православна црква, црква

Благо Саборне цркве - јединствени сведок историје српског народа /фото/

17:48 27.11.2023

Изложба Ризница Саборне цркве - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2023

Дејана Вуковић

Сви текстови

Црквено небо под којим је крунисан краљ Петар I Карађорђевић, Ручни крст митрополита Михаила, Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, Престони крст краља Александра Обреновића, део је богатства које се чува у Ризници Саборне цркве у Београду који би ускоро требало да се нађе на сталној поставци.

Посетиоци Саборне цркве су претходних дана имали прилику да у Саборној цркви виде и Престони крст обновљене Патријаршије познатог златара Стевана Јевтовића, Барјак кројачког београдског еснафа, Венчила кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије, Целивајуће иконе сликара Уроша Кнежевића и Николе Марковића и Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновића професор др Вук Даутовић најављује да ће та привремена поставка ускоро постати стална на галерији Саборне цркве.

Изложба "Ризница Саборне цркве"

Историја српског народа

Један од тројице аутора недавно објављене монографије „Ризница Саборне цркве“ др Вук Даутовић (уз др Игора Борозана и ђакона Будимира Кокотовића) каже за Спутњик да та ризница представља опредмећену историју српског народа.

„Ризница Саборне цркве је у потпуности до данас сачувана и можемо да пратимо и сагледамо нашу прошлост кроз низ предмета које се у њој чувају. Ти предмети су речити сведоци, имају своју функцију, свог ктитора и бројне су приче које причају, а монографија уводи читаоце у све меандре историје и културне везе које смо имали - од царске Русије, преко Венеције, Беча до Свете Горе и грчких радионица. Сви ти културни утицаји се преламају у овој ризници и та целовита прича доноси извесну катарзу“.

Први пут је од Другог светског рата јавности приказан Балдахин (Црквено небо) под којим је крунисан краљ Петар Први Карађорђевић и предмети којима је први српски краљ у нововековној историји миропомазан у Саборној цркви.

„Балдахин није направљен за крунисање. Потиче из времена изградње Саборне цркве. Када је Стева Тодоровић приказао венчање кнеза Милана и кнегиње Наталије, исти тај балдахин се појављује пред дверима где су венчани, тако да он обједињује прошлост обе династије. Саборна црква и јесте место дугог династичког континуитета и јако важно место где су хиротонисане бројне владике, између осталих свети владика Николај Велимировић“, истиче Даутовић.

Црквено небо под којим је 1904. крунисан Петар Први Карађорђевић и које је готово 120 лета било скривено од јавности

У сефу Саборне цркве је пронађен прибор којим је краљ Петар миропомазан:

„Тацна је израђена у Бечу 1833. године. Из половине 19. века, вероватно из Пеште потиче посуда која је била намењена за миру, а миросаљка је рађена у московској радионици“.

Утицај царске Русије

Важан сегмент ризнице су предмети везани за царску Русију као пре свега моћну православну империју која је имала утицај на шири православни круг и то присуство се види, напомиње Даутовић, и у чињеници да су многи свештеници школовани на кијевској и москвосковској духовној академији и као руски питомци су преносили оно што су били актуелни токови руског богословља.

Монахиње на изложби "Ризница Саборне цркве" у Саборној цркви у Београду

Даутовић издваја Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви, у сребрном окову са дивним графикама из 18. века:

„Оно је требало да буде послато манастиру на Светој гори, међутим књиге су некада, попут људи, биле заробљаване, па пише да су га београдски Турци откупили из заробљеништва и поклонили Саборној цркви. Бројна јеванђеља су стигла из Русије. Важно је и литургијско сребро које је било у употреби. И до данас су неки предмети остали у употреби.“

1/12

Изложба "Ризница Саборне цркве"

2/12

Изложба "Ризница Саборне цркве"

3/12

Камена крстионица наручена за краља Петра II Карађорђевића

© Sputnik / Лола ЂорђевићПочетком 2023. године, у сарадњи Музеја Српске Православне Цркве и Саборне цркве у Београду, а по благослову Његове Светости Патријарха српског Порфирија, покренут је пројекат под називом Отворимо ризницу Саборне цркве

4/12

Почетком 2023. године, у сарадњи Музеја Српске Православне Цркве и Саборне цркве у Београду, а по благослову Његове Светости Патријарха српског Порфирија, покренут је пројекат под називом Отворимо ризницу Саборне цркве

