НБС има рекордне резерве злата од 39,5 тона

Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Никола Драгашевић изјавио је да су девизне резерве Србије на крају октобра износиле рекордних 24,4 милијарди евра и да централна банка има и рекордне резерве злата од 39,5 тона које су вредне између 2,3 и 2,4 милијарде евра.

"Посебно динамичан раст тих златних резерви забележен је у претходних 11 година и оне су повећане 2,5 пута количински, а готово четири пута у вредности с обзиром да су 2012. оне износиле око 0,6 милијарди, а сада износе 2,4 милијарде евра", казао је он Танјугу.

Драгашевић је навео и податак да Србија сада има више од 3.000 полуга злата, док је 2012. у трезорима НБС било свега нешто изнад 1.000 полуга.

Према његовим речима, централна банка Србије је у претходних 11 година повећала своје златне резерве на међународном тржишту, али и из домаће производње.

Вицегувернер је додао и да потражња за златом на глобалном нивоу, последњих година расте, јер је, како истиче, злато добар чувар вредности и да у инфлаторним периодима тај племенити метал добија на значају, односно на својој вредности.

"Сваки пут када постоји повећана неизвесност, а у претходне четири године, почевши од 2020, било је много криза једна за другом, злато добија на вредности. Живимо у амбијенту повећане глобалне неизвесности, па је стога очекивано да злато добија на вредности", казао је он.

Навео је и да је 2022. година била је рекордна када је реч о потражњи централних банака и њихових куповина злата и да су ти трендови и у овој години настављени, што је потврдио и последњи квартал.

Драгашевић је појаснио и да се када се прича о централним банкама и златним полугама, мисли о монетарном злату које треба да задовољи највише стандарде квалитета, односно финоће или чистоће које морају бити минимално 99,5 процената злата у полигма, док је у НБС-у квалитет тих златних полуга виши, тачније у тим златним полугама има 99,99 одсто злата.

На питање да ли би грађани требали размислити да штеде на овај начин, вуцегувернер каже да НБС и гувернер увек инсистирају на томе да никада не дају препоруке, јер одлука о инвестирању или депоновању одређених депозита на штедњи је индивидуална одлука сваког појединца.

"Ми транспарентно дајемо податке о томе шта је доступно од инвестиционих алтернатива, какве су предности и ризици различитих инвестиционих алтернатива улагања, било да је реч о штедњи, о инвестирању у злато, некретнини или неки други облик активе. Јако је важно да грађани, када доносе своју индивидуалну одлуку, имају у виду све предности и ризике тог улагања", нагласио је саговорник Танјуга.

Додао је да је динарска штедња исплативија и у кратком и у дугом року у односу на штедњу у девизама.

Он је навео и да кризе поверења грађана у банке више нема зато што је, како истиче, наш банкарски систем изузетно стабилан и високо ликвидан, а то значи да има довољно средстава да одмах одговори на било који захтев за повлачењем депозита.

"Имамо једну стабилност финансијског сектора у претходној деценији и зато је све веће поверење и штедиша за улагање у домаћим банкама.То потврђују и подаци о девизној, тако и о динарској штедњи. Динарска штедња је прешла противредност од једне милијарде евра, док је девизна штедња на нивоу од 14,2 милијарде евра", казао је он.

Драгашевић је навео и податак да је у последњих седам година, од 2017. године, НБС нето купила више од 8,5 милијарди евра, како би спречила претерано јачање динара и одржала стабилан курс.

"Стабилност девизног курса је важна за извесност пословања у домаћем окружењу, за различите сегменте економије, али и за монетарну стабилност. Имали смо примере различитих земаља које су у амбијенту повећене увозне инфлације, имале девалвацију своје валуте, па инфлација прешла и 20 одсто у њиховом случају", казао је он.

НБС, како је истакао, није то дозволила ни 2022. када су били повећени депрециацијски притисци, те је одржана та релативна стабилност курса што је важно за одржање финансијске стабилности како се слабљење валуте не би прелило на такозвани кредитни ризик, односно да грађани имају веће обавезе отплате својих кредита који су евроиндексирани.

"Ми сада имамо ниво од око три одсто проблематичних кредита што је на нивоу рекордно ниског нивоа. Дакле та релативна стабилност курса динара важна је и за монетарну и финансијску стабилност, односно за стабилност цена и домаћег банкарског и финансијског система", казао је он.