Писторијус схватио да није чаробњак који прави „леопарде“

Изјава немачког министра одбране Бориса Писторијуса да Немачка није савезник Украјине и да није у обавези да јој помаже у оквиру алијансе сугерише да је та земља уморна од тога како је „цеде“ Сједињене Државе, па чак и Европа, коју већ година храни.

Међутим, стручњаци истичу да није само Немачка уморна од подршке Украјини у прокси рату који је Вашингтон повео против Русије, него да су и друге европске земље на измаку снага због чега смањују испоруке оружја Кијеву.

Осим тога, руски стручњаци додају да се изјава немачког министра одбране може оценити и као сигнал да треба преиспитати помоћ Кијеву, јер та подршка не може бити неограничена. Другим речима, у контексту неуспеле украјинске контраофанзиве и тешке ситуације на фронту, изјава Писторијуса се тумачи као позив на ревидирање помоћи, која у актуелним условима треба да буде селективнија.

Чак и западни медији све чешће пишу да су савезници Украјине „уморни од рата“ и да би ускоро могли да размотре смањење помоћи. У САД нацрт закон о изјвајању више од 100 милијарди долара помоћи Украјини, Израелу и Тајвану није прошао процедурално гласање у Сенату, а америчко друштво је дубоко подељено по питању подршке Украјини. Истовремено, Берлин, главни европски партнер Кијева који по обиму помоћи заостаје само за САД, има много проблема са војном индустријом и економијом.

„Писторијус је рекао очигледну истину да немачка војна индустрија једноставно не може да изађе на крај са захтевима и поруџбинама Украјине. То јест, по његовом мишљењу, захтеви превазилазе праг могућности немачког војно-индустријског комплекса, а он није мађионичар, па да одједном створи хиљаду хаубица, и тенкова ‘леопард’ и другог наоружања... Писторијус је рекао да Немачка сада обнавља војне фабрике које су раније биле преоријентисане на цивилне производе, а тај процес није брз како би неко желео“, каже руски експерт Николај Топорнин.

Немачки министар одбране Борис Писторијус дистанцирао је Берлин од Кијева, истичући да „партнерство” између две земље не представља „савез” и жалећи се да је руска индустрија оружја, која је отпорна на санкције, отежала војну стратегију Украјине.

Према његовим речима, Немачка чини све што може да војно помогне Украјини, али производња оружја и муниције за Украјину је спорија од планираног.

Немачка није савезник Украјине, изјавио је немачки министар одбране Борис Писторијус

© AP Photo / Moritz Frankenberg/dpa

Траљаво јачање војне индустрије у Немачкој

Чињеница је да Немачка дуго није производила оружје, што је у великој мери последица историје послератне Немачке – после Другог светског рата Хитлерова армија Вехрмахт је укинута, земља активно демилитаризована и подељена на окупационе зоне. Tек десет година од окончања рата, у новембру 1955, основане су оружане снаге - Бундесвер, а производња оружја је обновљена. После распада Совјетског Савеза и завршетка Хладног рата Берлин је поново престао да обраћа пажњу на војну сферу, али су немачке власти поново промениле приступ том питању након почетка руске специјалне операције у Украјини, 24. фебруара прошле године. Тада је немачки канцелар Олаф Шолц одржао историјски говор о „промени епоха“ у немачкој спољној политици и најавио курс ка модернизацији немачке војске. Међутим, то није довело до значајних промена и до данас мало је урађено у области немачке одбране. Осим тога, Немачка још увек не испуњава циљ повеље НАТО-а за потрошњу на одбрану од два одсто БДП-а.

Чак и немачки политичари из владајуће партије указују на то да је реформа Бундесвера и „промена епоха“ пројекат великих размера за који је потребно време.

Немачка је годинама била економска локомотива Европе, док је данас прилично истрошена. Руски експерти оцењују да Европа постепено почиње да увиђа да су је Американци искористили искључиво зарад својих интереса и натерали је да уништи сопствену економију.

Све што се последњих месеци дешава у Европи, укључујући и разне изјаве познатих политичара о Украјини, јасно указује на то да нема јединства и да га никада није било.

Торопнин оцењује да је у Немачкој све мање оних који подржавају пружање војне помоћи Украјини, о чему власти морају да воде рачуна.

