Стручњаци упозорили на огроман притисак на економију Европе - може ли она то издржати?

Европа се и даље суочава са опасношћу од инфлације, геополитичких фрагментација и климатских непогода, док се истовремено врши успостављање зелене агенде која представља својеврстан и дуготрајан изазов, наводи се у часопису „Макроекономске анализе и трендови“.

У анализи „Структурне и цикличне турбуленције у Европи - како изаћи на крај са изазовима?“аутора Миладина Ковачевића и Катарине Станчић наводи се да после раста БДП-а Европе од 2,7 одсто у 2022. години, за 2023. ММФ предвиђа успоравање и раст од 1,3 процента, а затим благи опоравак у 2024. години.

Развијене економије ће, како се наводи, у 2023. години остварити раст од 0,7 одсто, а растуће 2,4 процената.

Највећи изазови Европе

Објашњено је да је прва половина 2023. године остала у знаку контракције енергетски интензивног сектора европске индустрије, пре свега Немачке, док је у услужно оријентисаним економијама (Португал и Шпанија) економска активност показала далеко боље перформансе, захваљујући опоравку саобраћаја и туризма.

Лична потрошња је била слаба широм целе Европе, инвестиције су се смањиле због повећаних трошкова задуживања, али је инфлација дефинитивно стављена под контролу, за шта су заслужна три фактора: пад цена берзанских производа, смањена домаћа тражња и пад краткорочних инфлаторних очекивања.

Према прогнозама ММФ-а, Европу и у трећем кварталу ове године очекује успоравање, праћено успоравањем услужног сектора, што ће се, паралелено са постојећим негативним околностима (монетарно пооштравање, висока задуженост итд) одразити у виду даљих притисака на економске перспективе.

У анализи се наводи да се Европа суочава са следећим изазовима: како подићи стопу раста, како изаћи на крај са климатским изазовима, како подржати дезинфлацију, како подићи продуктивност и како повећати понуду радне снаге.

Каматне стопе и препоруке ММФ-а

Између осталог се износи да се европско тржиште рада опоравило, и да је запосленост за један до два процентна поена виша у односу на период пре пандемије ковида 19, а да је раст номиналних зарада премашио раст инфлације у растућим европским економијама, где је она и била највиша.

Додаје се да неке банке већ почињу да спуштају каматне стопе, а да ММФ препоручује задржавање досадашњих строгих монетарних мера све док се инфлација не врати у оквире циљаних вредности.

Што се тиче фискалне политике у развијеним европским економијама, у анализи се наводи да је планирана фискална консолидација од око 0,85 одсто БДП-а у следећој години, а у растућим економијама 0,25 одсто и 0,72 процента у 2023. и 2024. години.

Према рачуницама ММФ-а,фискална консолидација од 2,5 одсто БДП-а у еврозони допринеће спуштању каматне стопе за 30-50 базних поена, а препоручује се да су консолидација и фискална штедња неопходне и у растућим економијама, али да ни те мере неће бити довољне за превенцију ескалације јавног дуга, пренео је Танјуг.