Нови брутални потез Брисела: Крај евроинтеграција Србије и откривање – апсолутне обмане

Захтевом да се Поглавље 35 приступних преговора Србије са ЕУ допуни Охридским споразумом, Брисел заправо шаље поруку да у својим редовима не жели Србију. Ту поруку шаљу управо оваквим условљавањем. Ако признање косовске независности постане услов за приступање Србије, биће то крај српских евроинтеграција.

На овај начин новинар и дугогодишњи дописник агенције Танјуг из Лондона и Брисела Синиша Љепојевић коментарише закључке које је о Србији усвојио Савет за опште послове ЕУ.

У закључцима се, подсећамо, од Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику тражи да хитно, пре јануара 2024, Европском савету предложе измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије како би се, како се наводи, „одразиле обавезе Србије“ које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.

Укратко, савет за опште послове тражи да се у Поглавље 35 уврсти испуњавање обавеза из Охридског споразума, односно да Србија де факто призна независност Косова и Метохије. На овај начин, може се рећи, завршена је еволуција, од Бриселског споразума до бриселског ултиматума.

Потврда апсолутне обмане

Да Европска унија не жели Србију у својим редовима, осим ултиматума и условљавања које бриселска бирократија испоставља нашој земљи, према Љепојевићевим речима, сведочи и недавно истраживање јавног мнења, према чијим резултатима грађани ЕУ у чланству Уније најмање желе да виде Србију и Грузију.

„Према томе, ово је само још једна потврда апсолутне обмане. С једне стране тврде да желе Србију у ЕУ, а суштински је не желе и разним условљавањима ту поруку и шаљу“, категоричан је Љепојевић.

У бриселској бирократији очигледно влада уверење да може да условљава Србију како жели, јер су уверени да ће званични Београд пристати на све само да би одржао привид европског пута, додаје он.

„Проблем је што не постоји гаранција да неће бити још неких нових услова. Томе, једноставно, нема краја. Србија мора да одлучно стане на такозване „црвене линије“ и да не сме да иде даље у попуштању, јер је већ превише и дала и попустила“, истиче Љепојевић.

Треба пребацити лопту у европско двориште

Уколико Поглавље 35 буде промењено на начин на који је предложио Савет за опште послове, Србија не би требало да прекине евроинтеграције, сматра Љепојевић.

Наша земља би, према његовим речима, у том случају требало да предочи које су њене позиције испод којих не може да иде и да на тај начин лопту пребаци у европско двориште

„Неодређене изјаве, неодређене позиције, дају шансу ЕУ за даља условљавања. Србија би, такође, морала да схвати да ни ЕУ, ни САД не знају шта да раде са Косовом. Свима је јасно да од прича америчких амбасадора и бриселске бирократије, да је Косово независна и суверена држава и да Србија ту нема шта да тражи, нема ништа и да Косово на овакав начин, каква је била западна политика последних двадесет година, не функционише“, наводи Љепојевић.

Охридски споразум као услов - крај ЕУ-интеграција

И за директора Центра за међународну сарадњу Стевицу Деђанског, уколико Поглавље 35 буде измењено, биће то недвосмислен знак да ЕУ не жели Србију у својим редовима. Српски званичници децидно су рекли шта је из Охридског споразума прихватљиво за Србију, а шта не.

„Тако да ако услов буде комплетан споразум, то значи крај европских интеграција, али не зато што ми то желимо, већ зато што то ЕУ жели. Зато сам сигуран да они то неће урадити, неће га убацити у поглавље као обавезујући акт. Тако да треба сачекати, ово је само предлог, мислим да се то неће озваничити“, сматра Деђански.

Оно што је битно је да не изгледа да Србија прекида европске интеграције из хира – Србија се креће путем европских интеграција, испуњавањем обавеза, усаглашавањем закона, па и променом устава, Србија је показала вољу и опредељеност на путу ка ЕУ.

„Али ако нам ЕУ испостави немогућ услов, онда грешка није до нас, него не идемо даље европским путем зато што они то неће. Јако је битно да се контекст тако постави и да велики део света који је на нашој страни или на страни међународног права, види да нисмо ми ти који праве проблем. А ЕУ онда нека размишља да ли јој је Србија потребна или није“, каже Деђански и подсећа на речи мађарског премијера Виктора Орбана, који је изјавио да није сигуран да није сигуран да ЕУ жели Србију у свом чланству, иако је Србија потребнија ЕУ, него ЕУ Србији.

Србија не може да се одрекне дела своје државе да би постала чланица ЕУ некада у будућности, закључује он.