„На правом путу“: Путин сумирао протеклу годину

Традиционална директна линија са руским председником Владимиром Путином одржана је 14. децембра. Ове године је комбинована са великом конференцијом за медије: шеф руске државе одговарао је на питања грађана и новинара. У Кремљ је стигло више од 2 милиона питања, а руски лидер је лично бирао питања за овај догађај.

Спутњик вам даје преглед главних изјава председника Русије.

О основним задацима у земљи и иностранству

За земљу као што је Русија постојање без суверенитета је немогуће. Једноставно је неће бити, барем у оном облику у којем сада постоји, у којем је постојала хиљадама година. Главна ствар је јачање суверенитета. А јачање суверенитета значи јачање одбрамбене способности, безбедности, обезбеђивање права и слобода грађана земље, развој нашег политичког система, парламентаризма, осигуравање безбедности у области економије и технолошког суверенитета.

О стању економије

Главни економски показатељ је БДП. На крају године очекује се раст нашег БДП-а од 3,5 одсто. То је добар показатељ, значи да смо се опоравили од прошлогодишњег пада и направили прилично озбиљан корак напред. Нажалост, порасла је инфлација.

Индустријска производња расте – 3,6 одсто, расте прерађивачка индустрија – 7,3 одсто. А 10 одсто је повећање улагања у основни капитал. Добит предузећа износила је плус 24 одсто.

О задацима специјалне војне операције и миру

Мира ће бити када остваримо своје циљеве. А наши циљеви се не мењају – то су денацификација, демилитаризација и неутрални статус Украјине.

Што се тиче демилитаризације. Ако не желе да се договарају, мораћемо да употребимо друге мере. Украјина данас скоро ништа не производи, све се добија бесплатно. Али то бесплатно би могло једног дана да се заврши. И судећи по свему, мало по мало се и завршава. Даваће још неко време. Све што су западњаци обећали Украјини, све су дали. Ми смо то уништавали и уништаваћемо. Управо то је демилитаризација. Или ћемо се договорити и сложити, или ћемо решити војним путем.

О побољшању односа са ЕУ и САД

То не зависи од нас. Нисмо ми покварили односе, већ су они покварили односе са нама.

На пример, како је почео сукоб у Украјини? Од државног удара 2014. године. Пре тога смо деценијама покушавали да изградимо нормалне односе са Украјином, чак и када је био државни удар под Јануковичем (2010. године) и када је био државни удар 2014. године.

Цео југ Украјине увек је био проруски оријентисан, јер су то историјски руске територије. Какве везе има Украјина са тим? Крим, Црноморски регион и Одеса која је руски град.

Државни удар у Украјини био је потребан за стварање сукоба, тиме су се бавили наши амерички „пријатељи“. А Европљани су се правили да ништа не знају. Они су у великој мери изгубили суверенитет и доносе одлуке на сопствену штету. Али ми то нисмо заборавили и нећемо заборавити. Многе европске личности у пракси се сада понашају као колаборационисти. Фицо и Орбан нису проруски политичари, већ „пронационални“. Таквих више нема – остало зависи од „великог брата“.

Спремни смо да градимо односе са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама. Сматрамо да су САД важна земља у свету, али та њихова империјална политика смета њима самима. Јер, ако се не понашају као империја, бирачко тело то доживљава као неуспех.

Када дође до неких унутрашњих промена, када почну да поштују друге, а не да решавају питања санкцијама и војним дејствима, тада ће се створити услови за обнову односа. За сада нема таквих услова.

О стању на фронту и будућности нових региона

Наше оружане снаге поправљају свој положај на скоро целој контакт-линији.

Сваке године федерални буџет издваја преко трилиона рубаља за развој нових региона и њихово укључивање у економски и друштвени живот Русије. Наравно, у другим регионима ситуација је боља. То је због чињенице да из неког разлога, као и са Кримом, бивше власти Кијева нису посветиле дужну пажњу овим регионима. Али трилион сваке године. Осим тога, успоставили смо побратимске односе између ових региона и других региона Русије. Они су већ уложили око 150 милијарди, а планирано је још 100 милијарди рубаља.

Важно је да су ове године нови региони уплатили 170 милијарди рубаља у савезни буџет. То говори о томе да се тамошња економија опоравља и враћа у нормалу. Наравно, има још много тога да се уради и ми ћемо урадити.

О функцији УН и миру у Појасу Газе

Гледам шта се дешава. Желео бих да истакнем значајну лидерску улогу председника (Турске Реџепа Тајипа) Ердогана у побољшању ситуације у Гази. Он чини све да се створе услови за дугорочни мир. Ово што се дешава је, наравно, катастрофа. Погледајте специјалну војну операцију и то што се дешава у Гази и осетите разлику. У Украјини се не дешава ништа слично.

Генерални секретар УН назвао је данашњу Газу највећим дечјим гробљем на свету. Ово много говори и то је објективна оцена.

Што се тиче улоге УН: У УН се сада не дешава ништа необично. Неки учесници су увек, чак и за време Хладног рата, блокирали одлуке. Уједињене нације су створене да траже консензус. И даље су нам потребне спроведене одлуке УН о стварању палестинске државе са престоницом у источном Јерусалиму.

