Вече посвећено редитељу Јагошу Марковићу: Позориште је за мене безбедан храм од недаћа света

На Великој сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду синоћ је одржан специјалан програм посвећен недавно преминулом позоришном редитељу Јагошу Марковићу (1966 - 2023).

Вече није било у форми комеморације одржане крајем септембра у београдском Народном позоришту, већ су драмски уметници изводили одломке из Марковићевих представа, а посебно изненађење је било гостовање певачица Терезе Кесовије (Хрватска) и Амире Медуњанин (Босна и Херцеговина).

Први је на сцену изашао Марко Јанкетић и извео монолог из представе „Путујуће позориште Шопаловић“.

Весна Тривалић, Јелисавета Сека Саблић и Драган Мићановић извели су делове из комада „Врат од стакла“, а Сања Марковић из представе „Чудо у Шаргану“.

Глумица Анита Манчић извела је одломак из медитеранске комедије „Филумена Мартурано“ Едуарда де Филипеа, у копродукцији Центра за културу Тиват и Градског позоришта Подгорица.

Јагош Марковић

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Небојша Бабић

Хвала позоришту

Мултимедијални програм обухватио је инсерте из Марковићевих телевизијских гостовања.

„Одрастао сам у позоришту и у њему оседео. Остајем захвалан за све што ми је дало и за уточиште које ми пружа. Као храм безбедан од недаћа света. У њему је увек исто, константно присутан ред и поредак. Када почне проба сви ми међу собом знамо и које генерал и ко је водник. Где год радио и у ком год времену, позориште има своју гравитацију и увек ме води ка правим вредностима. Хвала му!”, говорио је Јагош Марковић.

На снимцима из многих ТВ гостовања, Марковић је приповедао о својим почецима, још док је био студент, како је био опчињен представама „Чудо у Шаргану“ у режији Дејана Мијача или „Драга Јелена Сергејевна“ Горчина Стојановића, пренео је Танјуг.

Подсетио је да је за режију комедије „Богојављенска ноћ“ Вилијама Шекспира у ЈДП-у освојио престижну награду „Бојан Ступица“:

„Ја сам ту због публике, или можда и нисам. Чињеница је да режија не постоји без свих осталих сарадника, од глумаца, преко костимографа, сценографа, писаца, техничког особља. Позориште може без сваког од нас, али ми не можемо без позоришта“.

Глумица Јелисавета Сека Саблић говори одломке из представа Јагоша Марковића

© Tanjug / Марко Ђоковић

Љубав, машта и одговорност

Уметнички директор ЈДП-а Горчин Стојановић је истакао чињеницу да су Јагошеве представе „саздане од емоција, маште, љубави и одговорности“.

Током спремања представе „Антигона“, коју је Марковић желео да ради у ЈДП-у, али је на крају ипак реализовао у матичном Народном позоришту, Горчин Стојановић му је открио једну посебну музику – „мелодију идеалну за 'Антигону'“, што је био увод за гостовање Амире Медуњанин са песмом „А што ћемо љубав крити“ која је Јагоша опчинила.

Јагош се, са великог платна, присећао и својих успешних представа које је реализовао у ЈДП-у – „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића, где је похвалио покојног Небојшу Глоговца, „Скуп“ Марина Држића, „Уображени болесник“ од Молијера, „Говорница“ по сопственој драми и чувене „Кате Капуралица“ у Народном позоришту Сомбор са којом је доживео велики успех:

„Трудио сам се увек да ми представе буду другачије, да се не понављам, да не режирам стално једну те исту представу. Тужно ми је кад од својих колега видим да раде једно те исто, цео живот једну исту представу“.

Моја посљедња и прва љубави

На крају вечери, публици се обратила управница ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић:

„Јагош је све радио са великим заносом. Музика га је јако инспирисала. Занос, музика, љубав, то је био Јагош. И зато вечерас је са нама, само због ове ноћи је дошла код нас, ваша, наша, Јагошева - Тереза Кесовија“.

Тереза Кесовија: Моја посљедња и прва љубави

© Tanjug / Марко Ђоковић

Тереза Кесовија је у отпевала „Пријатељи стари, гд‌је сте“ и „Моја посљедња и прва љубави“:

„Драги мој Јагоше, дивни мој пријатељу, добри човече, сви те волимо. Ево ту је твоја породица са тобом вечерас, све је у реду. Из наших срца никада нећеш изаћи“.

На крају је на платну пуштена серија фотографија из живота драмског уметника, уз емитовање песме „Земљо моја“ Кемала Монтена.

Током овог месеца је у ЈДП-у уприличен „Јагошев новембар”, а на репертоару су биле Марковићеве представе „Путујуће позориште Шопаловић” и „Чудо у Шаргану” Љубомира Симовића, „Тако је ако вам се тако чини” Луиђија Пирандела и „Врат од стакла” Биљане Србљановић.

Последња представа коју је режирао јесте комедија апсурда „Ћелава певачица“ румунско-француског писца Ежена Јонеска, у продукцији Центра за културу Тиват у јулу ове године, која је недавно први пут гостовала у Београду на малој сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта.