Тешка западна артиљерија у опасној зони и снажан одговор Кине: Америка пали нови фитиљ – на Истоку

Учестало звецкање оружјем у Тајванском мореузу и Јужном кинеском мору део је процеса јачања америчког војног присуства, тактике опкољавања Кине и ширег плана у коме Тајван и Јужно кинеско море могу да буду узроци значајних потреса, па чак и отворених војних сукоба у том делу света.

Да ли су Тајвански мореуз и Јужно кинеско море ново кризно жариште у свету – веома могуће судећи по војним активностима у последњих неколико месеци, али и дана.

Према последњим вестима из Пекинга, кинеска народноослободилачка армија налази се у сталном стању борбене приправности, након што су амерички и канадски војни бродови прошли кроз Тајвански мореуз. Али и не само због тога, у Јужном кинеском мору, прошле недеље, Филипини су извели заједничко патролирање водама које су предмет спора са Пекингом, прво са морнарицом и авијацијом САД, а након тога, по први пут и са Аустралијом.

Тешка сила у Јужном кинеском мору

Одговор из Пекинга био је слање борбених авиона и пловила ка Тајвану. Како су саопштиле власти у Тајпеју, од недеље, 26. новембра у шест ујутру до понедељка, 27. новембра у шест ујутру забележено је седам прелета кинеских борбених авиона, од којих су два прешла линију идентификационе зоне тајванске противваздушне одбране.

Према речима спољнополитичког коментатора и новинара Борислава Коркоделовића, ради се о ширем плану САД, које уз помоћ савезника покушавају да опколе Кину. У прилог томе иде и чињеница да је Вашингтон недавно постигао споразум са Филипинима о отварању још четири војне базе у тој бившој америчкој колонији, чиме ће број америчких база на Филипинима бити удвостручен. Осим тога, две нове базе биће директно окренуте ка Тајвану, док ће се трећа налазити у непосредној близини острва Спратли, које је предмет спора између Пекинга и Маниле и где је Кина изградила низ вештачких острва.

Кина сматра, на основу историјских извора, да јој Јужно кинеско море припада и због тога је спору са неколико земаља које такође излазе на то море – Брунеј, Индонезија, Малезија и Филипини. Парадоксално, истиче наш саговорник, и Тајван сматра да Јужно кинеско море припада Кини.

„Откада је на председничким изборима на Филипинима победио Фердинанд Маркос Млађи, син бившег диктатора Фердинанда Маркоса, Филипини су нагло почели да се приближавају Вашингтону, користећи као повод спор који са Пекингом имају у Јужном кинеском кору. То се јако добро уклапа у америчку политику својеврсног опкољавања Кине“, напомиње Коркоделовић.

Концепт опкољавања Кине

За разлику од Барака Обаме, који је прокламовао америчко ослањање на Азију, Џозеф Бајден, његов потпредседник, отишао је корак даље и настоји да примени хладноратовски концепт опкољавања или „обуздавања“ Кине.

„Али, пошто су САД заузете ратом у Украјини и ратом Израела и Хамаса на Блиском истоку, питање је колико могу да се носе са Кином или евентуално са Кином и Русијом. Зато Бајден настоји да мобилише што је могуће више савезника и зато су ту, уз Филипине, и Аустралија, Јапан, Јужна Кореја и Канада. Бајден има амбиције и према Вијетнаму. Настоји, значи да активира билатералне везе, где Филипини играју важну улогу“, објашњава Коркоделовић америчку тактику.

Уз јачање америчких војних потенцијала на Филипинима, јачање америчког војног присуства у Аустралији и Јужној Кореји део су ширег плана у коме Тајван и Јужно кинеско море могу да постану ново кризно жариште, сматра наш саговорник.

Критично пред изборе на Тајвану

Што се самог Тајвана тиче, инциденти ће бити све чешћи како се буде приближавао 13. јануар, када су на Тајвану заказани председнички избори, сматра Коркоделовић.

„Ови избори се са значајном пажњом прате и у Пекингу, и у Вашингтону, и у азијско-пацифичком региону. Могућност нове кризе је све извеснија и после избора, с обзиром да значајне шансе да однесе победу има Вилијам Лаи, бивши потпредседник садашње председнице, који ће наставити, па чак и ојачати садашњу сепаратистичку политику коју је постепено градила садашња шефица режима у Тајпеју Цаи Јингвен“, истиче Коркоделовић.

Два разарача, један амерички и један канадски, прошла су кроз Тајвански мореуз, како је из штаба Седме флоте саопштено, коридором који је ван територијалних вода било које државе, у складу са међународним правом. Међутим, да су се кинески ратни бродови којим случајем појавили тако близу америчких обала, вероватно би се догодила криза слична Кубанској кризи из 1962, сматра Коркоделовић.

„Поједини кинески експерти указују да пролазак бродова кроз Тајвански мореуз јесте регулисано међународним правом, али што се тиче проласка трговачких бродова и не морају да се примењују и нису изричите када се ради о ратним бродовима“, објашњава Коркоделовић.

Према кинеским изворима, такво понашање САД само компликује ситуацију, закључује Коркоделовић.