Председник Ердоган и ја имамо сличне ставове по овом питању. О Гази сам се консултовао са арапским државама, са Емиратима и са Египтом.

Прво, потребно је сачувати људе у Гази. Друго, потребно је пружити огромну подршку људима. На пример, Емирати су отворили сопствену пољску болницу на граници у Рафи. Разговарали смо да би било одлично када би Русија тамо отворила пољску болницу. Истина, председник Нетанијаху сматра да отварање руске болнице није безбедно. Али то не значи да нећемо наставити да радимо у овом правцу.

О курсу рубље и слабљењу долара

Не одустајемо од долара, једноставно смо почели да имамо проблема са плаћањем у страним валутама. Пуцају себи у ногу. Зашто смањују могућности долара и евра као универзалних резервних светских валута?

У 2021. години за сервисирање нашег извоза искоришћено је 87 одсто девиза – долара и евра заједно, рубље – 11-13 одсто и јуана – 0,4 одсто. Од септембра ове године, слика је ова: рубља – 40 одсто, јуан – 33 одсто, комбинована употреба долара и евра – 24 одсто. Зашто су то урадили?

Да ли је ово лоше за нас? Не баш. Што више користимо националну валуту у економским и финансијским обрачунима, то боље. Ово повећава наш суверенитет и наше способности. Наш курс је променљив, зависи од разних услова, од цена наших извозних комора и од растуће тражње у земљи, а она расте. Генерално, ситуација на финансијском тржишту је стабилна.

Када је у питању стабилност руске економије, довољна је да се крене напред. Она је обезбеђена, као прво и основно – захваљујући високој консолидацији друштва, а друго – високој стабилности финансијског система земље. Русија се изборила са притиском, истакао је Путин. То је било изненађење за многе.

Треће – повећање способности наше војне компоненте: војске и одбрамбене индустрије.

О руским авионима у условима санкција

Летећемо, наравно. Што се тиче авиона иностране производње, заиста су постојали стални спорови са нашим компанијама које су готово без ограничења куповале превише страних авиона, дајући разумљиве аргументе: ефикасност мотора, усклађеност са захтевима за буку итд. Али било би боље да су се позабавили стварањем тржишта за домаћу технику. Нешто је постигнуто, али наша флота авиона је преоптерећена страним авионима.

Потребно је развијати сопствену производњу авиона. Планирамо да произведемо више од 1.000 авиона до 2030. године.

О односима Кине и Русије

Ниво наше сарадње са Кином је невиђено висок. Надамо се да ћемо ове године достићи трговински промет од 200 милијарди долара. Мислим да ће следеће године бити 220-230 милијарди долара. Прошле године раст је био 31 одсто, ове године ће бити 30 одсто. Стабилно развијамо наше економске везе у разним областима.

Оно што ме радује је диверзификација наших односа. Градимо мостове и путеве, радимо заједно у високотехнолошким индустријама.

Рад је интензиван, стабилан и поуздан. Руско-кинески односи су један од суштинских гаранта стабилности у свету. Ми сарађујемо, али не правимо никакве војне блокове. Наше пријатељство није уперено против трећих земаља. На Западу увек покушавају да буду пријатељи против некога.

О контактима са Макроном

Имали смо прилично добар радни однос. Као што знате, ја сам био у Француској, а господин Макрон је долазио у Русију. Увек смо имали много тема у вези са билатералним односима и међународним питањима.

Спремни смо да наставимо сарадњу са Француском, али је француски председник у једном тренутку прекинуо односе са нама. Ако постоји интересовање – спремни смо, ако га нема, снаћи ћемо се. Не бежимо од ових контаката, али ако европске земље и конкретно француски председник не желе да комуницирају са нама, нема везе, имаћемо шта да радимо.

О развоју вештачке интелигенције и замени човека неуронским мрежама

Да ли треба да се плашимо вештачке интелигенције? Немогуће је спречити њен развој, укључујући и суперинтелигенцију која ће моћи да осећа, разликује мирисе, стиче когнитивне способности и сама се развија. Што значи – треба бити лидер у тој области.

Нико не зна како ће се ово завршити. То су данашње реалности. Тачно је да можемо говорити о ограничењима и самоограничавању, о потреби постизања договора међу лидерима како се не би стварали услови који би могли довести до неке опасности за човечанство. Својевремено је то било случај са нуклеарном енергијом.

Вероватно ће тако бити и са вештачком интелигенцијом. Када лидери ове области схвате да се појављују неке претње, тада ће вероватно почети да се договарају. Мало је вероватно да ће се пре тога постићи реални договори, али о томе треба размишљати данас.

Савет себи из 2000. године

Када би могао да се сретне са самим собом из 2000. године рекао би: На правом сте путу, друже.

На шта бих упозорио? На наивност и претерану лаковерност у односу према нашим тзв. партнерима. Што се тиче савета: треба веровати у велики руски народ. Ова вера је кључ успеха у препороду и развоју Русије.