НАТО неће поштовати своју одлуку о смртоносном оружју за Украјину

То што је НАТО усагласио план помоћи Кијеву за идућу годину искључивши из њега испоруке смртоносног оружја у пракси неће ништа значити – западни војни блок ће заобићи сопствена правила и наставиће да „пумпа“ Украјину „убојитим“ оружјем, упозоравају руски експерти.

Према речима руског експерта Александра Михајлова, НАТО је искључио испоруку смртоносног оружја из помоћи Украјини за 2024. године, али ће земље алијансе моћи да снабдевају Кијев оружјем у оквиру билатералних споразума.

Уосталом, објашњавају војни стручњаци, НАТО као организација не може ништа ни да испоручи, јер нема војна складишта, нити производне погоне. НАТО је бирократска структура, па оружје могу да испручују само земље - чланице алијансе: САД, Немачка, Француска и друге.

„Нико не спречава Украјину да склапа билатералне споразуме са земљама-чланицама НАТО-а и купује оружје од њих под контролом алијансе. Осим тога, сећамо се како је несмртоносно оружје прво испоручено Украјини - Запад нам је говорио да је забринут за безбедност Украјине, a онда су почела да пристижу ‘џавелини’, стигли су ХИМАРС-и. И постало је јасно да је то ‘семе’ - почнећемо да снабдевамо несмртоносним оружјем, а онда ћемо прећи границу и почећемо да испоручујемо смртоносно оружје. Штавише, подсетићу да је снабдевање Украјине убојитим оружјем почело пре почетка специјалне војне операције, најмање годину дана“, каже Михајлов.

Вест да НАТО обуставља испоруке смртоносног оружја „као део програма подршке Украјини за 2024. годину обелоданио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто. Према његовим речима, таква клаузула је уклоњена из програма јер је Будимпешта на томе инсистирала.

„Ово није наш рат“, резимирао је мађарски министар.

Сијарто је рекао да Будимпешта инсистира на обустављању испорука смртоносног оружја Кијеву, јер би „такав корак могао да створи ризик од ескалације“.

Вест да НАТО обуставља испоруке смртоносног оружја „као део програма подршке Украјини за 2024. годину обелоданио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, истичући да је Будимпешта на томе инсистирала

© AFP 2023 / JOHN THYS

Европа све уморнија од Украјине

Међутим, Михајлов сматра да ће се испорука оружја Украјини, вероватно, наставити, али ће један број земаља преиспитати своју војну помоћ.

„Мађарска отворено забија ‘клин у точкове’ кијевског режима. Она једноставно изражава жеље свих европских земаља НАТО-а, јер није само Мађарска уморна од украјинског сукоба, уморна је и цела Европа. Од тога профитира само једна земља – Сједињене Државе, а делом и Велика Британија, јер се налазе иза „велике баре“ тј. нису у заједничком географском простору са Украјином. Дакле, најмање их погађају последице рата“, каже експерт.

Према његовим речима, земље са којима се Украјина граничи, пре свега - Мађарска, Словачка и Румунија су заинтересоване за окончање сукоба и повратак дијалогу са Русијом. Чак су се и русофобични Пољаци „заситили Украјине“ и најавили да више неће испоручивати оружје тој земљи.

„Генерални секретар Столтенберг напрестано говори да је неопходно да се Украјина прими у НАТО – штавише, да је то требало још прекјуче урадити, али пошто нису прекјуче, онда хајде барем прекосутра. Али, чињеница је да он никога не прима у НАТО. Када генерални секретар каже или у име целог НАТО-а изјављује да НАТО неће испоручивати оружје, онда НАТО и неће то радити, али одређене земље-чланице НАТО-а и то практично све испоручују оружје Украјини и наставиће да је снабдевају...“, каже руски експерт Ростислав Ишченко.

Дакле, упркос томе што је Мађарска блокирала снабдевање Украјине смртоносним оружјем, НАТО чланице ће највероватније наставити да подржавају Оружане снаге Украјине, али ће се обим испорука постепено смањивати, јер се, између осталог, војна складишта већине западних земаља постепено празне, сматрају експерти.

Европа плаћа, Америка профитира

Западне земље и даље покушавају да у јавности одрже слику консензуса по питању испоруке оружја и подршке Кијеву, али експерти напомињу да је важно знати да се питања подршке Оружаним снагама Украјине не решавају ни у Бриселу, ни у Лондону, па чак ни у Берлину, него у Вашингтону. Међутим, чак и међу Американцима постоје неслагања око овог питања.

„Вашингтон пост“ пише да је најбоље чувана тајна о војној помоћи Кијеву то што се највећи део новца троши у Сједињеним Државама и уопште не иде у Украјину.

Заправо, та средства се користе у САД за производњу новог оружја, којим се замењује старо. Застарело оружје се потом шаље у Кијев. Од суме од 68 милијарди долара, коју је Конгрес одобрио од почетка конфликта у Украјину, 90 одсто је остало у Америци.

Наоружавање Украјине оживљава америчку војну производњу на много начина. На пример, САД подстичу западне савезнике да поклањају старо наоружање како би купили модерне системе произведене у САД. Тако је, рецимо, Пољска послала 250 совјетских и немачких тенкова у Украјину и потписала уговор вредан 4,75 милијарди долара за куповину 250 тенкова „абрамс“.

Дакле, све се своди на то да Европа плаћа, Америка зарађује, а Украјина ту цену, пре свега, плаћа животима људи и урушавањем сопствене економије.

Ишченко напомиње да ће НАТО наћи начина да заобиђе процедуре за подршку Украјини, као што је и ЕУ то учинила, када је Мађарска блокирала пакет помоћи ЕУ Украјини од 50 милијарди евра, уз образложење да је „очигледно да Кијев неће победити Москву”.

„Шта је Европска унија одмах урадила? Да би заобишли ову блокаду, обратили су се националним владама како би оне, на свом нивоу, одлучиле да одвоје ту исту суму новца – да између себе поделе ту суму од 50 милијарди. Сада ће бити питање да се договоре ко ће колико издвојити. Мађарска не може да блокира одлуку Немачке колико ће пара издвојити, али може ЕУ“, објаснио је Ишченко.

Амерички медији признају да Запад није у стању да се такмичи са Русијом у производњи оружја, док западни званичници оцењују да ниједан систем наоружања који је испоручен Украјини није обезбедио Кијеву значајну надмоћ на бојном пољу.

Мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто је ове недеље изјавио да су министри спољних послова чланица НАТО-а на свом састанку у Бриселу признали да је контраофанзива украјинских снага против руске војске пропала, није испунила њихова очекивања и донела је резултате много мање од оних на које су рачунали, док је руски министар одбране Сергеј Шојгу прецизирао да су украјинске снаге су за пола године контраофанзиве изгубиле преко 125.000 људи и 16.000 јединица наоружања.

С друге стране, очигледно је да су се и наде украјинског председника Владимира Зеленског о уласку Украјине у НАТО распршиле, пошто је у једној од последњих изјава изразио сумњу да ће његова земља икада ући у ту алијансу, док поједини украјински политиколози тврде ће нестабилност западне подршке приморати Украјину да промени став о решавању сукоба са Русијом, те да су украјински политичари већ почели да припремају народ на могуће мировне преговоре са Москвом, које је Кијев до сада одбијао.