Решена енигма кад ће наступити мир у Украјини

Најважније поруке са годишње конференције Владимира Путина су да циљеви специјалне војне операције остају непромењени и да ће бити остварени, након чега ће наступити мир и обнова нових руских региона.

Порука је и да Москва остаје доследна својој спољној политици да гради односе са свима, укључујући и западне државе, које те односе упорно урушавају, кажу руски експерти.

„Путин је дао конкретне примере шта подразумева под ‘демилитаризацијом’ – уништавање тенкова и оклопних возила Оружаних снага Украјине и навео је да је залог мира, а може се рећи и одрживог баланса у целом свету - постизање циљева током руске специјалне операције. Важно је и што је дат одговор на често неизговорено питање - да ли ће бити другог таласа мобилизације. Уосталом, има доста спекулација на ту тему, страни агенти чак одређују датуме, али је Владимир Путин јасно одговорио да другог таласа мобилизације неће бити. Навео је да међу мобилисанима већ има 14 хероја Русије, да се у зони специјалне војне операције храбро бори више од 240 хиљада мобилисаних, а да прилив добровољаца и даље постоји, не смањује се. Ово су веома важни моменти везани за специјалну војну операцију“, истиче руски експерт Александар Асафов.

Што се тиче денацификације, Путин је навео једноставан пример - украјинске власти су тврдиле да денацификација није неопходна јер у Кијеву нема нациста, али „њихов национални херој остаје Степан Бандера, а у канадском парламенту аплаузом дочекују СС злочинца“, додао је Асафов.

„Чини ми се да је све ово важно чути“, истакао је Асафов.

Коментаришући Путинову изјаву да ће мир наступити након што Русија оствари своје циљеве у оквиру специјалне војне операције руски експерти напомињу да је Украјина, која је под спољном контролом, изабрала „веома опасан и самодеструктиван пут“ војне конфронтације са Русијом.

Русија је учинила све да реши ситуацију политичким и дипломатским средствима, али је режим Владимира Зеленског отворено саботирао све разумне мировне иницијативе. С тим у вези, једина могућност успостављања дугорочног мира у центру Европе је постизање циљева руске специјалне операције, која је почела крајем фебруара прошле године.

Стручњаци такође истичу да је ово наставак заштите живота становника Донбаса, цивила.

Осим тога, напомињу и да је Путинова изјава да циљеви руске специјалне операције остају непромењени директан одговор онима који говоре о наводној непредвидивости Кремља.

Руски председник Владимир Путин је рекао да је Русија спремна да гради односе са Сједињеним Државама и Европом, али „империјална политика“ смета Вашингтону

© AP Photo / Alexander Zemlianichenko

Русија - последњи бранилац хришћанских вредности

Током годишње конференције, Путин је одговорао на питања грађана и новинара, који су се највише интересовали за резултате специјалне војне операције, али и за ситуацију у међународној арени, за социјална и друга важна питања.

Једно од првих питања на „Директној линији са Владимиром Путином“ било је питање руске економије. Експерти истичу да су људи забринути за стање економије због обезбеђивања суверенитета земље – управо оно о чему је и председник говорио.

У Москви истичу да је правда један од носећих стубова руског суверенитета и руске спољне политике и зато су је најчешће нападали и „ударали“. Упркос свему, она је доказала своју снагу.

„У савременом свету, где је реч о међусобном утицају и коперацији, појам ‘суверенитета’ треба на савремен начин тумачити. То не значи изолационизам, жељу за повлачењем искључиво у себе. У овом случају, потпуно делим председникову идеју о суверенитету. Суверенитет је, пре свега, самодовољност. То је економија која је интегрисана у глобални систем, али истовремено има све неопходне ресурсе, производнe капацитетe, технологије. Ово је политички систем у који се нико споља не меша и не диктира Русима како треба да живе... То је духовни и морални суверенитет, жеља друштва да живи у складу са својим заповестима предака, принципе који традиционално леже у основи руске државности“, каже руски експерт Павел Фелдман.

