Заоштравање у Придњестровљу: Удар на миротворце који чувају животе 250 хиљада Руса

Захтев Молдавије да се руски контигент повуче из Придњестровља није реалан. Прво, Кишињев не контолише ту територију, па о томе и не може да одлучује. Друго, то би довело до озбиљне дестабилизације у региону, а осим тога Москва је одговорна за безбедност скоро 250 хиљада Руса који тамо живе и обавезна је да штити животе својих грађана.

Руски експерти су сигурни да ће руски миротворци наставити да испуњавају своју функцију у Придњестровљу и то се не доводи у питање, али прозападне молдавске власти упорно на томе инсистирају. Последњи у низу који је позвао на повлачење руске војске из Придњестровља је вице премијер и министар спољних послова и европских интеграција Ника Попеску, који истовремено тражи и ликвидацију складишта муниције у придњестровскоj Колбасни које чувају руски војници.

Експерти упозоравају да би повлачење руских мировњака из Придњестровља, у сенци невиђеног погоршања међународне ситуације, доласка америчких трупа у источноевропске земље и ситуације у суседној Украјини довело до ескалације и катастрофалних последица. Томе треба додати и да су кијевске власти спремале провокације и пребацивале војску ближе граници са Придњестровљем, а председник Украјине Владимир Зеленски је раније изјављивао да они руски миротворци у Придњестровљу, којима је живот мио, треба да га напусте. Такође, кијевски званичници су раније изјављивали и да је Украјина спремна да заузме Придњестровље уколико Молдавија то затражи. У јеку пропале украјинске контраофанзиве, Кијеву би одговарало да се отвори још један нови фронт како би „развукле” руске снаге, које су сада концентрисане на Донбас.

Редитељ, сценариста и продуцент Тигран Кеосајан оцењује да прозападне молдавске власти намерно заоштравају ситуацију око Придњестровља.

„Неодговорна западна политика довела је до тога да у ову причу не буде увучена само Украјина, већ и Молдавија. С обзиром на чињеницу да је држављанка Румуније - председница Молдавије Маја Санду – победила на микроскопском броју локалних избора, она има само један излаз - да појача агресивну реторику попут ‘кретања ка Европској унији’, ‘кретања ка НАТО-у’. Она је, свакако, привремени радник са потпуним одсуством било каквих мисли о добробити и нормалном животу свог народа. Мислим да ништа неће успети јер су ризици прилично велики“.

Иначе, Попеску је на састанку Савета министара спољних послова Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Пољској рекао да присуство руског контингента у Придњестровљу нарушава суверенитет и неутрални статус Молдавије. С тим у вези, сматра он, потребно је руске снаге безусловно повући са те територије и уништити складиште муниције, које „представља претњу за цео регион“. Оно мора бити ликвидирано по одговарајућим међународно признатим процедурама.

Молдавске власти упорно траже повлачење руске војске из Придњестровља, а такође и ликвидацију складишта муниције у придњестровскоj Колбасни које чувају руски војници

© Sputnik / Сергей Мамонтов

/

Уђи у базу фотографија

Молдавија и Украјина - полигон Запада за геополитичку конфронтацију са Русијом

Молдавија је у периоду од 1945. до 1991. била једна од република Совјетског Савеза, а независност је прогласила 1991. С друге стране, Придњестровље, где око половине становништва чине Руси, тражило је отцепљење од Молдавије, страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија придружити Румунији. Након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем, Придњестровље је практично постало територија коју не контролише Кишињев. Мала енклава, „прикљештена“ између русофобичних држава Молдавије и Украјине самоиницијативно је прогласила независност почетком деведесетих, али није призната у свету.

Тако су Молдавија и Придњестровље у такозваном замрзнутом сукобу од распада Совјетског Савеза и краћег, али крвавог грађанског рата који се десио 1992. Након увођења руских мировних снага у зону сукоба, крвопролиће је заустављено.

Док Придњестровље има блиске везе са Москвом и чак прижељкује да буде у саставу Русије, Молдавија, најсиромашнија земља у Европи, стреми ка европским интеграцијама и сарадњи са НАТО-ом, а власти гурају земљу у састав Румуније. Молдавска председница Маја Санду раније је сигнализирала да би у контексту украјинске кризе република могла да се одрекне неутралности и уђе у западни војни блок. Да је по вољи молдавских власти земља би била већ у НАТО-у, али се већина грађана томе противи. Ипак, Молдавија је прошле године потписала званични захтев за придружење ЕУ.

С друге стране, Молдавија је, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом.

Напад на складиште муниције би довео до катастрофе

Руске мировне снаге су уведене у зону придњестровског сукоба у складу са споразумом потписаним са Молдавијом 1992. године, зауставили су рат између молдавских и придњестровских снага и смирили ситуацију која је измакла контроли, па већ више од 30 година руски мировњаци обезбеђују мир и безбедност у региону.

У региону је такође стационирана и оперативна група руске војске која је одговорна за заштиту војних објеката преосталих из совјетског доба. Конкретно, њен задатак је да чува складишта у којима се налази преко 20 хиљада тона муниције, која је тамо однета након повлачења совјетских трупа из европских земаља.

Руски експерти кажу да су на складишта у Придњестровљу, која се налазе на граници са Украјином, украјинске снаге, које кубуре са наоружањем од почетка руске специјалне операције „бациле око на њих“.

Кеосајан каже да су и Кишињев и Кијев свесни ризика од директног напада на Придњестровље.

„Највеће складиште муниције у Источној Европи у Колбасни је минирано и то зна и НАТО, то знају сви. Дакле, ризици су заиста превелики... Може доћи до фаталне експлозије на складиштима оружја од које би дошло до снажних потреса и практично би прозори летели свуда у Европи, а ако би страдао и био рањен макар један руски миротворац то би, без сумње, довело до одговора (Москве)“, каже Кеосајан.

Ипак, Кеосајан је изразио наду да ће у целој овој причи превладати здрав разум.