„Циркон“, „калибар“, „оникс“ и „уран“ бране Арктик

Москва има снаге и средстава да одбије све претње у арктичком региону које се јављају због ширења НАТО-а и агресивне политике западних земаља према Русији, истичу руски експерти коментаришући упозорење команданта руске Ратне морнарице, адмирала Николаја Јевменова да су претње по безбедност Русије нагло порасле на Арктику.

Руски адмирал је истакао да је војни развој на Арктику неопходна мера за одбијање тих претњи. Према његовим речима, тренутно је у току планирана испорука савременог наоружања, војне и специјалне опреме руској флоти. Он је нагласио да су сви бродови и обалски ударни системи који улазе у састав руске морнарице носиоци најсавременијег ракетног наоружања, као што су ракета „циркон“, „калибар“, „оникс“ и „уран“.

Руски војни експерт Владимир Јераносјан констатује да се претња безбедности Русије повећала због приступања Финске у НАТО и планова Шведске да приступи тој алијанси.

„Финска и Шведска су чланице Арктичког савета, који се у великој мери претворио у конкурентску структуру у којој свака земља, на основу сопствених интереса, води апсолутно неадекватну политику и посматра Русију као претњу. Финска, на пример, ствара разне врсте наоружања, укључујући противбродске ракете ‘харпун’, а такође обучава специјалне снаге у Утију. Законски акти усвојени у земљи дозвољавају Финској да прошири своје присуство у арктичком региону и пренаоружа своје корвете“, каже Јераносјан.

Финска, држава од око 5,5 милиона становника, постала је 31. чланица НАТО пакта у априлу ове године, а тиме се удвостручила граница Русије и ове војне алијансе са 1.300 на 2.600 километара. Ова земља има 21.500 активних војника и велики број резервиста – чак 900.000. Жене такође могу добровољно да служе.

„Финци имају малу флоту, али сама чињеница да постављају противбродске ракете на бродове и дуж обале - иако немају излаз на арктичке воде - то довољно говори. Уосталом, те ракете имају одређени домет и могу да стигну до одређених циљева.Осим тога, постоје покушаји да се са Американцима направи договор о набавци најновијих ловаца Ф-35, а то је потенцијално велики уговор. Ловци би могли стићи већ 2027. То значи да се испод трупа и средишњих делова авиона могу наћи ракете ваздух-земља које би угрозиле наше инфраструктурне објекте у арктичком региону“, упозорава Јераносјан.

Шведска је такође одустала од дугогодишње посвећености неутралности приликом пријаве за придруживање НАТО, али за разлику од суседа, не дели границу са Русијом и још није добила коначно одобрење Мађарске и Турске за приступање алијанси.

„Што се тиче Шведске, тамо такође већ доносе одлуке о повећању војног буџета и јачању ловачке авијације. Као што знате, Швеђани производе прилично добре борбене авионе ‘грипен’, који такође могу представљати претњу за балтичке воде и Северну флоту“, упозорава експерт.

Москва има снаге и средстава да одбије све претње у арктичком региону које се јављају због ширења НАТО-а и агресивне политике западних земаља према Русији, истичу руски експерти

© Sputnik / Павел Львов

/

Уђи у базу фотографија

НАТО провокације на Арктику

Пре Шведске и Финске, већ је постојало пет НАТО држава и њених савезника на Арктику - Канада, Данска, Исланд, Норвешка и Сједињене Државе. Два нова савезника, иако не излазе на обалу Северног леденог океана, сматрају се арктичким земљама. Око 15 одсто Шведске и трећина Финске налазе се иза поларног круга у региону познатом као Лапонија, тако да се сада седам НАТО савезника супротставља Русији у региону.