Раст БДП-а Русије од 3,5 одсто ове године руски експерти оцењују „импресивним“, јер то значи да су се привреда и пословање земље лако адаптирали на санкције и све притиске Запада.

Политиколози такође скрећу пажњу на Путинову изјаву да многи људи на Западу верују да Русија све ради како треба, посебно у погледу заштите традиционалних вредности, а руски експерт Едуард Попов додаје да Русија заиста има много пријатеља на Западу који са њом деле исте вредности.

„Као човек који дуги низ година ради са иностранством, из личног искуства могу потврдити истинитост председникових речи - Русија заиста има много пријатеља, укључујући западну Европу и САД... Почетком децембра одржали смо међународну конференцију у Москви, а учесници те конференције из Француске, Италије и Португалије су рекли да је Европа колонија Сједињених Држава, а Русија последњи бранилац традиционалних вредности, хришћанских вредности. Није случајно што се данашња Европа назива постхришћанском цивилизацијом“, рекао је експерт.

Према његовим речима, присталице либералног глобализма сматрају да су традиционалне вредности њихова највећа опасност. Под маском демократије на Западу је успостављен тоталитарни режим у коме су и политичка моћ и медији у рукама уског круга тзв. либерала.

„Дакле, на Западу је сада у току прави лов на вештице“, закључио је Попов.

Запад је Русију много пута преварио и издао

Важна тема конференције били су Путинови ставови и гледишта на положај Русије у свету и спољнополитичке приоритете земље. Руски председник је нагласио да је Русија спремна да гради односе са Сједињеним Државама и Европом, али „империјална политика“ смета Вашингтону.

Експерти објашњавају да империјална политика Сједињених Држава указује на неспремност Вашингтона да напусти идеју о униполарном свету, а таква политика може довести до озбиљних криза у свету.

Односи Русије и Запада су заоштрени, али не кривицом Москве. Русија је спремна да гради односе са западним државама, али је осим империјалистичке политике Вашингтона главна сметња томе - недостатак независности Европе.

„Можемо да се осврнемо на прошлост – таква политика је, током Хладног рата, када су Сједињене Државе покушавале да се 'одупру комунизму' у свим крајевима света, довеле Сједињене Државе до веома погубних резултата - заглавиле су се у ​​Вијетнамском сукобу, нису успели ништа да постигну и претрпели су прилично значајне губитке. Ако Сједињене Државе не планирају да преговарају ни са ким и сваки споразум виде као губитак, онда то може довести до прецењивања ресурса који су им на располагању, што већ делимично показује и стање сукоба у Украјини. САД могу не само да неефикасно користе своје расположиве ресурсе, већ и да изазову кризне ситуације код водећих светских сила“, каже руски експерт Јулија Богуславска.

Путин је нагласио да ће услови за успостављање односа бити створени тек када Вашингтон почне да поштује друге земље и тражи компромисе уместо што прибегава санкцијама.

Руски председник је оценио и да се многи европски политичари понашају као колаборационисти. Како је рекао, многе европске личности се понашају као генерал де Гол који се с оружјем у рукама борио за интересе Француске, а у пракси се понашају као маршал Петен, који, иако херој Првог светског рата, у Другом је постао колаборациониста и потчинио се вољи окупатора.

Коментаришући ту Путинову изјаву, политиколог Михаил Смолин је нагласио да је Русија често наилазила на превару и издају.

„Европљани могу да разговарају са вама као савезници или партнери, а да дејствују као издајници и колаборационисти... Највероватније је се овде реч о двоструким стандардима и сталним обманама својих партнера у договорима. Дуги низ година руска страна је то доживљавала, укључујући и ситуацију са Украјином. Увек нам је обећавано да ће сви договори бити испуњени, али у стварности је скоро све била лаж и покушај да за Русију створе још тежи услови“, каже Смолин.

Руски експерти такође оцењују да је Путин је током годишње конференције показао самоувереност и истичу његову добру физичку форму, јер је више од четири сата „држао“ пажњу целе земље, па и света и „компетентно одговарао на најтежа питања из различитих сфера живота“.