Милош Вучевић: Не прихватамо западни план за Косово, не уводимо санкције Русији и бранимо Србију!

Сачуваћемо државу Србију на Косову које неће постати чланица УН. Нећемо увести санкције Русији и бранићемо још јаче небо изнад Србије. То су суштинске поруке министра одбране Милоша Вучевића уочи преломних парламентарних избора у Србији који ће се одржати 17. децембра.

Он каже да је за наставак политике која чува земљу потребно да листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ добије већинску подршку грађана и да на крају - само грађани о свему одлучују.

Питање свих питања

Косово је тема која је доминирала, доминира и доминираће како унутрашњом, тако и спољашњом политиком у Србији и представља најтеже питање српске политике. То је, каже Вучевић, тешко питање на које нико сада нема одговор, то је питање где се крећете између лоших опција - да се одричете, препуштате, попуштате, губите контакт са Косовом или да са друге стране клизите у конфликт. Шта год да урадите од тога, каже он, погрешно је.

Решење тог Гордијевог чвора српске политике, верује Вучевић, лежи у проналажењу средине како би се сачувала држава у смислу неодрицања од свог територијалног интегритета.

Ја сам свестан да када људима раде емоције, а код већине народа је немогуће да не раде када причамо о Косову и Метохији, да би они одмах рекли „ајде, идемо у рат“. Са друге стране, имате исте те људе који желе да виде Фиренцу, Валенсију, да иду у ресторане, да им плате и пензије расту, да имају више аутопутева, бољих возова, просто, да живе боље. То је у бити човека, то није ништа неприродно, рекао је Вучевић у разговору са Наташом Милосављевић.

Као један од најчешће помињаних наратива када је реч о решавању статуса јужне српске покрајине, сматра Вучевић, јесте та да се мора бирати између рата и мира, нормалног живота и оног под окриљем санкција и немира, између комфора свакодневног живљења и завета предака. Он верује у пут који иде између те две крајности.

То је та политика у коју ја верујем – да те две ствари не буду конкурентне, него да чувамо државу на Косову и Метохији у максималном обиму и квантитету у којем је то могуће у овим околностима, али и да чувамо остатак Србије, да чувамо целу Србију и цео српски народ, где год да он живи, говори Вучевић за Спутњик.

Ко ће да пресече?

Вучевић тврди да се странке са крајње левице, идентично онима са крајње деснице, надају да ће Александар Вучић некако решити питање Косова, како би га касније оптужили да је или изазвао сукоб или издао српске националне интересе.

Када је реч о француско-немачком споразуму, Вучевић верује да део тог плана може представљати основу за даље разговоре, али да је оно што је за актуелну власт апсолутно неприхватљиво јесте де факто и де јуре признање независности Косова. Све остало је, каже он, нешто о чему се може разговарати.

Нисмо га одбацили да бисмо чували Србију. Нисмо га одбацили да не би они који једва чекају да нас ставе пред стрељачки вод, који су једва чекали Бањску да искористе да нас нападну, који су навијали да добијемо санкције, рекли да не чувамо Србију. Па чувамо Србију, али хајде мало рационално да размислимо, не одричући се емоција према Косову и Метохији. Морамо и да живимо, и то сваки дан.

Али, за Србију је неприхватљиво да се сагласи са важним елементима западног плана – да се прихвати чланство лажне државе у Уједињеним нацијама, у њеним институцијама, да се добије правни, политички, државни субјективитет Косова, говори Вучевић и додаје да би, уколико је држава заиста прихватила француско-немачки споразум, како се спекулише, он већ био потписан.

Исток или Запад?

Вучевић сматра да они који воде државу морају разумети политичку реалност, али морају и промишљати шта ће бити за двадесет, тридесет или педесет година. Прави државници и стратези, каже он, размишљају шта ће бити са њиховом државом и њиховим народом на дужи временски период, а не у трајању од једног мандата.

Српска политика није седење на више столица већ на једној и јединој српској столици. Да, ми идемо ка Европској унији, али нећемо да се одричемо сарадње са Народном Републиком Кином, или Руском Федерацијом, Индијом, или афричким и јужноамеричким земљама. Међутим, ми не можемо да се изместимо, ми нисмо део афричког или азијског поднебља и континента.

Он сматра да је ЕУ природно српско окружење, али да је велико питање да ли ЕУ уопште види Западни Балкан као део себе, или бар као део Европске политичке заједнице. Изузетно је битно имати више геополитичких опција, говори Вучевић, а такво стање је добро за балансирање на пољу светске политике.

Уколико се на овим изборима буде пружила већинска подршка листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, Вучевић обећава да ће уследити континуитет досадашње политике неувођења санкција Русији.

Милош Вучевић и Александар Боцан-Хрченко

© Tanjug / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE

Наш је циљ да се настави ова политика без увођења санкција Русији, а апсолутна полазна основа и почетак и крај јесте наша војна неутралност. Не видим ни промил шансе да се то промени, иако постоје разни душебрижници који ће нас убеђивати да је то немогуће.

