Немогућа мисија у Пекингу: Шта је Урсула фон дер Лајен тражила од Си Ђинпинга /видео/

Да ли ће Кина устукнути, упитао је бриселски портал ”Политико” уочи прошлонедељног самита Европске уније и Кине у Пекингу, уз најаву да ће Европска унија од својих домаћина, с претњом санкцијама, захтевати и да обуздају стратешку сарадњу с Русијом. Бесмислица, узвратићемо, био је део одговора Пекинга на налоге партнера из Брисела.

Али то не значи да Кина не жели да сарађује са Европском унијом, него само да не жели да сарађује под условима које одреди Брисел. Уосталом, уз дефицит у међусобној трговини у износу од рекордних 390 милијарди евра прошле године, Брисел то не може ни да приушти, све и ако се још прави да не разуме да је прошло време кад је он имао моћ да диктира правила…

(Не)звани гост

Први непосредни евроунијско-кинески самит још од 2019. године одржан је прошлог четвртка и овом приликом је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен (заједно са шефом Савета Европске уније Шарлом Мишелом) добила нешто свечанији дочек него прошли пут кад је боравила у Кини, у априлу ове године уз француског председника Емануела Макрона коме се прикључила као слепи путник па је и добила третман какав незвани гост и заслужује; тако да се оданде вратила комерцијалним летом уместо у Макроновом председничком авиону дан касније.

”Као ревносна трансатлантисткиња, председница Комисије води рачуна о притиску из Вашингтона. Бивша немачка министарка одбране са председником САД Џоом Бајденом има близак радни однос, изграђен уочи руске инвазије на Украјину. Бајден од Урсуле фон дер Лајен тражи тврђи став према Кини, захтевајући од Брисела да се усклади са агресивним ставом Вашингтона”, писао је тада портал ”Политико”.

Исходиште оваквих амбиција је, наравно, било сасвим предвидљиво. Пекинг није био нимало импресиониран – тим пре што је председница Европске комисије уочи пута још и надмено оптужила Кину да ”постаје све репресивнија код куће и све агресивнија у иностранству” – тако да се на крају узалудном испоставила нада да ће, како се наводило, ”европски лидери моћи да убеде (председника Кине) Си Ђинпинга да одустане од своје подршке Русији и да умањи своје глобалне амбиције”.

Није се догодило ни једно ни друго, а колико је спектакуларан био неуспех те идеје лепо се видело у октобру, приликом прославе 10 година Иницијативе Појас и пут, када је у Пекингу био читав слободни свет, с председником Русије Владимиром Путином као наглашено најважнијим гостом.

Претња санкцијама

Имајући овакву предисторију европских намера и њихових исхода у виду, очигледно да не чуди што је, уочи прошлонедељног самита Европске уније и Кине, исти ”Политико” овог пута без неопрезног ентузијазма опоменуо да ”лидери Европске уније у Пекинг иду у немогућу мисију”, која је, додуше, ”од круцијалног значаја у време екстремно напетих односа с Кином”.

Замисао Урсуле фон дер Лајен, којој је овом приликом помагао и Шарл Мишел, била је више-мање иста као и прошли пут: да се ”напокон спрече” кинеске компаније у помагању Русији да заобиђе санкције Колективног запада – ово уз претњу увођења санкција за 13 кинеских компанија ако не поступе по наређењу – а уз то наређење Кини да раскине с Русијом и захтев да смањи трговински дефицит Европске уније од поменутих 390 милијарди евра, који је у прошлој години дуплиран у односу на претходну, с кинеским извозом који је три пута већи од увоза из Европске уније.

”Европски лидери неће толерисати трговинску неуравнотеженост током дужег периода”, осионо је поручила Урсула фон дер Лајен пре него што је пошла у Пекинг.

Деиндуструјализација Европе

Дочекао ју је одговор какав је сама призвала. ”Управо је Европска унија одговорна за трговинску неуравнотеженост јер је забранила компанијама да извозе у Кину”, хладнокрвно је шефицу Европске комисије обавестио портпарол кинеског Министарства спољних послова Ванг Венбин.

”Ако с једне стране ЕУ намеће строга ограничења на извоз високе технологије, а са друге стране се нада да ће драстично повећати извоз у Кину, онда се бојим да то баш и нема смисла… Садашње стање трговине између Кине и Европске уније резултат је макроекономског окружења, услова међународне трговине и индустријске структуре двеју страна.”

Прецизније речено – није Кина крива што се Европска унија успешно деиндустријализује па има све мање да извезе у Кину. А то што још има неће да извози јер је такав амерички налог, иако је чак и сама Урсула фон дер Лајен признала да је ”Кина најважнији трговински партнер Европске уније”

Конструктивна понуда

Све у свему, сумираће после свега америчка новинска агенција Асошијетед прес, ”самит Кине и Европске уније разоткрио је све поделе око Украјине, трговине и субвенција” утолико што је свака од страна углавном остала на својим позицијама. Што је и сасвим логично јер Урсула фон дер Лајен и Шарл Мишел свакако да немају капацитета да натерају Си Ђинпинга да се предомисли око било чега, док исто тако ни Си није имао никаквог разлога да размишља о значају евентуалног предомишљања Фон дер Лајенове и Мишела, из простог разлога што је свакоме јасно да њих двоје, без обзира на звучне титуле које пишу на њиховим визит-картама, сами не доносе одлуке ни о чему.

Упркос свему томе, ипак, Си је прилику искористио да пошаље конструктивну поруку у складу са самопоузданом кинеском понудом сарадње на заједничку корист. ”Не треба да гледамо једни на друге као на ривале само зато што су нам системи различити, да редукујемо сарадњу зато што постоји конкуренција, или да се упуштамо у конфронтацију зато што постоје неслагања”, напоменуо је кинески председник.

Како ће Европска унија одреаговати на ову кинеску понуду у наредном периоду? Шта су у Кини тражили, а шта су добили, лидери Европске уније? И како ће се претње из Брисела одразити на сарадњу Пекинга и Москве?

O овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар Синиша Љепојевић и сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.

(погледајте видео)