Карактер активности НАТО-а на Арктику мења се од дефанзивне ка отворено офанзивној, упозоравају стручњаци. У октобру прошле године амерички председник Џозеф Бајден одобрио је нову америчку Националну стратегију за арктички регион, према којој Сједињене Државе намеравају да повећају свој утицај у региону у наредних десет година, а председник Војног комитета Северноатлантског савеза амерички адмирал Роб Бауер је у октобру ове године рекао да „НАТО треба да се припреми за сукоб на Арктику, узимајући у обзир могућности које Русија има у том региону“.

Јераносјан истиче да Русија има снагу и средства да одговори на ове изазове.

„Када се у Норвешкој појавио радиолокациони центар који обавља задатке НАТО-а, одмах смо приближили наше обалске ракетне системе ‘бал’. Инфраструктура руских трупа на архипелазима је ојачана. Откад је Сергеј Шојгу министар одбране у арктичком региону појавило се преко 750 објеката војне инфраструктуре како бисмо безбедно користили Северни морски пут, штитили наше луке и налазишта, пратили разна цивилна пловила и танкерске флоте у конвојима. Све се то развија”, навео је експерт.

НАТО је значајно појачао активности на Арктику, а НАТО за март 2024. планира највећу војну вежбу у историји региона под називом „Нордијски одговор“, у којој ће учествовати више од 20.000 војника Алијансе. Не крију се главни циљеви вежби - како координисати дејства арктичких чланица НАТО-а у сукобу са Русијом; како ефикасно уништити руску војну инфраструктуру у региону и колико дубоко снаге НАТО-а могу да ударе у Русију,

Русија - највећа арктичка сила

Русија је највећа арктичка сила - од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији.

Арктик је интересантан првенствено због својих природних ресурса, пре свега нафте и гаса и могућности транспорта робе дуж Северног морског пута, стратешки важног пројекта који спаја Европу и Азију преко Арктичког океана.

Процењује да се на Арктику налази једна четвртина светских залиха нафте и гаса, велике залихе ретких руда, попут калаја, мангана, никла, олова, платине и дијаманата.

Тај регион већ обезбеђује око 11 одсто националног дохотка Русије, али то је ништа у поређењу са оним што се налази на руском Арктику и што још увек није експлоатисано.

Због тога се све чешће из Вашингтона чује да тек предстоји борба за тај регион и да би он могао да постане „зона војних напетости и конкуренције“.

Москва је последњих година предузела низ мера како би осигурала заштиту сопствених интереса у арктичком региону. Јераносјан истиче да Русија јача на Арктику и повећава своје присуство у арктичком региону.

„А војно посматрано Русија је апсолутно доминантна у арктичком региону. Узмимо само чињеницу да имамо више од 40 ледоломаца, на три архипелага имамо нове базе, а ту је и обалска ракетна артиљерија, ракетни системи „бал“, „бастион“ и други - све је ту. Дакле, на руском Арктику је све у реду и ово треба признати. Ми смо се спремали за ово што се сада дешава сигурно 15 година“, истиче Јераносјан.

Експерт додаје да су руски војни аеродроми у арктичком региону модернизовани, а има и Москва има и моћну авијацију на Арктику.

„Плус наши најновији војно-транспортни авиони, који могу да слећу и да полећу са ових аеродрома. То значи да наши нови „иљушини“ могу да користе аеродромску инфраструктуру. Све ово означава да можемо, ако је потребно, да повећамо способности разних јединица у арктичком региону. И наравно, по целом периметру постоје радарске станице које могу да открију циљеве ракетног напада, од 1.000 до 6.000 километара. Грубо речено, ни тениска лоптица не може да пролети и долети до неког нашег инфраструктурног објекта у арктичком региону. Ако се одлуче на ризик и крену у рат добиће достојан одговор“, закључио је Јераносјан.

Раније је Арктик био арена војног супарништва између Совјетског Савеза и САД. Обе земље су у региону распоређивале атомске подморнице, стратешке бомбардере и тактичку авијацију. Међутим, после распада СССР-а Пентагон је изгубио интересовање за Арктик, али повратком Русије у арктичку зону САД су решиле да се поново активирају и започну борбу за тај регион.