„Јеванђеље“ и вештачка интелигенција: Зашто Израелу „прети стратешки пораз“

Ако је веровати лондонском ”Гардијану”, израелска војска против Хамаса у Појасу Газе користи и вештачку интелигенцију, специјалну платформу под називом ”Јеванђеље” која одређује мете тако да их што више буде уништено што брже; седмодневно примирје било је у том смислу само непожељно скретање пажње с циља да тамо не остане камен на камену.

Али све те тактичке победе Израела, који дакле има и вештачку интелигенцију, и авионе и тенкове и све друго што палестински Хамас нема, на крају ће уместо до коначног тријумфа довести до стратешког пораза јеврејске државе, упозорио је амерички министар одбране Лојд Остин коме се не може замерити да је превише, на пример, мирољубив и поврх тога несклон ратоборним решењима науштрб неких других исхода који би подразумевали знатно мање људских жртава.

Катастрофа у Појасу Газе

Што се тога тиче, портпарол Уницефа Џејмс Елдер у свом најновијем извештају с југа Појаса Газе, где је сабијено око 1,9 милиона људи, једни до других на струњачама у склоништима, неки и под ведрим небом, дрхтавим, уморним гласом говори о немилосрдном бомбардовању током читаве ноћи након краја примирја. Каже, није било више од пет до 10 минута предаха између експлозија, несносна бука и разарање на све стране…

Језиком бројки, Уједињене нације наводе и да је око 80 одсто становништва расељено у јужном делу Појаса Газе који сад такође постаје део фронта.

Има и још бројки Уједињених нација које илуструју размере хуманитарне катастрофе. Систем за довођење чисте воде становницима Газе обезбеђивао је 83 литра по особи дневно. Сада имају мање од три литра дневно, док Уједињене нације истичу да је минимум пет пута више од тога, то јест 15 литара.

Мете на фабричкој траци

А примирје, током кога је део Хамасових талаца размењен за део палестинских заробљеника из израелских затвора, испоставило се, није послужило као основа за одрживи(ји) мир него је било само кратки интермецо у масовном убијању.

У чему поменута вештачка интелигенција, коју су Израелци из неког разлога назвали ”Јеванђеље” – Хабсорана хебрејском – има запажену улогу јер, како открива ”Гардијан” позивајући се на своје изворе, ”производи мете за напад као на фабричкој траци”, што је запажен резултат имајући у виду да им је раније понестајало мета у односу на жељу и могућности да их ликвидирају. У међувремену је изграђена база података 30 до 40 хиљада наводних и стварних припадника Хамаса које вештачка интелигенција сад ставља на листе за ликвидацију, укључујући и чланове њихових породица ако се затекну у њиховој близини, те отуда и онолики број убијених цивила, преко 16 хиљада до сада с језивом тенденцијом даљег неконтролисаног раста.

Упркос томе што израелска војска поприличном брзином наставља да напредује кроз рушевине које сад углавном чине Појас Газе, Хамас евидентно није изгубио способност за борбу: и после затишја због примирја ракете се испаљују према југу Израела, а како је на самом терену, може само да се претпостави, на пример, на основу снимка који је у уторак обишао друштвене мреже широм света и интернета. Начинили су га Хамасови борци који су изникли такорећи испод земље и, неопажени, успели да се инфилтрирају међу шаторе у кампу израелских војника несвесних било какве опасности. Наводно, јер се снимак ту прекида, уследио је напад у коме су страдали сви израелски војници који су се затекли у тој бази…

Поплава у тунелима

Услед оваквих опасности, јавља ”Волстрит џорнал”, израелска војска припремила је пумпе којима планира да поплави тунеле испод Појаса Газе морском водом – већ су израчунали, за то је потребно барем милион кубних метара – што би могло да истера борце Хамаса на површину, али, како се додаје, прети да загади систем снабдевања питком водом и оштети инфраструктуру.

Израел је, открива се, о овом плану обавестио америчке званичнике још прошлог месеца, и ”осећања у САД су помешана”, укратко, једни би да их све подаве као пацове док су други забринути, неки због изводљивости плана – нико то још није радио у толикој размери, нико и не зна колико тачно тунела има а досад их је идентификовано око 800, уз процењену дужину од скоро 500 километара – а поједини у Вашингтону брину и због пропратног ефекта оваквог потеза. Како на животну средину која би, ионако сурово укљештена између мора, пустиње и рушевина, уз загађене подземне изворе питке воде и пропратно изливање разних опасних материја постала и сасвим ненастањива, тако и због реакције међународне јавности у виду глобалне осуде администрације Џоа Бајдена која би могла да уследи.

Два Конфучијева гроба

Укратко, у складу с поменутим упозорењем шефа Пентагона Лојда Остина, ”тактичка победа биће замењена стратешким поразом” тако што ће радикализовани Палестинци бити гурнути у наручје Хамасу – као да већ нису – али и тиме што, како истиче портал ”Блумберг”, ”наставак борбе између Израела и Хамаса подстиче опасност да се конфликт прошири Блиским истоком и дестабилизује читав регион”; што се већ и догађа кроз нападе покрета Хути из Јемена на бродове у Црвеном мору повезане с израелским и америчким интересима, а обновљени су и напади на базе окупационе америчке војске у Сирији и Ираку.

Упркос томе, открива ”Блумберг”, ”незванично, израелски и амерички званичници имају идентичан став о циљу да се растури Хамас”, уз најаву да ће операција на југу Појаса Газе бити једнако жестока као и на северу. Што колумнисту ”Њујорк тајмса” Томаса Фридмана наводи да цитира Конфучија: ”Пре него што кренеш на пут освете, ископај два гроба – један за свог непријатеља, један за себе.” Ово стога што је, опомиње, Израел у рат улетео без јасне идеје како да га заврши.

Осим ако пожељна завршница није баш оно што је предвидео Институт за националну безбедност и ционистичку стратегију: потпуно етничко чишћење Појаса Газе, уз багателну цену од 5 до 8 милијарди долара за куповину некретнина као ”иновативно, јефтино и одрживо решење”.

Да ли је то решење коме тежи Израел? Зашто се поново распламсава рат у Гази? И да ли се шири на читав регион?

О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили Ђуро Билбија, уредник портала ”Факти”, и сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.