Није Џејми Оливер него Миро из Србије: Сармом покорио север Европе – од наших јела падају у транс

Трбухом за крухом кренуо је из Србије на Запад, био помоћни радник, прао судове у Алпима на 2.300 метара надморске висине, а онда схватио да други нису бољи од њега. Почео је да кува. Српским јелима завео је север Европе. Миро Доцић не сања да постане Џејми Оливер, сања да послужи сарму са домаћим киселим купусом и укусним месом из Србије.

„Кување је за мене било – супа из кесице. Али кад сам се вратио са рада у Аустрији, рекао сам, дај да пробам. Пробам ово, добро је, пробам друго, исто. Почело је од прженица и најједноставнијих колача. Данас ми делују једноставно, али у то време ми је било изазов. Пробао сам, кувао, било ми је много лепо како се људи осећају док једу моју храну“, каже овај кувар и на почетку разговора објашњава суштину свог посла и хобија.

Мирова кухиња освојила је кориснике друштвених мрежа у Србији, а ми смо га пронашли у ексклузивном хотелу код Луцерна.

Почетак у Аустрији…

Он није само кувар, Миро је и путник. Почео је да ради са непуних 20, данас има 34 године, а напутовао се за три живота. Обишао је скоро све земље на северу Европе калећи занат. Рад у Аустрији, каже, био је пресудан. Једно време кувао је и у Београду, а онда се преселио у Немачку, у Лајпциг, мучио се, ништа их није разумео.

„Затим сам радио у мало озбиљнијим кухињама, где сам имао више шансе да учим, енглески ми је био савршен. Кувао сам у Лондону, затим поново у Аустрији. У Норвешкој су, на моју срећу, биле мало озбиљније кухиње, мајстори који су каријере изградили у Мишленовим звездицама, добро су познавали храну и зачине“.

Од српских јела падају у транс

Имао је кувар Миро на почетку каријере велику срећу да ради и у Швајцарској, ту је упознао човека који је био шеф кухиње преко 20 година, покупио је његове савете и тајне.

Каже да се кухиња севера Европе на разликује много од наше. Једина разлика је ким, који Србима није омиљен, али у све, као и код нас, иде много лука, много белог лука. Ипак, од српских јела гости падају у транс.

„То је најлакше урадити са јелима као што је паприкаш, наш домаћи пасуљ, пребранац, лудују за салатама од печених паприка и нашим празничним јелима. Људи једноставно не могу да одоле, морају да једу“.

Нема сарме без купуса и меса из Србије

Међутим, ова чаробна јела прави само повремено, њихово убацивање на меније на северу Европе није могуће, јер није могућ приступ састојцима као што су наши, домаћи.

„Понекад направим сарму, али не може да буде исти укус, немаш домаћи купус, немаш месо какво треба, овде је месо мало другачије. Иако је њима све супер, мало је лично разочарење, пошто није као код куће“, каже и додаје да, иако су му доступне све намирнице овога света, једва чека да дође кући, на мамину и татину кухињу.

Миорвом купусу са јунетином нико не може да одоли

© Фото : Спутњику уступио Миро Доцић

Хлеб као највеће задовољство

Талентовани кувар пореклом је из Бањалуке, рођен је у Словенији, а одрастао у околини Шапца. У Свим крајевима из којих вуче корене најважније јело је хлеб наш насушњи. А Миро и хлебом осваја. Каже да нема већег задовољства него кад човек сам испече хлеб.

„У свим бољим пекарама имају хлеб од киселог теста, али највеће задовољство је у томе што буквално код куће мораш сам да пратиш напредак, да будеш сваки дан, макар на 10 минута присутан код свог стартера, квасца који се природно развија. Мораш да пазиш на њега. Кад од тога успеш да направиш хлеб који је бар два пута бољи од било ког куповног, осећај је феноменалан!“.

Миро кува и на послу и код куће. Живи сам, а од тога велику корист имају комшије у Швајцарској и његове колеге, не може да поједе све што спреми.

„Често правим пите са свим могућим састојцима, посебно са сиром. Понекад и не кажу колико је лепо, али се увек разграби. Да ли су превише поносни да кажу да је наша храна изузетно добра, не знам, али све што сам направио нестане. Много је рећи за пола сата“.

Мирова чувена ролована свињетина

© Фото : Спутњику уступио Миро Доцић

Рецепти за које имате све што треба

Мирови рецепти су хит на мрежи X, Тик Току, на Инстагарму (Мета - екстремистичка организација забрањена у Русији), а однедавно има и Ју Тјуб канал. Иако је пуно кувара који пласирају рецепте, његови маме једноставношћу. Све што прави, није тешко. И што је најважније, сви састојци су познати, као и зачини.

Миро каже да прилика готово увек одређује јеловник. Сезона слава је у току, ближе се и новогодишњи и божићни празници, али то, каже, не значи да треба да се истрошимо више него обично.

„Најлепши делови свињетине су и најјефтинији, свињски стомак, пауфлек и бут. Ако спремите како треба, уз добре зачине и праву температуру, биће феноменалног укуса, а количина ће бити и више него довољна. Управо сам на мрежама представио сјајно јело, а потребан је само свињски пауфлек и биљке“.

Нахраните оне које волите

Кад други говоре о кувању у видео клиповима све звучи једноставно, али они који морају да кувају сваки дан, не доживљавају кухињу романтично. Међутим, Миро каже да се треба ставити у туђе ципеле и све ће бити другачије.

„Ако имате партнера, децу, пријатеље, морате да знате да и они раде по цео дан, тешко им је. Ставите се у њихову перспективу, дођете, а сто је већ спреман. Ваше је само да седнете и да једете. За мене је то невероватан осећај. Некоме можете поправити дан на једноставан начин, нахраните га“.

У ресторан само по препоруци

Наш саговорник напорно ради да би остварио свој главни циљ, отворио свој ресторан, прво у Швајцарској. У Луцерну и околини живи највише људи са Балкана, они га често контактирају. Траже да кува за њих. Крајњи циљ је ресторан у Србији.

„Не би то био баш ресторан са местима за седење, већ храна по поруџбини. Има много људи који пролазе, није им тешко да сврате и покупе свој тањир са храном. План је да отворим ресторанчић који може да ради доставу, а посебно за славе и весеља“.

На крају, кувар Миро даје и два важна савета везана за храну:

„Не идите у ресторане звучних имена, само у оне по препоруци рођака и пријатеља. Што мањи ресторан, а дужи ред испред њега, знајте да ће нешто добро бити унутра. Немојте да имате грижу савести ако не кувате сваки дан, два пута недељно је сасвим довољно да останете у форми и да усрећите оне које волите“.