У Сибиру, Јапану, Индонезији клицали су Србија: Чувар традиције, ансамбл „Коло“ обележава 75 година

Врхунски уметници, чувари српске традиције, народном песмом и игром већ 75 година на најбољи начин представљају Србију широм света, а подједнако их са одушевљењем дочекују у Јапану, Русији, Аустралији и Кини.

Још увек се препричавају чувене турнеје Националног ансамбла народних песма и игара „Коло“ шест месеци по Индонезији или Сибирском железницом по Совјетском Савезу, када су педесетих и шездесетих година прошлог века били својеврсна претходница другим дипломатским активностима тадашње Југославије.

Ансамбл и данас, 75 година касније, иде истим путем. Са великом енергијом, страшћу и радошћу, којом зраче са сцене, негују народне песме и игре, презентујући их у новим кореографијама и задржавајући високи уметнички ниво који је поставила још Олга Сковран 1948. године када је основала „Коло“.

Ансамбл "Коло" слави 75 година неговања народних песама и игара

© Фото : Спутњику уступио ансамбл "Коло"/Владимир Буха

Коло је породица

Солисткиња Вишња Караклајић је већ 20 година чланица „Кола“ и за њу је ансамбл породица у којој је одрастала, развијала се, сазревала лично и професионално, дочекујући сада нове генерације којима преноси исту љубав према игри и песми:

„То је велика породица у правом смислу те речи, са свим лепим и тешким стварима. Сала је наш живот и ту се одвија највећи део нашег посла. Као вокални солиста највећу трему имам када први пут треба да изведем песму у сали пред колегама. Много времена проводимо и на путовањима. То је заиста опсесивни живот који живимо пуним плућима. Одрасли смо заједно и јако смо се повезали. Боравак на сцени нас највише бруси, али рад у сали је највећа љубав“.

Њен колега Јанко Димитријевић, који је после играчке каријере, преузео функцију уметничког руководиоца ансамбла, сећа се када је први пут видео играче „Кола“:

„Ушао сам у салу са својом кореографкињом из Крагујевца која је дошла да постави премијеру. Пред собом видите страховито јаке карактере, формиране људе са врхунском техником и великим извођачким искуством. Стицајем околности после годину и по дана сам почео да радим са њима. Не стижете уопште ни да помислите да ће то бити ваш посао. Вама је циљ да будете у том програму, са тим људима“.

Живимо свој сан

И Вишња своје прве године у „Колу“ описује као „маглу саткану од љубави, енергије, јурњаве“:

„Тек када дођете у зреле године и осврнете се, схватите шта сте прошли и постали, а да тога нисте ни били свесни. То је стварно прича која вам не дозвољава да одрастете до краја“.

Јанко се надовезује: „Ми овај посао радимо са великом страшћу. То је једна врста опсесије ка констатном усавршавању своје технике, тела. Људи то живе. Долазе јако млади у ансамбл и нико не долази да би се запослио и добио плату, већ да би живео свој сан. Од те еуфорије и страсти, које носе игра и песма, човек постане завистан“.

Вишња истиче да је временом постала свесна одговорности и „терета“ који носе на својим леђима као чланови „Кола“ које има значајну културну и едукативну улогу, мисију неговања и промовисања српског културног наслеђа, али радошћу савладавају и најтеже задатке:

„Од нас се очекује сваког дана да станемо испред огледала и да будемо лепи, насмејани и у пуној снази и то није лако, али постоји дечија радоста која се види у сали и на сцени. То је та енергија која кружи у нашем колу колико год нам било тешко и дани личили један на други“.

Вишња Караклајић и Јанко Димитријевић

© Sputnik / Дејан Симић

Јапанци учили српско коло

Генерација играча која је дошла почетком 2000-тих, када и Вишња и Јанко, била је на две турнеје по Аустралији, затим по Русији, Кини, Јапану, Америци. Наступали у малом месту у Србији или на светкој позорници у Јапану, носи их исти полет, а публика то препознаје.

„Током концерта, на људима у Јапану не можете видети никакву реакцију, ни одушевљење ни разочарење. Али исти ти људи, док смо ми били на турнеји, похађали су семинар изводећи наше игре. Имали смо прилику да видимо људе старије од 70 година како облаче наше костиме и са великом страшћу и занимањем уче наше игре и песме, а немају никакве везе са нашом културом. Одлазак у Бјељину и Добој је нешто што памтим. Такву публику, еуфорију, вриску, цику, лудило, нисам нигде видела. Тако је било пре 20 година и исто пре неколико месеци. То је страшна љубав према песми, игри и ансамлу Коло“, каже Вишња Караклајић.

Подижу публику на ноге широм света

© Фото : Спутњику уступио ансамбл "Коло"/Владимир БухаHA

Традиција обједињује народ

Ова година је за ансамбл „Коло“ била веома динамична. Јубилеј 75 година постојања обележавају турнејом по Србији и региону под називом „Колодром“ алудирајући на место узлета и пристаништа идеје колективног заједништва, јединства и окупљања народа око традиције и националне културе, што је „Коло“ од свог самог почетка.

Стално им пристижу млади играчи, само најбољи постају део њихове велике породице.

Следеће године ће више боравити у Србији, како би својој публици представили нове кореографије - игре са Озрена, из Барање, Црне Горе и игре Косовског Поморавља, а очекују их и концерти у Италији, Мађарској и Словенији.