Запад прави кључну грешку: Уцењују Србију - лако може да се деси да остану без ње

Охридски споразум послужио је као стратешко средство да се Србија примора да призна Косово, јер се сматра да Србија нема другог избора осим пута ка ЕУ. Ту је грешка, јер ако овај споразум заврши у поглављу 35 који је део приступних преговора Србије и ЕУ, Београд може да се окрене сарадњи са Кином, Русијом, Азијом, каже Зоран Миливојевић.

Савет ЕУ предложиће највероватније Европској комисији да се у преговарачки процес са Србијом, односно у поглавље 35 које се односи на нормализацију односа Србије и Косова и Метохије, уврсти Охридски споразум, који Београд није прихватио.

Охридски споразум као стратешко средство

Дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић каже да, ако се то деси, онда је потпуно јасно да је примена Охридског споразума био стратешки циљ ЕУ према Србији.

„Уколико би се десило да се тај споразум угради у ово поглавље преговарачког оквира ЕУ са Србијом, то би дакле значило практично де факто признање Косова. За нас би то, наравно, било неприхватљиво и отворило би питање наставка даљих преговора са ЕУ,“ изричит је наш саговорник.

Овај предлог има елементе, не само уцене, већ личи и на очајнички потез Запада да нас по сваку цену натера да признамо Косово као државу, уверени, да се нећемо одрећи европског пута.

„Идеја и намера да се преко Охридског споразума обезбеди признање Косова од стране Србије је очигледно постала централна стратегија и директно условљавање наших приступних преговора. Дакле, више није спорно да је за улазак у ЕУ, већ и за наставак приступних преговора, питање, то јест, признање Косова услов Запада,“ напомиње Миливојевић.

На ово треба гледати као на стратегију која је очигледно од почетка појављивања Охридског споразума ишла ка овом, а све би требало повезати и са одласком ове европске администрације са власти која пошто-пото жели да оде са решеним овим питањем.

„Пошто истиче време и све су ближи избори за ЕП, а улази се и у председничку кампању у Америци, све се ово поклапа са оним што је речено почетком године да косовско питање мора да се реши до краја ове године,“ подсећа наш саговорник.

Међутим, Миливојевић не миси да би наше одбијање да прихватимо ову опцију која нам се намеће у потпуности раскинуло наш пут ка ЕУ, истичући да има више опција и поља на којима можемо да наставио сарадњу попут економије, образовања и тако даље, али и да имамо опцију да се окренемо другима.

Србија има одступницу

Уколико би дошло до тога да преговори са ЕУ буду доведени у питање, Србији би то значајно створило већи простор сарадње са другим земљама ван ЕУ. Сигурно је да би се та динамика сарадње подигла на више степен него што је сада. И ту мислим на Кину, Русију, Индију, Африку и Азију и све који нису чланови ЕУ. Сви они стратешки споразуми о слободној трговини, рецимо са Русијом, Кином и осталим би били и те како на снази, и далеко проходнији него што је то случај сада. Такође, отвориле би се и могућности Србији да сарађује са другима по свим линијама и политичким и економским,“ наводи Миливојевић.

По његовим речима, јасно да су Србији национални интереси пречи од било чега, и да нема сумње да, ако буде морала да одлучује, да се зна за шта ће одлучити.

„Немојмо заборавити ни колику улогу Србија има за ЕУ у овом региону“, закључује Миливојевић.

На могућу нову уцену ЕУ осврнуо се и српски председник Александар Вучић који ипак верује да до овакве измене неће доћи јер како је рекао то би затворило европска врата за Србију.

Он је подсетио да постоје ствари које су речене и шта од свега из Охридског споразума хоћемо да имплементирамо, а шта не. Ако ставе да је чланство Косова у УН део поглавља 35, онда је јасно да не желе Србију.