„Желим да кажем да је у Немачкој, и пре садашње ситуације, јавно мњење било подељено. Од свих великих земаља које пружају војну подршку Украјини, управо у Немачкој јавно мњење никада није било јединствено. Раније је 30 одсто становништва изражавало сумњу да Немачка треба да иде овим путем, а сада се повећао број људи који сумњају у пружање велике војне помоћи... Рекао бих да је данас 40 одсто за подршку, 35 је против, остали су неодлучни, немају јасан став, па владајућа коалиција почиње да маневрише“, каже Топорнин.

Европске земље одустају од помоћи Украјини

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова осврнула се на коментар немачког званичника о „савезнику“, сугеришући да је Писторијус „одмотао потпуно нови пар мокасина које је добио прошлог Божића и променио ципеле“, што је руска изрека која значи „променити став".

Очигледно је да су став према Украјини промениле и неке друге земље, те јој полако једна за другом окрећу леђа.

Русофобична Пољска, некада један од најчвршићих савезника Кијева, још у септембру је најавила да ће престати да испоручује оружје Украјини, након што је Кијев у недостатку новца покренуо судски поступак против Варшаве због ембарга Пољске на увоз украјинског жита, а пољски председник Анджеј Дуда је тада Украјину окарактерисао као „дављеника који је изузетно опасан јер може да са собом повуче и друге“.

Пољска, која се граничи са Украјином и која је транзитна земља за испоруке западног оружја у Украјину, до сада је била седми по величини војни и економски донатор Кијева, али је значајно смањила испоруке наоружања.

Пољска није једини сусед Украјине који је смањио подршку Кијеву последњих месеци. Крајем октобра, новоизабрани премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да Братислава „више неће испоручивати оружје Украјини“, рекавши да ће хуманитарне залихе бити једина подршка коју ће земља слати у будућности.

Такође, и Бугарска је на овој листи. Председник те земље Румен Радев ставио је вето на споразум са Украјином о испоруци оклопних транспортера. Према његовим речима, оклопна, теренска транспортна техника предвиђена за Украјину могла би да се користи за заштиту бугарске границе и пружање помоћи становништву у катастрофама и несрећама. Живот и здравље бугарских грађана треба да буду главни приоритет, нагласио је он, вративши документ на поновно разматрање у парламент.

Француске власти су одлучиле да са донација пређу на трговину, па више неће бити бесплатног оружја за Украјину. То јест, Париз „стеже каиш“ и више неће испоручивати оружје из својих арсенала, него очекују од Кијева да почне да купује ново оружје од француских предузећа, користећи средства намењена за то.

Вашингтон, највећи финансијер Кијева у овом сукобу против Русије, за сада је стопирао даљу помоћ украјинским оружаним снагама и управо је то био окидач да и друге земље крену истим стопама.

„Немци веома пажљиво прате шта се дешава у Вашингтону. Знамо да је сада најновији пакет помоћи Украјини вредан нешто више од 60 милијарди долара остао је ‘заглављен’ у Конгресу, a ако одлука не буде донета до 15. овог месеца онда га Украјина неће добити ове године, a Бог зна шта ће бити у јануару када се Конгрес врати после Божићне паузе. Тамо ће већ почети предизборна кампања, а републиканци и демократе ће учинити све да зараде поене. Чак ни у Сједињеним Државама, тако значајна војна помоћ, нема потпуну подршку. Људи се питају на шта иде новац?“, каже Топорнин.

Експерт додаје да је и Украјинцима у овом тренутку јасно да ће им сада бити теже, с обзиром да остају без подршке.

Руски стручњаци закључују да све ово не гарантује да ће брзо доћи до мировних преговора, али након одређеног времена, исцрпљивања ресурса, недостатка борбено спремних јединица, распада украјинске војске и вероватне политичке кризе створиће се услови за капитулацију кијевског режима. Русија ће ићи до краја, односно до извршења задатака који су постављени пре почетка специјалне војне операције.

Такође, одлука немачког министра одбране да нагласи да Кијев није савезник, када се посматра у светлу чињенице да и други „савезници“ одустају од помоћи Украјини, сигнализира, ако ништа друго, помак од некадашње реторике Запада о украјинској „европској будућности“ и изгледима за чланством у НАТО.

С друге стране, Москва је више пута истицала да војна помоћ западних земаља не слути на добро Украјини и само продужава сукоб. Истовремено, пошиљке са западним оружјем су легитимна мета руске војске.