Колико смо јаки?

Министар одбране безбедносну ситуацију у Србији описује као тешку, док као највећу претњу по сигурност наводи ситуацију на Косову и Метохији, са нагласком на то да се та опасност не смањује. Оно што је једино позитивно, каже он, јесте чињеница да је део незаконито ухапшених, а практично отетих Срба са Косова и Метохије, пуштен на слободу.

Оно што нас посебно плаши јесте наставак наоружавања онога шта они дефинишу као Косовске снаге безбедности и јасан план који не крију да Косовске снаге безбедности до 2026. постану Косовске оружане снаге, што је супротно чак и ономе шта они дефинишу као свој устав.

Вучевић говори да Србија на то може одговорити на два начина. Један начин преставља дипломатску политичку борбу, лимитирану због интереса других. Други начин одговора подразумевао би да Војска Србије спреми „адекватан одговор“.

Војска Србије

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Србија данас има далеко, не само опремљенију, него и снажнију и обученију војску. Није то питање само набавке наоружања, потребно је имати и људе који знају да руководе тим оружјем. Мислим да је Војска Србије најснажнији фактор Републике Србије у смислу одвраћања и стављања до знања онима који су злонамерни да ми нисмо више џак за ударање, рекао је Милош Вучевић.

Поред 11 војних хеликоптера који су недавно стигли у Србију, Вучевић наводи да је набављено још наоружања, али детаље те набавке неће износити из безбедносних разлога. Србија је пре неколико дана уложила 100 милиона евра у наменску индрустрију, а ове године су већ потписани уговори са наменском индустријом у вредности већој од 100 милиона евра, од чега је 60 одсто отишло на финансирање Војске Србије. Он наводи и да је једна од земаља са простора бившег Совјетског Савеза наручила највећу поруџбину у новијој историји у виду опреме и наоружања.

Борбени хеликоптери Ми-35П које је Србија набавила од Кипра

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Вучевић наглашава да у српској војсци има новина, а да су наши и наоружање и војна опрема врло тражени у свету. Оно на чему ће се детаљније радити у будућности свакако ће бити мотивација младих људи да се прикључе српском систему одбране, како би се војска омасовила.

По чему се ови избори разликују?

Вучевић повлачи црту између ових и свих пређашњих избора, наводећи да се и те како разликују. Разлику, сматра он, представља огромно груписање представника бившег режима у велику коалицију чији је циљ промена власти.

Ови избори су заиста другачији од многих претходних. Подигла се заиста велика политичка енергија, дошло је до груписања представника бившег режима, као и такозваних десничарских странака и сад имате много правилније постављену политичку сцену Србије. Све маске су пале и сад је све далеко јасније. Та прича да могу да иду заједно они који имају потпуно различите програме, показала се као могућа.

Он напомиње да не оспорава никоме политички легитимитет за формирање коалиције, већ да има проблем са одсуством, како он каже, било каквог политичког програма конгломерата најразличитијих странака чији је најмањи заједнички садржилац жеља за променом режима. Парадоксално је, додаје он, да опозициона левица оптужује режим за нешто дијаметрално супротно ономе за шта их оптужује опозициона десница.

Ако говоримо о лажним Европејцима, за њих смо ми сувише радикални елементи, националисти, клерофашисти, нећемо да се помиримо са политичком реалношћу... а онда имате тај такозвани десни блок који напада актуелну политику да је издајничка, да се не чувају национални интереси, да ћемо се предати, продати и тако даље. Они немају проблем да се споје. Једни нас оптужују за клерофашизам, други кажу да смо издајници, а и једни и други хоће да се споје да би демонтирали СНС режим.

Милош Вучевић, Спутњиков студио

© Sputnik / Дејан Симић / Милош Вучевић, Спутњиков студио

Вучевић не верује да би, у случају победе опозиције, техничка влада могла да се постави уопште, а камоли да након тога изађе поново на изборе. Он сматра да би то била права катастрофа за Србију јер сумња да би они били у стању да раде на решавању питања Косова и Метохије, да нико не би знао успешно да води спољну нити безбедносну политику, а да би војна неутралност била доведена у питање.

Као циљ изласка на изборе, Вучевић говори да би из његова странка желела да премијера и већински део кабинета у Немањиној 11 предложи управо СНС. Да би то урадили, треба им највећи број посланика, односно морали би да добију највећи подршку грађана Србије. На крају је, говори он, кључно питање шта грађани хоће и какву Србију желе.

Грађани су ти који одлучују о Србији и судбини Србије за најмање наредне четири године. Ови избори итекако ће имати утицаја у дужем временском интервалу јер ће се на њима народ определити да ли ће Србија наставити овим курсом или ће се враћати на неке претходне периоде и да ли ће оно што је рађено претходних једанаест година бити препознато као нешто добро и да тим правцем треба наставити, или ћемо све то поништити и поћи другим путем, закључује Вучевић.