5/12

Ручни спомен крст Александра Карађорђевића

6/12

Икона Благовести сликара Уроша Кнежевића

7/12

Детаљ путира са ложицом кнеза Милана М. Обреновића

8/12

Престони крст старе Саборне цркве

9/12

Црквено Небо, детаљ балдахина са представом Свете Тројице, око 1845. године

10/12

Изложене црквене реликвије само су део блага из ризнице Саборне цркве у Београду

11/12

Прибор за миропомазање краља Петра I Карађорђевића, прва и друга половина 19. века

Детаљ иконе Света три Јерарха - Sputnik Србија

12/12

Детаљ иконе Света три Јерарха. прва половина 19. века

1/12

Изложба "Ризница Саборне цркве"

2/12

Изложба "Ризница Саборне цркве"

3/12

Камена крстионица наручена за краља Петра II Карађорђевића

4/12

5/12

Ручни спомен крст Александра Карађорђевића

6/12

Икона Благовести сликара Уроша Кнежевића

7/12

Детаљ путира са ложицом кнеза Милана М. Обреновића

8/12

Престони крст старе Саборне цркве

9/12

Црквено Небо, детаљ балдахина са представом Свете Тројице, око 1845. године

10/12

Изложене црквене реликвије само су део блага из ризнице Саборне цркве у Београду

11/12

Прибор за миропомазање краља Петра I Карађорђевића, прва и друга половина 19. века

12/12

Детаљ иконе Света три Јерарха. прва половина 19. века

Руско-византијски стил, који се развија средином 19. века захваљујући академику Федору Григоријевичу Солнцеву, као комбинација фолклорног наслеђа из даље прошлости са елементима хришћанства и духовности преузетих из византијског културног круга, утицао је на национални стил у Србији и одразио се и на богослужбене предмете:

„Сонцев је за једну прилику радио сребрни сервис који је израдила чувена руска радионица Сазиков за венчање једног великог руског кнеза. То су први радови руског – византијског стила у сребру што прелази на литургијско посуђе. Овде можемо видети Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновић“.

У Ризници Саборне цркве налазе се предмети који потичу од касног 17. до првих деценија 19. века када је стара Саборна црква срушена (1836) да би данашња била сазидана:

„Увод у ову нашу изложбу је Престони крст на коме стоји 1657. као година његовог настанка и обликовања. Кнез Милош Обреновић поклонио је овај и још један грчки крст старој Саборној цркви. После Другог српског устанка Милош обнавља цркве и вероватно су тада ови крстови постали део црквеног инвентара. Сачуване су и бројне књиге, а једна од најдрагоценијих је Грчко јеванђеље које је 1728. штампано у венецијанској штампарији Николаса Сароса“.

Грчко Јеванђеље старе Саборне Цркве, оковано са десет парчади сребра, штампано у Венецији 1728. године

Саборна црква – симбол националног идентитета

Историчар уметности, проф. др Игор Борозан, који је приликом израде монографије био задужен за архитектуру и сликарство, наглашава да је Саборна црква уобличена средином 19. века које можемо назвати херојским добом младе српске државе:

„Тада српска држава исказује свој полет у складу са јачањем кнежевине, деосманизацијом, модернизацијом, еманципацијом, верским, духовним слободама којима граби и српска црква и држава. Саборна црква је била симбол верских слобода и националног, верског и духовног идентитета српског грађанства. Својим високим звоником манифестовала је духовну и националну слободу. Од почетка је конституисана као верски и национални споменик - храм славе, превасходно богослужбени простор али и национални пантеон“.

Саборан црква је мајка цркава у 19. веку и кроз читав 20. век.

„То је црква кроз коју се преламају, не само црквена уметност и духовност, црквено појање и музика, него и многоструки сложени, верски, династички, национални односи. Она је најјавнији простор у 19. и 20. веку у нашој престоници, самим тим је толико важна за разумевање односа који надилазе саму уметност“, наглашава Борозан.

Црква Светог Саве на Савинцу, прва задужбина Милоша Обреновића - Sputnik Србија, 1920, 26.11.2023

КУЛТУРА

Како је Милош уснио победу над Турцима, па је на месту где је заспао - никла црква

26 Новембар 2023, 12:48